foto FoNet Zoran MrđaI bez izjava o „teškim“ i „nelakim“ razgovorima specijalnih izaslanika EU i SAD Lajčaka i Eskobara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem bilo je očekivano da se do rešenja „teško“ dolazi, ističe Miloš Pavković, istraživač Centra za evropske politike povodom večeras započetog razgovora Lajčaka i Eskobara sa Vučićem.
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar borave danas u Beogradu gde su se sastali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem kako bi nastavili razgovore o gorućem problemu u odnosima Srbije i Kosova koje se tiče primene mera o registarskim tablicama i ličnim dokumentima, a koje su ranije dogovorene Briselskim sporazumom.
Zvanični deo sastanka u Predsedništvu Srbije je završen nakon čega su svi učesnici kratkim izjavama na društvenim mrežama dali svoje ocene razgovora. Dok Lajčak i Eskobar u odvojenim izjavama saglasno ocenjuju da su razgovori bili „teški“, predsednik Srbije iz naziva „nelakim“ i najavljuje nastavak razgovora do kasno u noć.
Ovaj „produženi“ deo sastanka nije bio deo zvanične agende, te se može tumačiti na različite načine.
Ipak za Miloša Pavkovića očekivan je takav scenario s ozbirom da se ni sastanak na najvišem nivou održan prošle sedmice u Briselu – između Vučića, kosovskog premijera Aljbina Kurtija i zvaničnika EU, nije završio lako.
– Vidimo da su dve runde pregovora u Briselu takoreći propale, tj. nije se pronašao zajednički jezik niti se došlo do rešenja, a onda se uključio i specijalni izaslanik SAD Eskobar, pa su se nastavili odvojeni sastanci u Prištini i sada u Beogradu gde je održan 40-to minutni sastanak koji će se nastaviti do kasno u noć. To sve govori da su pregovori zaista jako teški i da se do rešenja teško dolazi, samim tim je jako teško prognozirati kakav će biti ishod i čemu možemo da se nadamo – naglasio je on.
Drugi deo poruke Miroslava Lajčaka – o očekivanju EU da „svi sporazumi moraju biti primenjeni“, gde je Lajčak posebno naglasio Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. godine, Pavković tumači u širem konteksu čitavog Briselskog sporazuma uveren da će EU insitirati i deo koji se odnosi o Zajednici srpskih opština (ZSO).
– Rekao bih da se to pre svega odnosi na prvi sporazum o prinicipima odnosno Briselski sporazum i na onaj njegov deo koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština, prosto bih tu izjavu tumačio u tom smeru, navodi Pavković.
On podseća da je poseban sporazum potpisan 2015. godine koji dodatno objašnjava ZSO, kao i da postoji još sporazuma koji nisu implementirani ili ne u potpunosti, i sa jedne i sa druge strane.
– ZSO je nešto na čemu insistira srpska strana i zbog čega su sve tenzije nastale oko tablica i ličnih karata, navodi on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
