Foto: N1Dekan Fakulteta političkih nauka (FPN) Dragan Simić izjavio je danas da je 5. oktobar, usko posmatrano, bio „politički prevrat“ koji su izveli slobodni građani, koji su makar tog 5. oktobra bili slobodni, „u opravdanom gnevu“ protiv nedemokratskog i anticivilizacijskog režima koji je građanima Srbije, ali i okolnih zemalja doneo mnogo nevolja.
Simić je na konferenciji „Dvadeset godina 5. oktobra“ u organizaciji FPN i Fondacije Hans Zajdel rekao da je možda najveća tekovina 5. oktobra orijentacija prema Evropskoj uniji i usvajanju demokratskih standarda.
Profesor Vukašin Pavlović je istakao da nikada ne treba gubiti nadu i da je obaranje autoritarnih poredaka „dug put uspona i padova“, ali da padovi ne treba da obeshrabruju.
„Mi živimo u jednoj fazi ozbiljnog urušavanja i pada, kada posle izbora svi kažu da su pobednici. Opozicija je proglasila da je bojkot uspeo, a nije uspeo jer je izašlo pedesetak odsto glasača, a vladajuća partija proglasila je pobedu iako ne shvata da je i ona veliki gubitnik, jer joj nije glavni problem kako da sastavi Vladu, nego opoziciju“, rekao je Pavlović.
Sociolog Aleksej Kišjuhas je, govoreći o tome da li je 5. oktobar bio revolucija ili „revolucija“, rekao da su građanski ratovi, reforme, državni udari i revolucije blisko povezani pojmovi koji se preklapaju u realnom vremenu i istorijskom iskustvu i da je relativno teško obuhvatiti sve kategorije društvenih promena unutar jedne jedinstvene taksonomije.
On je rekao da su zajednički ključni sadržaoci revolucija promena osnovnih vrednosti i mitova nekog društva, promena društvene strukture, promena društvenih institucija, promena u strukturi vođstva, elite ili klase, nelagalan ili nezakonit transfer moći i prisustvo nasilja koje dovodi do kolapsa režima.
Profesor Slobodan Antonić rekao je da se posle 5. oktobra dogodila promena karaktera radne snage i da je izvršena deindustrijalizacija Srbije.
„Srbija je počela ponovo da se integriše u međunarodne strukture, ali se zacementirala na periferiji sistema, bez industrije, sa uslužnom radnom snagom koja je zapravo pomoćna radna snaga i to je takođe rezultat 5. oktobra“, rekao je Antonić.
Naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Gazela Pudar Draško je, govoreći o 5. oktobru, rekla da su i tada građani Srbije, kao i sada, živeli „u zarobljenoj državi i klijentelističkom sistemu“.
Nakon 5. oktobra, podsetila je, došao je period demokratizacije, ali se društvo u Srbiji „vratilo korak nazad“ .
Ona je navela da su građani Srbije danas „visokoautoritarni“, i dodala je nivo autoritarnosti građana visok kao i 5. oktobra, i da to pogoduje „traženju i održavanju jakih lidera“.
Pudar Draško je rekla da su promene 2000. godine došle kao posledica „građenja nekog iskustva i kapaciteta“ nastalih nakon niza masovnih protesta devedesetih godina, a da je, nakon perioda demoktratizacije, počela nova autoritarizacija Srbije, pa su protesti „neuspešni“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
