Peking troši milijarde dolara širom sveta na širenje dezinformacija i cenzuru

Napori Kine su ogromni i, ukoliko se ne otkriju i ne iskontrolišu, mogli bi da preoblikuju globalni informacioni pejzaž i da čak navedu pojedine nacije da donose odluke koje bi njihove sopstevene ekonomske i bezbednosne interese podredile interesima Pekinga.

Manipulisanje informacijama

Peking koristi lažne, obmanjujuće ili pristrasne informacije kako bi promovisao pozitivne stavove o Kini, ali i o Komunističkoj partiji Kine.

U isto vreme, Kina potiskuje kritičke glasove koje su u suprotnosti sa njenim željenim narativima o pitanjima kao što su Tajvan, ljudska prava, Južno kinesko more, domaća ekonomija ili međunarodni ekonomski angažman.

Kina podstiče strane vlade, elitu, novinare i civilno društvo da prihvate kineske narative i da ne kritikuju poteze koje pravi na međunarodnom, ali i unutrašnjem planu, piše Demostat.

Pristup Kine manipulaciji informacijama uključuje korišćenje propagande i cenzuru, promovisanje digitalnog autoritarizma, iskorišćavanje međunarodnih organizacija i bilateralnih partnerstava, korupciju i pritisak, kao i kontrolu medija na kineskom jeziku.

Otvoreni i prikriveni uticaj na sadržaj na društvenim mrežama

Peking predano radi na tome da maksimizira domet sadržaja na platformama društvenih medija koji joj ide u korist, a koji je često pristrasan, manipulativan ili neistinit.

Pored toga, Kina sponzoriše influensere na društvenim mrežama, a ima i otvoren ili skriveni udeo u pojedinim stranim medijima.

Peking ima i, ponekad vrlo restriktivne, ugovore o deljenju sadržaja sa pojedinim lokalnim medijima koji mogu dovesti do toga da pouzdani mediji daju legitimitet neoznačenom ili prikrivenom kineskom sadržaju.

Osim toga, Kina ima politiku da na svoju stranu privuče istaknute glasove u svetu, poput predstavnika političke elite ili novinara, koji potom o Kini uvek govore u superlativu, bez osvrtanja na kritike.

Osim fokusiranja na kreatore sadržaja, Kina je ciljala i platforme za globalno širenje informacija, na primer, ulaganjem u digitalne televizijske usluge u Africi i satelitske mreže.

Ograničenja globalne slobode izražavanja

Kina vrlo često poteže i za zastrašivanjima na internetu ili u realnom životu kako bi ućutkala neistomišljenike po osetljivim pitanjima i podstakla autocenzuru.

Kina takođe preduzima mere protiv određenih korporacija ukoliko proceni da osporavaju njene željene narative o pitanjima poput situacije u Sinđangu.

Na We-Chat aplikaciji, koju koriste mnoge zajednice u kojima se govori kineski izvan Kine, Peking je izvršio tehničku cenzuru i uznemiravao pojedinačne proizvođače sadržaja.

Podaci koje su prikupile kineske korporacije koje posluju u inostranstvu omogućile su Pekingu da fino podesi globalnu cenzuru targetirajući posebne individue i organizacije.

Digitalni autoritarizam

Kina promoviše digitalni autoritarizam, koji uključuje upotrebu digitalne infrastrukture za suzbijanje slobode izražavanja, cenzuru nezavisnih vesti, promovisanje dezinformacija i negiranje drugih ljudskih prava.

Širenjem tehnologija za nadzor i cenzuru, često kroz mogućnosti koje su skupljene pod okriljem „pametnih“ ili „bezbednih gradova“, Kina je izvezla aspekte svog domaćeg informacionog okruženja u svet.

Peking je takođe propagirao taktiku kontrole informacija, sa posebnim fokusom na Afriku, Aziju i Latinsku Ameriku.

Paralelno sa tim, Kina je promovisala autoritarne digitalne norme koje su druge zemlje brzo usvojile.

Budući da druge zemlje oponašaju Kinu, njihovi informacioni ekosistemi postali su prijemčiviji za propagandu, dezinformacije i cenzuru Pekinga.

Uticaj na budućnost

Globalna manipulacija informacijama nije samo pitanje javne diplomatije – već izazov za integritet globalnog informacionog prostora, navodi se u izveštaju GEC-a.

Nekontrolisani napori Pekinga mogli bi da dovedu do budućnosti u kojoj bi tehnologija koju Kina izvozi, uticaj koji ima na pojedine države, kao i strah od direktne odmazde, smanjili slobodu izražavanja na globalnom nivou.

Peking bi u tom slučaju mogao da igra značajnu – i često skrivenu – ulogu u određivanju štampanog i digitalnog sadržaja koji publika u zemljama u razvoju konzumira.

Kina bi koristila multilateralne forume i pojedine bilateralne odnose kako bi pojačala preferirane narative o pitanjima kao što su Tajvan i međunarodna ekonomija.

Pristup globalnim podacima, u kombinaciji sa najnovijim dostignućima u tehnologiji veštačke inteligencije, omogućio bi Kini da hirurški precizno cilja stranu publiku i na taj način možda utiče na ekonomske i bezbednosne odluke.

U ovakvom scenariju budućnosti, informacije o Kini dostupne javnosti, medijima, civilnom društvu, akademskim krugovima i vladama mogle bi biti iskrivljene propagandom i dezinformacijama i ograničene cenzurom.

Ovo bi predstavljalo direktan izazov za sve nacije koje nastoje da svoje odnose sa Kinom zasnivaju na procenama svojih suverenih interesa, zasnovanim na činjenicama.

Međutim, iako podržani resursima bez presedana, propaganda i cenzura Narodne republike Kine nisu do danas svuda dale očekivane rezultate.

Kada je ciljao na demokratske zemlje, Peking je nailazio na velike prepreke, često zbog protivljenja lokalnih medija i civilnog društva.

Primeri manipulacija

Francuska – Kina je preduzela pravne mere da zastraši istraživača koji je kritikovao Huawei

U septembru 2019. godine, francuska podružnica kompanije Huawei podnela je tužbu za klevetu, koju je na kraju povukla u julu 2022, protiv jedne francuske istraživačice i voditelja emisije u kojoj je gostovala jer je rekla da je Huawei pod kontrolom kineske države i Komunističke partije.

Velika Britanija – Botovi na Tviteru su veštački bustovali sadržaj na nalogu jednog kineskog diplomate.

Od juna 2020. do januara 2021. godine, mreža koja se sastojala od desetina naloga koji su se lažno predstavljali kao građani Ujedinjenog Kraljevstva generisala je 44 procenta retvitova postova tadašnjeg ambasadora Kine u Velikoj Britaniji, 20 procenata odgovora na njegove postove i do tri četvrtine svih angažovanja.

Honduras – Sporazumi između kineskih medija i lokalnih medija u Hondurasu otvorili su mogućnost da se u toj zemlji proširi obmanjujući prokineski sadržaj

Odmah nakon što je Peking uspostavio formalne diplomatske odnose sa Hondurasom, CMG i Sinhua su otvorili lokalne kancelarije i potpisali sporazum o saradnji sa državnim medijima Hondurasa koji uključuje deljenje sadržaja i obuku osoblja.

Izrael – Ambasada Kine pokušala je da utiče na vodeći medij u Izraelu da povuče vest

U maju 2022, nakon što je Jerusalem Post objavio intervju sa tajvanskim ministrom inostranih poslova, glavni urednik lista je tvitovao da ga je ambasada Kine u Izraelu direktno kontaktirala i zapretila da će smanjiti odnose sa Izraelom ukoliko list ne povuče intervju, pretnja koja se tada nije materijalizovala nakon što je list odbio da se povinuje.

Pakistan – Kina je nastojala da dobije značajnu kontrolu nad pakistanskim medjima

Tokom 2021. godine Kina je pokušala da pregovara o značajnoj kontroli nad pakistanskim medijima kao deo kinesko-pakistanskog medijskog koridora, uključujući uspostavljanje zajedničkog centra za praćenje i oblikovanje pakistanskog informacionog okruženja. To je bio eksplicitan primer ambicije Pekinga da preuzme direktnu kontrolu nad domaćim informacionim okruženjem bliskog partnera.

Istočna Afrika – Kina je plaćala povoljno izveštavanje u lokalnim novinama, prikrivajući da sponzoriše sadržaj

U proleće 2021. predstavnici kineske vlade u jednoj istočnoafričkoj zemlji postigli su dogovor sa lokalnim novinama da objavljuju članke koji su povoljni za Kinu. Predstavnici vlade i tog medija saglasili su se da da plaćeni članci nemaju transparentnu direktnu vezu sa Kinom. Ova vrsta sporazuma – u kojem se informacije koje pruža Peking plasiraju od strane pouzdanog medija bez pripisivanja – iskrivljuje lokalno informaciono okruženje i smanjuje mogućnost javnosti da procenjuju na osnovu činjenica.

Svet – Vlasnik platforme TikTok ByteDance nastojao je da onemogući potencijalne kritičare Pekinga da koriste platformu

Vlasnik TikToka, kineska kompanija ByteDance, nastoji da blokira potencijalne kritičare Pekinga, verovatno uključujući i one izvan Kine, u korišćenju platforme. Prema informacijama američke vlade, od kraja 2020. godine, kompanija je održavala redovno ažuriranu internu listu na kojoj su identifikovani ljudi koji su verovatno bili blokirani ili ograničeni na svim platformama, uključujući TikTok, jer su se zalagali za nezavisnost Ujgura. Ovaj primer ilustruje kako širenje digitalnih kineskih platformi na globalnom nivou stvara nove mogućnosti za Peking da cenzuriše stavove koji su u suprotnosti sa njegovim promovisanim narativima o pitanjima kao što je Sinđang.