Zoran Panović: Setimo se uloge patrijarha Pavla u Dejtonskom mirovnom sporazumu... 1Foto: N1/printscreen

„Izbori 2. juna jesu specifični, opozicija je polako ali ne još do kraja, izašla iz te priče ko je u pravu, oni što idu ili oni što ne idu na izbore, a vlast je vešto vukla opoziciju u tu debatu“, ocenio je programski direktor Demostata Zoran Panović.

Panović u emisiji N1 Studio Live kaže i da je opozicija probala „da pokuša da predstavi tu debatu na civilizovani način“, ali da „kako kampanja odmiče, nemoguće je sakriti animozitete između dva tabora u opoziciji“.

„Deo opozicije koji ide na izbore pokušava da kampanju predstavi kao kampanju životnih, lokalnih tema, i tako izbegne uvlačenje u tu zamku velike politike, koju forsira SNS. Videlo se u Novom Sadu na konvenciji SNS-a da oni naglašavaju tu državnotvornu komponentu kampanje“, navodi Panović.

A čini se da takva kampanja bolje prolazi kod naroda.

„Prolazi bolje, i tu se Vučića i vlast predstavljaju kao jedini garanti državnih interesa Srbije, s tim što Vučić vrlo vodi računa gde SNS malo lošije stoji, tu pokušava on lično da kompenzuje“, ocenio je Panović.

Prema njegovim rečima, ono što je za listu SNS dobro je da se njihova situacija popravila u Beogradu.

„I to posle raskola opozicije… koja je imala čak Beograd na dlanu da je uspela da ostvari onaj stepen jedinstva. Sada je moguće da SNS-u neće trebati ni Nestorović u Beogradu“, naglasio je gost N1.

Napominje da su za legitimitet izbora bitne dve stvari.

„Legitimitet izbora daju dve stvari – Vučiću je bitno da deo opozicije izađe na izbore, a vrlo bitna stvar je i izlaznost. Dovoljno je da se prebaci 50 posto, a SNS kao partija sa disciplinovanim biračima, sa jakom infrastrukturom ima potencijal da poveća izlaznost, dok raskol u opoziciji će loše delovati na izlaznost birača i tu je SNS u nekoj vrsti prednosti u Beogradu“, izjavio je Panović.

Umesto opozicije, kaže Panović, upravo je Vučić ostvario ideal inkluzivnosti.

„On je ukrupnio svoju listu maltene do granica njegovih koalicionih kapaciteta. Tu nema više ko nije ušao, i što je jako bitno, taj famozni pokret za narod i državu nije se ostvario na nekom zboru, već je počeo da postoji formiranjem zajedničke naprednjačke liste i taj pokret će biti samo formalno potvđen na nekom zboru“, rekao je Panović.

Na pitanje kako komentariše „crkveni ispraćaj Vučića u Njujork“, Panović kaže:

„Crkva je u Srbiji jako bitna institucija, uvek se politički angažuje, nije nema u tim stvarima. Setimo se uloge patrijarha Pavla u Dejtonskom mirovnom sporazumu, sada takođe je naglašena komponenta saradnje crkve i države. A opet, ni SNS ni SRS, iz koje su nastali, po definiciji nisu klerikalne partije. Sada vidimo dozu klerikalnosti, to je deo te neke zavetničke paradigme koja je dominantna u ovoj vlasti“, smatra programski direktor Demostata.

Govoreći o izbornim listama opozicije, Panović navodi da postoji „mala konfuzija“.

„Naravno, vlast malo ubacuje pseudo liste, koketira sa sintagmama koje su prepoznatljive za opoziciju i tu treba reći – birači opozicije uvek pozitivno reaguju na sinergiju i ukrupnjavanje, ali uprkos tome mora da se zna da ne postoji monopol nad opozicijom, partikularni interesi možda nisu dobri za opoziciju i za formiranje jedne ozbiljne alternative ovoj vlasti, ali partikularni interesi su legitimni“, rekao je Panović.

Prema njegovim rečima, izlaznost na izborima je vrlo bitna.

„Odnosno, koji će većinski deo opozicije koja izlazi na izbore imati. Bitno je da li će Savo Manojlović prebaciti 10 posto, jer je to psihološki bitna granica. Treba reći i da vrlo malo ljudi u Srbiji se aktivno bavi opozicionom politikom, tu je glavni problem, nemate malo birača, ali imate malo aktivista, članova stranaka i to je taj problem kad ne možete kako treba da organizujete kontrolu izbora, ali ni da skupite potpise“, zaključio je Panović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari