Parastos u crkvi Svetog Marka u Beogradu

U Srbiji se danas obeležava deveta godišnjica NATO bombardovanja SR Jugoslavije u kome je poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi i koje se završilo uvođenjem protektorata UN na Kosovu i Metohiji.
Parastos žrtvama bombardovanja danas u 12.30 u crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu trebalo bi da služi episkop hvostanski Atanasije (Rakita), vikar Patrijarha srpskog, sa sveštenstvom ovog beogradskog hrama, saopštila je sinoć Informativna služba SPC. Kako je najavljeno iz Vlade, parastosu bi trebalo da prisustvuje i premijer Srbije Vojislav Koštunica.

Tačan broj poginulih nikad nije objavljen

Tačan broj poginulih u bombardovanju koje je trajalo 78 dana, nikada nije objavljen – procene su između 1.200 i 2.500 ljudi. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture… Procene materijalne štete, takođe, različite i kreću se od 30 do 100 milijardi dolara. Tadašnje vlasti procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.

Povodom Dana sećanja, Dragan Šutanovac, ministar odbrane u Vladi Srbije, primiće danas u Komandi Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane pilote koji su učestvovali u borbenim dejstvima 1999. i porodice poginulih pripadnika RVIPVO. Kako je najavljeno, Šutanovac će položiti venac na spomen-obeležje poginulim pripadnicima RVIPVO.
Devetu godišnjicu NATO bombardovanja SRJ Srpsko-austrijski pokret solidarnosti obeležiće protestnom šetnjom kroz centar Beča – od Heldenplaca do trga Štefansplac, na kojem su Srbi tokom NATO agresije 1999. demonstrirali 78 dana. Prema rečima Lazara Bilanovića, člana organizacionog odbora, u protestu će, kao i ranijih godina, učestvovati i austrijske organizacije, među kojima su Mirovni pokret, omladina Socijaldemokratske partije Austrije, vodeće stranke vladajuće koalicije, Komunistička partija Austrije. Bilanović kaže da će današnji skup biti „u znaku protesta zbog otimanja KIM i najnovijeg nasilja protiv srpskog stanovništva u južnoj srpskoj pokrajini“, prenose agencije.
Posle propalih pregovora u Rambujeu i Parizu Beograda i Prištine o rešenju krize na KIM, 24. marta 1999. NATO je bez odluke SB UN, počeo vazdušne napade na SRJ. Naređenje je izdao tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana, sada visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost. NATO je napade na SRJ izvodio sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i SAD.
Bombardovanje je završeno potpisivanjem Kumanovskog vojnog sporazuma između vlada SRJ i Srbije, koje su zastupali predstavnici Vojske Jugoslavije i Kfora 9. juna 1999. i usvajanjem Rezolucije 1244 SB UN, na osnovu kojih je na KIM uveden protektorat UN i međunarodna vojna uprava preuzela vlast. Pripadnici Vojske i policije SRJ povukli su se pre najavljenog i dogovorenog ulaska međunarodnih snaga, što je omogućilo OVK da počne odmazdu nad srpskim stanovništvom u Pokrajini. Nasilje nad kosovskim Srbima nije prestalo ni posle ulaska Kfora 14. juna. Pod civilnom i vojnom upravom UN ubijeno je blizu 1.500 Srba, isto toliko je nestalo i kidnapovano, a 250.000 proterano. Iako se međunarodna administracija hvalila da je posle preuzimanja vlasti za tri meseca na KIM vratila 800.000 albanskih izbeglica, broj Srba povratnika je u proteklih devet godina neznatan.
Posle martovskog pogroma nad kosovskim Srbima 2004, koji je pokazao da privremene kosovske institucije ne mogu da ispune postavljene standarde za razvoj slobodnog, demokrataskog i multietničkog društva, međunarodna zajednica ubrzala je proces rešavanja budućeg statusa KIM. Od februara 2006. do kraja 2007. organizovana su dva kruga pregovora Beograda i Prištine. U prvom je posredovao specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari, koji je zajedno sa bivšim ruskim premijerom Viktorom Černomirdinom bio posrednik i za prekid NATO bombardovanja, a u drugom „trojka“ Kontakt grupe. Posle neuspeha pregovora Zapad je, u skladu sa Ahrtisarijevim predlogom rešenja za budući status KIM koji nije prošao u SB UN, podržao jednostrano proglašenje nezavisnosti KIM 17. februara ove godine. Zvanični Beograd odbacio je jednostrane poteze Prištine i protivi se dolasku misije EU na KIM, koja se poziva na odluke novosnovane Međunarodne upravljačke grupe za sprovođenje Ahtisarijevog plana.