Pavle Grbović: Ako se ne održi Evroprajd, to je kapitulacija države

On tako odgovara na pitanje, budući da je ranije izjavio da Srbiji treba više Otvorenog Balkana, da li još uvek podržava taj projekat, s obzirom na razne kritike, od tih da je to projekat za širenje srpskog uticaja na region do onih da je to zamena za evrointegracije.

„Najbolje rešenje bi bilo da se ta dva (Otvoreni Balkan i Berlinski proces, prim. nov.) procesa spoje u jedan, da on se ta saradnja podigne na nivo institucija a ne samo lidera i da u krug učesnika uđu predstavnici Bosne i Hercegovine, da se Crna Gora definitivno opredeli za učešće, a po mom mišljenju u budućnosti tu treba da budu i predstavnici vlasti iz Prištine. Znam da će mnogima ova rečenica zaparati uši, ali to je najbolje realno i dostižno rešenje za našu budućnost. Srbija je u svakom smislu najveća članica u tom društvu, i ekonomski i po broju stanovnika i kadrovski i logično je da bude jedan od predvodnika, ali ne bih rekao da je cilj širenje srpskog uticaja. Ovakvi procesi stavljaju tačku na opasne ideje srpskog sveta i mogu da budu temelj za neke mnogo zdravije odnose u regionu. Ne bih se složio sa time da je ovo utešna nagrada za one koji pretenduju da budu deo EU, upravo suprotno. Takvi procesi treba da budu ulazna karta za pristupanje EU. Uspeh ovog projekta pokazao bi da jedan prostor na kom živi više od 17 miliona stanovnika može politički, ekonomski, kulturološki da sarađuje i da to što imamo jezičke, verske, etničke i druge razlike nije prepreka normalnom životu. Uspeh takvog projekta bi pokazao sazrevanje i spremnost ovog regiona da postane deo EU, a prilično sam siguran da bi značajno ojačao naše pozicije u pregovorima. Nije isto kad je kandidat država sa par miliona stanovnika i više otvorenih problema sa komšijama, a potpuno druga perspektiva kad imate sinhronizovani nastup svih u regionu i kad imate konsolidovano i veoma potentno tržište.“

* Vidite li ruski uticaj u protestima protiv Parade ponosa, mislite li da je vlast ustuknula pred protivnicima parade? Šta očekujete da se desi na dan kad je parada planirana?

– Očekujem da se Evroprajd održi jer bi sve drugo bilo kapitulacija države. Ana Brnabić je odavno potpisala pismo kojim se garantuje bezbedno održavanje te manifestacija i bilo bi poniženje za državu da sad kažemo kako nismo sposobni da sačuvamo red i mir na par ulica u centru Beograda. Ruski uticaj je vidljiv golim okom i oni imaju pravo da se bore za svoju zonu uticaja. To je geopolitika i niko, pa ni mi, na to nismo imuni. Pitanje je samo gde mi vidimo svoju perspektivu. Da li želimo da budemo Belorusija u ovom delu Evrope, ili da se posvetimo „skandinavizaciji“ regiona i hvatanju izgubljenog koraka u evropskim integracijama. Odgovornost je na nama, ne na Rusiji, Kini, SAD ili EU. Mi treba da odlučimo šta želimo za sebe, bez mnogo emocija i ljutnje. Ne mislim da treba demonizovati svakog Rusa na planeti zemlji, to je glupo i nehumano. Ne mislim da treba da proteramo rusku književnost iz škola jer bi to bile sankcije sopstvenoj budućnosti. Ali takođe ne mislim da je za nas dobro da imamo ekonomski standard, nivo ljudskih prava, medijskih i političkih sloboda kakvi postoje u Rusiji već da težimo standardima koji su dostignuti u najvećem broju zemalja EU. Svaka ozbiljna država u skladu sa tim određuje svoje prioritete, a onda u odnosu na te prioritete uređuje odnose sa drugim državama. Svaka saradnja koja ne ugrožava ostvarenje prioritetnog cilja, a to dostizanje evropskih standarda kroz članstvo u EU, za nas je poželjna. Sve što taj put usporava ili prekida je neprihvatljivo.

* Kako ocenjujete uticaj EU i SAD u dijalogu Beograda i Prištine, mislite da su pomogli u rešavanju nedavne krize povodom dokumenata i registarskih tablica?

– Njihova uloga je izuzetno važna, pre svega u pogledu očuvanja bezbednosti Srba na Kosovu. To su jedine adrese na koje mi možemo da se obratimo i važno je da imamo dobru komunikaciju sa njihovim predstavnicima. Verujem da je Srbija dosadašnjim poštovanjem briselskih sporazuma stekla pregovarački legitimitet da se obrati upravo EU i SAD zahtevom da se formira Zajednica srpskih opština. To je ključna stvar, ne samo zbog same zajednice koliko zbog toga što bi takav potez vratio poverenje u pregovarački proces.

* Hoće li slučaj napada na Vas, na izborni dan 3. aprila, dobiti pravni epilog i kako se osećate s obzirom na činjenicu da ćete u Skupštini biti sa onima čiji su Vas ljudi napali, sa predstavnicima vladajuće SNS?

– Opozicioni političari i aktivisti su legitimna meta u Srbiji i najveći broj napada na njih ostaje bez sudskog epiloga. Ne očekujem da će biti drugačije ni u mom slučaju. Taj događaj mi nije u glavi u trenucima kad se nalazim u Skupštini. Fokusiran sam isključivo na to kako da na pravi način iskoristimo svoje vreme i kako da probamo da učinimo nešto dobro za građane kako bi taj naš boravak u Skupštini imao smisla.

* Susrećete li se kao mlad čovek u politici sa kritikama i osuđivanjem kako ste previše mladi, neiskusni…?

– Da, svakodnevno, i to je u redu. Razumem sumnjičavost onih koji smatraju da mi nedostaje iskustva. Samo bih želeo da podsetim na jednu činjenicu – ovu državu nisu uništili neiskusni, već preiskusni. Pomalo mi je smešno kad taj argument čujem od nekih ljudi kod kojih se „iskustvo“ ogleda samo u proteku vremena u životu ili kroz stečenu sposobnost da govore neistinu bez ikakve nelagode. Ne bih se menjao sa političarima koji mi to otvoreno ili prikriveno zameraju. Lakše je meni da ostarim i steknem iskustvo jer sam zaista spreman da mnogo radim i učim od onih od kojih ima šta da se nauči, nego njima da izbrišu istoriju neuspeha i razočarenja.

* Jeste li očekivali oročavanje mandata Vlade?

– Da. 2024. će biti lokalni izbori u više od 100 lokalnih samouprava i bilo je očekivano da će tada biti održani i parlamentarni izbori, tako da nismo iznenađeni.

Vlast nema kosovsku politiku

* Šta zamerate aktuelnoj vlasti u kosovskoj politici?

– Ključna zamerka je što vlast nema kosovsku politiku već je ovu temu deset godina koristila kao džoker kojim će kompenzovati rušenje institucija i nedostatak demokratije u Srbiji. Uguše medije, ali ponude pozivni broj za Kosovo, Zagorka Dolovac prespava sve afere u Srbiji, ali zato srpski tužioci na Kosovu polože zakletvu na Ustavu Kosova. Ne smatram da nije trebalo potpisivati briselske sporazume ili da ne treba pregovarati i praviti kompromise, ali zameram vlastima što nisu izborili ništa za Srbe na Kosovu već isključivo za sebe. Od skupštinske rasprave očekujem da se mnogo više razgovara o budućnosti, a ne prošlosti. Pokret slobodnih građana, niti ja lično, ne snosimo ni promil odgovornosti za situaciju u kojoj se danas nalazimo. Iz te pozicije bismo mogli lagodno da „delimo lekcije“ svima koji su učestvovali u stvaranju tog problema, ali i onima koji ga nisu rešavali kad je trebalo, ali osim što ne bismo oštetili svoj rejting i što bismo možda dobili ponešto simpatija na društvenim mrežama, Srbija od toga ne bi imala ništa. Izaći ćemo sa predlozima koji vode prevazilaženju problema, ali ne očekujem široku podršku tom predlogu jer je jasno da i u vlasti, ali i u značajnom delu tzv. patriotske opozicije postoji hroničan nedostatak hrabrosti i političke mudrosti i od njih očekujem dalje ukopavanje u stavovima.