Foto: MUPUprkos najavama, Grupa građana Patriotski pokret Srbije – građani, ratni veterani i invalidi, na čijem je čelu bio penzionisani general Bratislav Dikić, nije izašao na ovogodišnje republičke izbore.
Ali je na pokrajinskim izborima u Vojvodini nastupio u koaliciji sa SPS-om i Jedinstvenom Srbijom, koja je osvojila 12 od ukupno 120 mandata.
NJihovu koaliciju na pokrajinskom nivou podržale su takođe teško spojiva Komunistička partija, Zeleni Srbije i Udruženje Krajišnika „Zavet otadžbini“. Prema dostupnim podacima, Patriotski pokret nije izlazio na lokalne izbore, ali je u Nišu i još nekim lokalnim samoupravama podržao socijaliste.
Pre izbornog angažovanja, početkom marta ove godine, ovaj pokret je, zajedno sa Srpskim saborom Zavetnici, Pokretom za Srbiju i Pokretom Jaka Srbija, organizovao anti-NATO protest u Nišu, kojem je prisustvovalo više od hiljadu pristalica. Građani su pozivani porukama „Sve za Srbiju, Srbiju ni za šta“ i „Kada zakon postane nepravda – otpor je naša dužnost“, a okupljeni su nosili transparente sa natpisima „Otpor okupaciji“ ili “ Srbija nije NATO kolonija“. Sam Dikić je ocenio da tek usvojeni Zakon o saradnji sa NATO snagama „nije zakon već priznata kapitulacija“ jer „dopušta stranoj vojsci, i to onoj koja je ubijala nas i našu decu i uništili nam državu bombardovanjem, može bez najave i bilo kakve kontrole, u punoj ratnoj opremi i sa dugim naoružanjem, da ulazi i kreće se po Srbiji, a da pritom ima diplomatski imunitet, koji znači da ne odgovara za izvršena krivična dela“. On se založio za raspisivanje referenduma o saradnji sa NATO-om, a učesnici skupa dali su punu podršku Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, zahtevajući diplomatski imunitet za ruske vojnike. Uprkos najavama, Patriotski pokret nije čestvovao na anti-NATO protestu koji je krajem marta organizovan u Beogradu.
Ideje o osnivanju Patriotskog pokreta, na čijem bi čelu bio Dikić, kao i izlasku na izbore, „obnarodovane“ su januara ove godine. Dikić je tom prilikom kazao da će Pokret zastupati interese ratnih veterana, ratnih invalida i porodica poginulih boraca, kao i „svih građana Srbije“. On je kazao da su Pokretu „svetinja Srbija i srpski narod“, ali isto tako i svi građani, među kojima „neće nikada praviti razliku, bez obzira na drugačije mišljenje“. U programu Pokreta ne pominje se „srpski narod“, već „svi građani Srbije“, i „puna zaštita njihovih sloboda i prava“. Kao ključni ciljevi pokreta navode se standardna zalaganja za vrednosti demokratije i život dostojan čoveka – za sve građane.
Pokret će se takođe zalagati da Srbija vodi neutralnu spoljnu politiku, kao i za očuvanje teritorijalnog integriteta Kosova i Metohije u njenom sastavu. Mada će se boriti protiv „pretvaranja Srbije u ekonomsku i političku koloniju“ i zalagati se za „obnovu tradicionalnih vrednosti“, ova grupa građana će insistirati i na decentralizaciji Srbije ili borbi „protiv svih oblika diskriminacije žena, za promociju rodne ravnopravnosti, podsticanje i ohrabrivanje žena za većim učešćem u društvenom životu“. U programu Dikićevog pokreta se takođe našao i sasvim levičarski cilj: „borba za zaštitu građana od eksploatacije po bilo kom osnovu“.
Protiv četničkih grupacija
Mediji prenose da je Bratislav Dikić u crnogorskom zatvoru ispričao Aleksandru Saši Zekoviću, predsedniku Saveta za građansku kontrolu policije, „da je protiv četničkih grupacija – „a kamoli da se dovodi u vezu sa njima“. Izjavio je i da mu sigurnost može biti ugrožena „zbog njegovog ranijeg rada protiv albanskih terorista“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
