Pažljivom selekcijom kompanija do zarade i tokom padajućeg tržišta

Performanse vodećih berzanskih indeksa sa Woll Streeta nisu naročito impresivne u tekućoj godini. Od početka iste, S&P500 je izgubio oko 5% a Nasdaq oko 9%. Inflacioni pritisak je i dalje aktuelan i više nije pitanje da li će FED podići referentnu kamatnu stopu u pokušaju da suzbije preterani porast cena, već u kojoj meri će ona biti uvećana i koliko puta u toku ove godine.

Rast kamatnih stopa čini atraktivnijim za ulaganje manje rizične aktive poput obveznica dok više rizična aktiva, poput vlasničkih hartija (akcija) postaje manje interesantna investitorima. Nisu međutim sve akcije bezrezervno podložne prodajnim pritiscima u periodima rastućih kamatnih stopa ili visoke inflacije. Iz brokerske kuće Ilirika Investments ističu da je su u proteklom periodu opšteg pada tržišta pojedini sektori ipak imali dobre performanse a da je jedan deo kompanija uvećao pozamašno svoje tržišne kapitalizacije.

Ovo navodi na zaključak da je za razliku od perioda opšteg rasta, kada investitori relativno lako profitiraju, zbog opšteg pozitivnog trenda, sada potreban selektivan pristup tržištu i odabir kompanija kojima pogoduje aktuelno okruženje, piše Demostat.

Ono što je svima lako bilo vidljivo je to da akcije naftnih kompanija ili generalno energetskih firmi nisu bile u silaznom trendu proteklih nedelja. Naprotiv ulagači su na njima mogli zaraditi i po 40-ak procenata i to za relativno kratko vreme. Isto važi i za akcije velikih finansijskih ili bankarskih konglomerata, kojima itekako odgovara skok na kamatnim stopama. Na akcijama banke su u proseku od početka godine moglo zaraditi 8 do 20%.

Tu su zatim akcije avio kompanija, koje su bile na putanji opravka usprkos padu većeg dela tržišta, obzirom da se avio saobraćaj, iako sporo i uz sve rizike ipak polako vraća u normalu. To je i niz kompanija, koje su, (u poplavi naleta entuzijazma na starim ili novim tehnološkim imenima), ostale po strani ili su bile percipirane kao dosadne sporo rastuće, poput proizvođača hrane, poljoprivredne mehanizacije. Ove akcije, poput Deera, Archer-Danielsa, TysonFoodsa ili dobro poznatih Philipa Morrisa i Altrie nisu gubile na vrednosti u skorije vreme, naprotiv. Među njima je i Coca-Cola.

U krajnjoj liniji, tehnološke kompanije, iako možda sa trenutno upitnim kapitalizacijama dugoročno nisu iscrpele mogućnosti za dalj rast poslovanja. Ovo znači da će se posle određenog perioda njihovo vrednovanje preispitati i prilagoditi ne samo budućim očekivanjima već i u međuvremeno postignutim rezultatima, jer su oni baza za dalje poslovanje. Ovo naročito važi ako je na njima došlo do pada vrednosti, kao što je to danas slučaj.