Uvođenje malih sistema za grejanje na biomasu, kojim bi se zamenili grejni sistemi na fosilna goriva u domaćinstvima u Srbiji koja nisu priključena na javne toplane, nude velike mogućnosti za uštedu troškova, smanjuju zagađenje i jačaju lokalnu privredu, ističu za Danas iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).
Prema podacima RES fondacije, centralno grejanje uvedeno je u manje od 40 odsto domaćinstava u Srbiji, dok 85 odsto domaćinstava koristi čvrsto gorivo za grejanje svog stambenog prostora. Kada je reč o energetskom siromaštvu i zagađenju vazduha koje potiče od individualnih peći i kotlova, situacija je naročito teška u manjim gradovima i u seoskim područjima, gde nema centralnog grejanja ili gasovoda.
– Savremene peći i kotlovi na biomasu koriste savremene tehnologije sagorevanja, koje uključuju tehnike automatske ventilacije i čišćenja kotla, čime se garantuje energetska efikasnost i samim tim ostvaruje ušteda troškova pri korišćenju biomase, objašnjava za naš list Miodrag Gluščević, šef Odeljenja za komunalna i pitanja urbanizma životne sredine u SKGO-u. Pored toga, dodaje naš sagovornik, savremeni kotlovi na sečku i pelet automatizovani su u potpunosti 24 sata dnevno, a mogu da vrše i pripremu tople vode za domaćinstvo uz visok stepen energetske efikasnosti.
– Sečka i pelet su za naše uslove relativno nova goriva koje je lakše transportovati, čistiji su i homogeniji za spaljivanje, uz mali ostatak pepela. U poređenju sa zastarelim sistemima, ovim se ostvaruje znatna ušteda goriva, a savremena peć lepog dizajna isplati se veoma brzo. U slučaju da je domaćinstvo opremljeno unutrašnjim sistemom za distribuciju tople vode, može se koristiti kotao sa rezervoarom za vodu. Na taj način, čak i grejanje na drva postaje ugodno, jer se kotao puni ručno samo jednom dnevno, čak i u vreme hladnih zimskih dana, ukazuje Gluščević.
Glavne prednosti korišćenja savremenih sistema na biomasu za grejanje i pripremu tople vode, ističe Danasov sagovornik, odnose se na dostupnost biomase u regionu i na jednostavnu ugradnju visokoefikasnih peći i kotlova u postojeće sisteme za grejanje. Pored toga, navodi Gluščević, savremeni sistemi za grejanje na biomasu mogu se lako kombinovati sa drugim sistemima obnovljive energije, na primer, sa solarnim panelima ili toplotnim pumpama koje obezbeđuju pripremu tople vode tokom cele godine.
U Srbiji je trenutno aktivno nekoliko projekata i programa kojima se podržava i promoviše održivo korišćenje biomase. To su Program o biomasi GIZ DKTI, čiji je glavni cilj jačanje kapaciteta u stvaranje povoljnog okruženja za održivo korišćenje biomase, projekat UNDP-a „Smanjenje prepreka za ubrzanje razvoja tržišta biomasom u Srbiji“, kojim se pokušava povećati udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora u energetskom miksu i projektat BioVill, kojim se podstiče prelazak na bioenergiju u manjim naseljima i selima u jugoistočnoj Evropi.
Korišćenje obnovljivih izvora nema adekvatnu podršku
„Mada se u nekim strateškim dokumentima, kao što je Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije u Srbiji, promoviše povećana upotreba obnovljivih izvora za grejanje i hlađenje u sektoru stanovanja, u ovom trenutku ne postoje nacionalne i lokalne politike koje bi podržale korišćenje obnovljivih izvora u pojedinačnim domaćinstvima, niti postoje programi za subvencionisanu kupovinu opreme za korišćenje biomase“, ističe Miodrag Gluščević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
