Pasoš, indeks ili partijska knjižica?

Svrha održavanja tribine je, prema rečima Sare Marinković iz Demostata, analiza položaja mladih u Srbiji i sve češće karakterisanje te društvene grupe kao „ugrožene“, ali ne samo sa aspekta materijalnog statusa i radne perspektive koje mladi imaju u Srbiji nakon završetka školovanja, već i celokupni vrednosni sistem u kojem se oni odgajaju u državi.

– Takođe, naš cilj je da tribina posluži za definisanje jasnih mehanizama za poboljšanje njihovog statusa, ne samo „odozgo“, u vidu adekvatnih institucionalnih i sistemskih rešenja, već i „odozdo“, odnosno definisanje proaktivnije omladine u cilju rešavanja postojećih problema – objasnila je Marinković.

Pasoš i indeks, prema rečima Jelene Milanović ispred krovne organizacije Mladih Srbije, su dva, naizgled slična, dokumenta, ali predstavljaju različite stvari, i zato, naglašava ona, mladi nikada ne treba da dođu u situaciju da biraju između ta dva.

– Treba da izaberemo oba, jer su i obrazovanje i prilika za upoznavanje drugih zemalja i kultura jako bitni. Ne možemo to da gledamo kao dilemu šta izabrati, već treba da pronađemo sistemsko rešenje da u našoj zemlji obezbedimo uslove da ostvarimo i jedno i drugo – navodi Milanović. Ona je ukazala da je nezaposlenost najveći problem mladih i uzrok zašto se oni sve češće nalaze pred ovom dilemom.

– A nezaposlenost je posledica neslaganja između sistema obrazovanja i tržišta rada, i upravo na tom polju moramo da ostvari kontinuitet kako bi se mladi na vreme usmeravali na tražene poslove i ostali u svojoj zemlji – predlaže ona.

Kao primer ove situacije, Aleksandra Popović iz fondacije Konrad Adenauer navela je veliki broj evidentiranih na birou za nezaposlene koji nikada nisu dobili poziv ili ponudu za bilo koju vrstu zaposlenja. Razlog ovakvoj statistici ona vidi u stranačkom zapošljavanju.

– Odgovor na to je niti pasoš niti indeks, već partijska knjižica – upozorava Popović. Ona se obratila okupljenim studentima motivacionim tonom, ukazujući im da treba da zauzmu proaktivni pristup u planiranju svoje budućnosti, kao i da sami ukazuju na probleme koji ih pogađaju i upute predloge za njihovo rešavanje nosiocima vlasti.

-Da li ste evidentirali te probleme i da li ste spremni nekom da ih dostavite? Ukoliko vi ne budete pokrenuli inicijativu, javnu politiku koja se tiče vas će i dalje kreirati i voditi neko drugi – naglašava Popovićeva.

Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka, govorio je iz iskustva svakodnevnog rada sa studentima koji se dvoume između indeksa i pasoša, ali i kao neko ko je imao priliku da se školuje na prestižnom univerzitetu u Londonu i ipak odlučio da se vrati u svoju zemlju i prenosi znanja mladima.

– Svako ko ode u instranstvo zna da može da naiđe na brojne poteškoće u administrativnim procedurama, kao što je nostrifikacija diplome za one koji završe fakultet u drugoj zemlji, pa kada se vrate imaju problem da im se ovde prizna diploma – navodi Krstić kao jedan od razloga zašto se ljudi na kraju ne vrate u Srbiju, a što bi naš obrazovni sistem trebalo da olakša.

Razmena studenata kao prilika za zaradu

Jedan od studenta Fakulteta političkih nauka, Dušan Jovčić, govorio je o svom iskustvu sa programa „Work and travel“ za jednogodišnji rad i putovanje studenata u Sjedinjene Američke države. On je ukazao da većina mladih ljudi koje je upoznao kroz ovaj program odlaze u SAD isključivo zbog novca, kao i da veliki broj njih odluči da ostane u Americi i potraži posao. Pri tome, dodaje Jovčić, tamo rade iste poslove koje su radili i ovde, pored fakulteta, samo za veću platu, „što pokazuje da im motivacija nije stručno usavršavanje već zarada“.