Pavićević: Đilas može da pobedi u Beogradu

Ovako je za “Danasov” novi “intervju na mreži” komentarisao Vladimir Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnji poslanik Nove stranke, potencijale opozicije na predstojećim izborima.

U ovom intervjuu, u kojem sagovornik praktično odgovara na pitanja građana preko Fejsbuk stranice “Danasa”, jedan od autentičnih govornika iz skupštinske klupe rekao je i da bi on opoziciji svakako dao šansu i da je protiv bojkota izbora.

“Mislim da bojkot treba da bude poslednja, poslednja opcija”, kaže profesor FPN. “Uvek sam pre za učestvovanje, čak i u uslovima kada nismo sigurni da li je sve pošteno. U septembru 2000. godine, opozicija je učestovala na izborima protiv Slobodana Miloševića i opozicioni kandidat je pobedio, iako je bilo očigledno da uslovi oganizovanja izbora nisu bili pošteni. Tačno je da je ta pobeda morala da bude zaokružena i na ulici 5. oktobra, ali je izborna pobeda bio važan korak ka pobedi tadađšnje opozicije”.

Beli listići

Profesor FPN pozvao je i jednog od građana kojeg je interesovalo Pavićevićevo mišljenje o izlasku na nove izbore, da se dnevno uključi u politiku.

“To može da znači i snažnije angažovanje u političkim strankama, što postojećih što novih, ali i učešće u aktivnostima pokreta, akcija ili komentarisanju aktuelnosti”, dodao je on i odgovorio da se ipak ne kaje što je 2012. godine zagovarao poziciju “belih listića” jer kaže da je tadašnja vlast zaslužila da izgubi, kao što ni Vučić i Nikolić nisu bili zaslužili pobedu.

Mnogima, koji su se interesovali na koji način da se bore protiv smanjenja plata i penzija na institucionalnom i međunarodnom nivou, odgovorio je da “pitanje smanjenja, povećanja ili održanja penzija može da bude jedan kriterijum na osnovu kojeg će građani da glasaju na izborima. Ako je nekoliko nezadovoljan odlukom te vlasti, neka ne glasa za nju.”

Vraćanje u politiku

Veliki broj pitanja stiglo je i na temu Pavićevićevog vraćanja u srpsku skupštinu. On kaže da je već nekoliko puta rekao da se od srpske stranačke politike – oprostio. Ali i da se “prešaltao” u crnogorsku političku arenu.

“Već neko vreme sam angažovan kao politički savetnik predsednika jedne stranke u Crnoj Gori (Dragana Ivančevića)”, piše bivši sprski parlamentarac. “Zajedno smo već radillii na jednim lokalnim izborima tamo, ostvarili dobar rezultat i sada je ideja da politička stranka koja promoviše koncepciju ustavnog patriotizma i radi na jačanju građanskih sentimenata u CG dobije šansu za snažniji uticaj. Ime stranke je – Crnogorska.”

Jednog čitaoca je interesovalo da li je lakše planinarenje, jer je Pavićević poznat kao planinar i maratonac, ili pak politički maraton.

„Nije bilo te planinarske staze niti maratona koji su teži od borbe za priliku da slobodno kažem šta mislim i u Skupštini Srbije kada je nasuprot nas delovala orgomna većina od 200 ljudi“, odgovorio je on. „Ali, u tim uslovima smo se isto borili i ja verujem da smo ipak uspevali da se izborima. Ma koliko to teško bilo, a nekada skoro nemoguće, da saopštimo i kritiku i predlog kako neko pitanje ili problem da bude bolje rešen. Skupština je uvek mesto prožimanja različitih ideja i pristupa i ako bi neko pokušavao da u nju unosi jednoumlje, onda bi takva situacija za mene uvek bila podrstrek za još znažniju borbu – očuvanje parlamentarizma.“

Pavićević još dodaje i da ima državljanstvo i Crne Gore i Srbije i da je oba dobio “po zakonima i jedne i druge države”.

Na pitanje da se izjasni između Rusije i Zapada, profesor istorije političkih teorija odgovorio je da Srbija treba “izađe iz ruskog filma”. “U Skupštini sam često govorio o tome da što se tiče načelne političke orijentacije, Srbija treba da se usmeri ka Zapadu. Očigledno je da je Srbija geografski na Zapadu, a moje mišljenje je da ona to treba da postane i vrednosno. Smatram da treba da se izađe iz ruskog filma i da u kontekstu savremenih međunarodnih prilika i determinanti Srbija treba jasno da se pozicionira na Zapadu. Verujem da to građanima Srbije može da pomogne u ostvarivanju njihovih interesa, kao i u ostvarivanju interesa države“, dodao je on.

Gojković i Šutanovac

On je dao svoje mišljenje i o Maji Gojković. “Postoji jedna razlika u odnosu na saziv skupštinski kada sam ja bio poslanik, a kada je reč o Maji Gojković. U prethodnom sazivu, gospođa Gojković, skoro da nijednom nije govorila u raspravi povodom bilo kojeg zakonodavnog projekta, a vidim da u ovom sazivu skoro da ne prođe sednica, a da gospođa Gojković ne bude jedan od važnijih diskutanata”, rekao je Pavićević. “Moj utisak je da autoritetom koji joj daje institucija predsednice Skupštine pokušava da osnaži argumentaciju vladajuće koalicije. To može da bude dobro ako argumentacija ima snagu.”

Pavićević je još pohvalio Dragana Šutanovca, u radu na poziciji predsednika Demokratske stranke.