Paunović: Najveći problem opozicije je što nema organizaciju

„Ko bi glasao? Na koji način bi se ustanovili birački spiskovi ‘opozicije’? To je verovatno izvodljivo u zemljama gde opozicione stranke bar znaju ko su im članovi. U Srbiji pod SNS-om zaista ne razumem šta bi to u praksi značilo“, nastavlja naš sagovornik iznoseći svoje mišljenje da je bavljenje ovakvim temama gubljenje vremena.

– Opozicija, uključujući intelektualce koji bi da je zastupaju, stalno beži od problema i pravi se da ne vidi „slona u sobi“. Nije problem opozicije ni pregovaračka platforma, ni ko će pregovarati, niti nedostatak zanimljivih ideja kakva je održavanje prethodnih izbora. Problem je što ne postoji organizacija. Da SNS sad otvori medije i ispuni sve uslove, zakaže izbore na svim nivoima za novembar, celokupna opozicija ne bi mogla da sakupi pristojne liste za lokalne izbore u polovini opština u Srbiji, kaže Paunović.

Upitan šta bi po njemu opozicija mogla da uradi na izborima u Kosjeriću i Zaječaru, zakazanim za 28. mart, on odgovara: „Ne poznajem dovoljno situaciju u ove dve lokalne samouprave. Načelno SNS je teško pobediti na lokalnim izborima koji se održavaju u istom trenutku u par opština. Oni tada fokusiraju celokupni državni aparat, pare i mafiju na mali prostor. Šansu za bolje rezultate opozicije treba tražiti na opštim lokalnim izborima. Da bi i na takvim, opštim izborima, opozicija imala bilo kakve šanse potrebno je bar godinu dana priprema.

SNS je ultraklijentelistička organizacija. Ne prezaju od zloupotrebe svih mogućih državnih resursa za podmićivanje, ucenjivanje i pretnje. U takvoj situaciji liderske pres-konferencije, saopštenja, video-blogovi i uopšte skoro bilo kakva aktivnost sem konkretnog rada na terenu nemaju skoro nikakav uticaj. Sve je to običan marketing usmeren na pozicioniranje određene političke organizacije unutar opozicionog korupsa ili promocija kakvog pojedinca. Na primer, to u Zaječaru bukvalno ne vidi niko ko već nije čvrsto rešio da glasa za opoziciju.

U teoriji i praksi poznato je odavno sve šta treba uraditi za maksimalno mogući rezultat na lokalnim izborima. Sve se svodi na izbor ljudi i rad na terenu. Za mene je zapanjujuće da iako se o tome sve zna, u Srbiji ne radi skoro ništa od toga, čast izuzecima“, kaže Paunović.

Prema njegovom iskustvu, a on je uspeo i na izborima 2016. u Paraćinu da pobedi SNS „opozicioni lideri uglavnom tu mogu samo da smetaju“.

„Pre će neko od komšija odbiti da glasa za vas jer ste član organizacije kojom predsedava onaj „lopov“ ili „fašista“ nego što će glasati za vas iako vas ne ceni, zbog mudrosti lidera. Sa naprednjacima je naravno obrnuto“, dodaje naš sagovornik.

Neshvatanje realnosti

Upitan kako, po njegovom mišljenju, opozicija treba na nastupi na okruglom stolu o izbornim uslovima kod Ivice Dačića, Saša Paunović odgovara: „Ovo nadgornjavanje opozicionih grupacija ko će kome da priđe ili ko može a ko ne bi trebalo da se pridruži nekakvim opštim zahtevima znak ozbiljnog odsustva shvatanja realnosti u kojoj živi 99 odsto građana koji bi za tu opoziciju glasali. Uveren sam takođe, da, iako treba učestvovati u dijalogu, naprednjaci neće stvarno prihvatiti ili stvarno sprovesti bilo šta što zaista može da izborne uslove u Srbiji učini ravnopravnim. Oni će učiniti ustupke samo ako na to budu prinuđeni, a ako do toga dođe, ustupci neće ni biti potrebni. Opoziciono okupljanje je apsolutno neophodno, ali bojim da će se na kraju sve ovo sa dijalogom pretvoriti u ogromno gubljenje vremena. Jedina korist će biti konačno razumevanje da SNS ne namerava da o bilo čemu vodi dijalog i da ipak mora da se radi, neće pobeda pasti s neba.

Ne verujem da ‘stranci’ u liku EU iskreno žele da se stvarno zauzmu za demokratizaciju Srbije. Biće prisutni toliko da ništa neće moći da im se zameri. Odradiće dnevnice, napisati više ili manje korektan izveštaj i otići. Na kraju krajeva, borba za slobodu u Srbiji i nije njihov, nego naš posao“, poručuje Paunović.