FRANCUSKA: Odgovor na pitanje o legalnosti kosovske deklaracije bio bi lišen bilo kakvog praktičnog učinka, budući da je nezavisnost Kosova realnost. Međunarodni sud pravde treba da odbije da se izjasni o pitanju Srbije, jer secesija nije u suprotnosti s međunarodnim pravom. Deklaracijom nije narušen princip zaštite teritorijalnog integriteta, zato što taj princip važi samo za odnose između država. Pitanje njene zakonitosti je veštački nametnuto Generalnoj skupštini UN, koja ni na koji način ne može delovati.
NORVEŠKA: Međunarodno javno pravo ne reguliše jednostranu deklaraciju o nezavisnosti koja je politička činjenica. To ne znači ni prihvatanje, ni odobravanje, ni uskraćivanje, ni ohrabrivanje secesije. Svaka deklaracija o nezavisnosti po prirodi je jednostrana. U slučaju Kosova ona je bila i posledica multilateralnog političkog procesa, u kojem su bile iscrpljene sve druge mogućnosti, kao i preporuka izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija. Nezavisnost je u skladu i s Rezolucijom 1244.
JORDAN: Kosovo je po raspadu SFRJ moralo imati pravo na samoopredeljenje, poput republika, ali je međunarodna zajednica iz političkih razloga to pitanje ostavila po strani čitavu deceniju. Pravo na samoopredeljenje kosovskog naroda proizašlo je i iz ukidanja autonomije Kosova, kao i sistematske represije i nasilja kojem su ga u prošloj deceniji podvrgavale vlasti u Beogradu, s vrhuncem 1999. godine. Rezolucija 1244, usvojena u cilju okončanja tog nasilja, isključuje mogućnost da Kosovo ikada ponovo bude deo Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
