Pavlović: Protiv dezitegracije Srbije

Kada kaže zamrznuti konflikt, Pavlović misli da u ovom trenutku ne bi trebalo povlačiti ni jedan potez koji bi dalje ugrožavao suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

To ne znači sedenje skršenih ruku dok neke spoljne okolnosti ne reše problem, objasnio je Pavlović, kao sagovornik u serijalu razgovora Kosinus. On je novinaru Nikoli Todoroviću rekao da međunarodne prilike idu u prilog Srbiji, uveren da će dodatno ojačati Rusija, Kina, Indija, kao uticajne zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Na Zapadu se, istovremeno, vraća koncept nacionalnih država, tvrdi Pavlović i poručuje da bi u periodu od desetak godina Srbija mnogo trebalo da radi kako bi te povoljne okolnosti dočekala spremna.

Prema njegovom stavu, danas Srbija nema finansijski i fiskalni sektor u sopstvenom interesu, ni obrazovanje, nauku, kulturu i informisanje, već je država „u neokolonijanom položaju“.

Za promenu takve situacije, smatra Pavlović, Srbiji je neophodna levica, ali ne „ova pomodarska, neoglobalistička“.

Umesto globalizma, po kojem su najbogatiji još bogatiji, a svi ostali siromašni, potrebne su radikalne promene, obrazložio je Pavlović i konstatovao da je u tome, konceptualno, najdalje otišla Kina.

Ona izvlači maksimalnu korist od tržišne ekonomije, ali je drži pod kontrolom, kako strani interes ne bi izrabljivao njen narod i resurse, ilustrovao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, tako ojačana Srbija imala bi mnogo bolju mogućnost da ispregovara povoljan sporazum, ali mora da se kreće u ustavnom okviru, za koji smatra da je u velikoj meri uvažio legitimni interes Albanaca.

Od malih ovlašćenja za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija po Ustavu iz 1990.godine, mi smo 2006. došli do koncepta veoma velikih ovlašćenja, ali ne tolikih da bi ugrozili suverentitet i teritorijani integritet, naglašava Pavlović.

Drugim rečima, praktično to znači kontrolu spoljne granice ka Albaniji, Crnoj Gori i Makedoniji, monetu, zatim da je samo Srbija predstavljena u Ujedinjenim nacijama (UN) i neke osnove poreskog sistema, obrazlaže Pavlović, dodajući da „niko ne misli ovde da treba vladati Albancima“.

Međunarodna konferencija o Kosovu dala bi dobre rezultate, ali za desetak godina, procenjuje Pavlović, dok za briselske razgovore, naročito sporazume, tvrdi da su dramatično ugrozili suverenitet Srbije.

Trebalo bi prekinuti te razgovore ili svesti na neki izuzetno nizak tehnički nivo, apsolutno odbiti da tamo nastupaju ministar spoljnih poslova, premijer ili predsednik države, „jer tako visok nivo daje legitimitet takozvanom Kosovu“, stav je Pavlovića.

Prema njegovom uverenju, ne postoji ni jedan model u kojem bi Srbija mogla da prihvati da Kosovo ima stolicu u UN, a da ne poništi svoj suverenitet na Kosovu.

Na pitanje da li bi građani trebalo da se izjasne o eventualnom rešenju za kosovski problem, Pavlović upozorava da se ne mogu postavljati pitanja suprotna Ustavu.

Ako neko misli da bi trebalo da se odreknemo Kosova, Pavlović napominje da je potrebno da pokrene proceduru za promenu Ustava u kojoj će se to predložiti i da se onda ide na referendum.

Bojkot takvog referenduma ne bi imao smisla, jer je, po Ustavu iz 2006.godine, dovoljno da jedan građanin izađe da bi se priznao rezultat, nego je, kako ističe Pavlović, potrebno „izaći masovno i odbiti takav napad na Srbiju i srpski narod“.

Ukoliko bi neko probao nelegalno, „na mala vrata“, da progura predlog koji ugrožava suverenitet države, Pavlović je za to da reaguju organi za krivični progon, ili bi, u suprotnom, građani imali pravo da „odbrane državu, jer nema ko drugi“.

Kad neko počini ozbiljno krivično delo, a državni organi ne reaguju, obrazlaže Pavlović, onda smo mi građani apsolutno ovlašćeni da ta lica sprečimo.

Građanin inače nije ovlašćen da hapsi, ali on tvrdi da jeste, ako nekog zatekne u krivičnom delu.

Pavlović ističe da je Kosovo veoma važno identitetsko pitanje i predstavlja naš „slobodarski duh koji nas vezuje kroz vekove“, što se videlo u suprostavljanju najvećim silama, od Turaka, do Staljina.

Imamo vertikalu slobodarstva utemljenu na kosovskom zavetu i osećaju da ćemo stvoriti svetosavsku matricu u kojoj ćemo živeti kao slobodni i jednaki ljudi, naglašava Pavlović i objašnjava da se to danas pravnički zove suverenitet i teritorijalni integritet.