Pavlović: Vladajućoj partiji nije problem kako da sastavi Vladu, već opoziciju

Simić je na konferenciji „Dvadeset godina 5. oktobra“ u organizaciji FPN i Fondacije Hans Zajdel rekao da je možda najveća tekovina 5. oktobra orijentacija prema Evropskoj uniji i usvajanju demokratskih standarda.

Profesor Vukašin Pavlović je istakao da nikada ne treba gubiti nadu i da je obaranje autoritarnih poredaka „dug put uspona i padova“, ali da padovi ne treba da obeshrabruju.

„Mi živimo u jednoj fazi ozbiljnog urušavanja i pada, kada posle izbora svi kažu da su pobednici. Opozicija je proglasila da je bojkot uspeo, a nije uspeo jer je izašlo pedesetak odsto glasača, a vladajuća partija proglasila je pobedu iako ne shvata da je i ona veliki gubitnik, jer joj nije glavni problem kako da sastavi Vladu, nego opoziciju“, rekao je Pavlović.

Sociolog Aleksej Kišjuhas je, govoreći o tome da li je 5. oktobar bio revolucija ili „revolucija“, rekao da su građanski ratovi, reforme, državni udari i revolucije blisko povezani pojmovi koji se preklapaju u realnom vremenu i istorijskom iskustvu i da je relativno teško obuhvatiti sve kategorije društvenih promena unutar jedne jedinstvene taksonomije.

On je rekao da su zajednički ključni sadržaoci revolucija promena osnovnih vrednosti i mitova nekog društva, promena društvene strukture, promena društvenih institucija, promena u strukturi vođstva, elite ili klase, nelagalan ili nezakonit transfer moći i prisustvo nasilja koje dovodi do kolapsa režima.

Profesor Slobodan Antonić rekao je da se posle 5. oktobra dogodila promena karaktera radne snage i da je izvršena deindustrijalizacija Srbije.

„Srbija je počela ponovo da se integriše u međunarodne strukture, ali se zacementirala na periferiji sistema, bez industrije, sa uslužnom radnom snagom koja je zapravo pomoćna radna snaga i to je takođe rezultat 5. oktobra“, rekao je Antonić.

Naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Gazela Pudar Draško je, govoreći o 5. oktobru, rekla da su i tada građani Srbije, kao i sada, živeli „u zarobljenoj državi i klijentelističkom sistemu“.

Nakon 5. oktobra, podsetila je, došao je period demokratizacije, ali se društvo u Srbiji „vratilo korak nazad“ .

Ona je navela da su građani Srbije danas „visokoautoritarni“, i dodala je nivo autoritarnosti građana visok kao i 5. oktobra, i da to pogoduje „traženju i održavanju jakih lidera“.

Pudar Draško je rekla da su promene 2000. godine došle kao posledica „građenja nekog iskustva i kapaciteta“ nastalih nakon niza masovnih protesta devedesetih godina, a da je, nakon perioda demoktratizacije, počela nova autoritarizacija Srbije, pa su protesti „neuspešni“.