Šta je dogovoreno na konsultacijama u parlamentu: Biće šest potpredsednika, jedan možda iz dela MI – Glas iz naroda

Neuobičajeno je što opozicija nije prisustvovala tim konsultacijama, odbacujući svaku pomisao da učestvuje u raspodeli parlamentarnih funkcija dok se ne ispune sve preporuke ODIHR-a vezano za izbore.

Neuobičajeno je i to što su po prvi put predstavnici vlasti odbili da saopšte kakav je dogovor postignut.

„Postignut je načelan dogovor, ali detalji će biti utvrđeni do ponedeljka, kada je i sednica Skupštine Srbije na koji se očekuje izbor predsednice parlamenta Ane Brnabić. Do tada ima još vremena“, rekao je za Danas zamenik šefa jedne vladajuće poslaničke grupe, dodajući da se razgovori nastavljaju i u četvrtak.

On navodi da je postignut dogovor da parlament ima šest potpredsednika, ali da će se do kraja nedelje znati ko su kandidati i ko će rukovoditi odborima, ukoliko deo opozicije potpuno odbaci mogućnost da učestvuje u njihovom radu.

Slična stvar je i sa učešćem u međunarodnim delegacijama. Sagovornik Danasa napominje da je jedno potpredsedničko mesto namenjeno opoziciji. Danas saznaje i da će poslanička grupa Mi glas iz naroda na čijem čelu je Branko Pavlović imati svog kandidata za potpredsednika, ali da se još ne zna da li će biti izgasan.

Konsutacijama kojima je predsedavao najstariji poslanik Stojan Radenović prisustvovali su predstavnici vladajuće koalicije i jedne poslaničke grupe „Mi glas iz naroda“.

Među prisutnima su bili u ime SNS Vladimir Orlić i Milenko Jovanov, iz SPS Ivica Dačić i Snežana Paunović, iz Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić, iz SDPS Branimir Jovanović, JS predstavljao Života Starčević, Savez vojvođanskih Mađara Elvira Kovač, iz PUPS-a Stefan Krkobabić, Pokreta socijalista Đorđe Komlenski. Branko Pavlović predstavljao je poslaniku grupu Mi glas iz naroda dok niko iz Nestorovićevog krila nije prisustvovao, a nije bilo predstavnika ni koalicije Srbija protiv nasilja i NADA.

Umesto na konsultacije u parlament predstavnici opozicionih lista „Srbija protiv nasilja“ i koalicije „NADA“ u Skupštini Srbije zatražili su od vlasti da što hitnije otpočnu razgovore oko poboljšanja izbornih uslova i normalizacije stanja u društvu.

U saopštenju SPN i NADE navedeno je da je politička kriza u Srbiji ozbiljna i da je dodatno produbljena neregularnim izbornim procesom.

„Zbog toga od predstavnika vlasti zahtevamo hitan početak razgovora u vezi sa poboljšanjem izbornih uslova i normalizacijom stanja u društvu“, naglašeno je u saopštenju.

Dodaje se da će, ukoliko do razgovora ne dođe, isključivu odgovornost za stanje u društvu i dalje pogoršanje situacije – snositi vlast.

Ove dve koalicije ranije su saopštile i da neće delegirati svoje predstavnike za mesta potpredsednika parlamenta, predsednika odbora i šefova u međunarodnim delegacijama koje im inače pripadaju.

„Pokret obnove Kraljevine Srbije i koalicija NADA neće prihvatiti ni jedno potpredsedničko mesto u Skupštini Srbije, niti mesto predsednika skupštinskih odbora do ispunjavanja svih preporuka OEBS za poboljšanje izbornih uslova i dogovora koji je potpisan sa Proglasom“, objasnio je Vojislav Mihailović , zamenik šefa poslaničke grupe NADA u Skupštini Srbije.

On je naveo i da će vrlo brzo postati jasno postoji li volja da imamo slobodne izbore ili ne.

„U slučaju da nema te volje od strane vlasti, odbijanje potpredsedničkih mesta u Skupštini Srbije i mesta predsednika skupštinskih odbora samo je prvi korak u bojkotu institucija sistema. Nakon toga će uslediti njegova opstrukcija“, navodi sagovornik Danasa.

Dodao je da opozicija neće dozvoliti zavođenje diktature u Srbiji i potpuno obesmišljavanje izbora kao glavne demokratske tekovine.

„Prihvatanje da izbori budu isti dan u svim gradovima, a ne samo u Beogradu, imenovanje predstavnika opozicije u radno telo Vlade Srbije za ispunjavanje preporuka ODIHR i formiranje specijalne komisije koja bi se bavila čišćenjem biračkih spiskovima od glasača-nomada, korak je dobre volje vlasti koji može biti učinjen odmah. Ne bude li ga, biće potpuno jasno kojim su se putem opredelili da idu vladajuća stranka i njeni sateliti“, zaključuje Mihailović.

U prošlom sazivu parlament je imao sedam potpredsednika – Sandru Božić, Snežanu Paunović, Usame Zukorlića, Ekviru Kovač, a potpredsednici iz redova opozicije bili su Borko Stefanović, Zoran Lutovac i Vojislav MIhailović.

Da bi neko bio izabran za potpredsednika parlamenta treba da ga podrži 30 poslanika, a izabran je kad za njega glasa većina od ukupnog broja poslanika.

Očekuje se da SNS i SPS i ovoga puta imati potpredsednička mesta, kao i manjinske stranke – SVM i PDD i da će one ponovo za te funkcije predložiti Elviru Kovač i Usame Zukorlića.

U prošlom sazivu opozicija je imala i tri mesta predsednika skupštinskih odbora. Aleksandar Jovanović Ćuta bio je predsednik Odbora zaštite životne sredine, Borko Stefanović je bio predsednik Odbora za spoljne poslove, a Siniša Kovačević je obavljao funkciju predsednika Odbora za kulturu i informsanje, ali je pred kraj mandata podneo ostavku.

Da podsetimo, nastavak konstitutivne sednice Skupštine Srbije, koja je počela 6. februara potvrđivanjem mandata novih poslanika, odložen je za ponedeljak, 18.marta. I tada bi trebalo da bude izabran predsednik parlamenta, kao i potpredsednici.

Nastavak konstitutivne sednice bio je prvo zakazan za 11. mart, i na njoj je trebalo da se raspravlja samo o izboru predsednika skupštine, međutim, na sastanku stranaka koje imaju većinu, kako je preneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odlučeno je da se ona odloži za sedam dana da bi se pripremio i izbor potpredsednika.

Predsedništvo Srpske napredne stranke ranije je za predsednika Narodne skupštine predložilo Anu Brnabić, koja je sedam godina bila predsednica Vlade Srbije. Posle objavljivanja kandidature, Brnabić je rekla da će nova funkcija za nju biti veliki izazov i da mora mnogo da uči, a istakla je i da će na mestu predsednika Skupštine, za koje je predložena, koliko god bude mogla biti otvorena za dijalog i da će moliti da se smanje tenzije u parlamentu.

Broj potpredsednika Narodne skupštine se utvrđuje na predlog predsednika parlamenta, a prema Poslovniku, najmanje 30 narodnih poslanika može da predloži jednog ili više kandidata za potpredsednika Narodne skupštine, ali najviše do odlukom utvrđenog broja potpredsednika.

Za predsednicu parlamenta predložena je Ana Brnabić, dosadašnja premijerka, uprkos tvrdnjama opozicije da postoji ustavna prepreka da ona bude uzabrana na tu funkciju.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković, naime, tvrdi da premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić ne može da bude kandidatkinja za predsednicu Skupštine Srbije, jer za to postoje ustavne prepreke pošto Član 126. Ustava Srbije propisuje da član Vlade ne može istovremeno biti poslanik.