Pešić: Jović je bio jedan od Miloševićevih glavnih stratega za razbijanje Jugoslavije

– Sloba je rekao: predlažem da razrešimo Mihajla Markovića i Boru Jovića, pa da idemo da popijemo nešto. Milošević je potom otišao na piće, a ja s funkcije – objasnio je Jović u jednom potonjem intervju, navodeći da je povod za smenu te 1995. godine bila njegova knjiga “Poslednji dani SFRJ“.
Tako je od najbližeg saradnika postao Miloševićev kritičar i oponent, tvrdeći za njega da je bio ključna ličnost srpske tragedije.
Svedočeći u Hagu u svojstvu osumnjičenog, iako protiv njega nije podignuta nikakva optužnica, Jović je objasnio da je Milošević bio apsolutni autoritet, bez obzira da li je bio predsednik partije ili nije bio predsednik partije.

“Nijedna važna odluka u Srbiji nije donošena bez njega, niti se mogla donositi bez njega” , tvrdio je Jović. Govorio je da čak i u vreme kada je sam bio na čelu SPS, Milošević bio taj koji je o svemu odlučivao.

“Bora Jović je bio čovek kome je sve bilo jasno i kad nama ostalima ponešto nije bio jasno. Umeo je da razgraniči sve nejasnoće i verovatno je zbog toga jasno i određeno išao kroz sopstveni život. Bora je meni ustupio vrlo visoko mesto u politici i državnim pozicijama, ali ne zato što je on to hteo, već zato što je bio iz Šumadije i što su se po ključu tada postavljali ljudi. Zbog sukoba na relaciji Milošević – Jović ja sam u jednom trenutku postala potredsednica Socijalističeke partije Srbije”, kaže za Danas Slavica Đukić Dejanović.

Iako je dosta kasnije, nakon smene i odlaska iz SPS, na čijem je čelu bio pet meseci, zajedno sa Miloradom Vučelićem osnovao Demokratsku socijalističku partiju, Jović nije uvek bio Miloševićev oponent. Bespogovorno ga je slušao.

Tokom najvećeg protesta opozicije 9. marta 1991. godine, kao predsednik Predsedništva Jugoslavije, naredio je da se na ulice Beograda izvedu vojni tenkovi i tako razbiju demonstracije.

Boris Bogićević, tadašnji član Predsedništva SFRJ tvrdio je da je Jović tražio saglasnost za upotrebu tadašnje JNA, ali da tenkove niko nije spominjao i da je većina članova Predsedništva dala saglasnost,ali da je kasnije ta odluka poništena, a tenkovi su vraćeni u kasarne. “To je bila još jedna prevara člana Predsedništva Borisava Jovića“, ispričao je Bogićević.

Jović je kao predstavnik Srbije bio na čelu Predsedništva SFRJ – rotirajućeg tela sačinjenog od predstavnika svih jugoslovenskih republika koje je rukovodilo zemljom – od 15. maja 1990. do 15. maja 1991. Tada je već vladala zategnuta atmosfera među republikama i slutilo se da Jugoslaviji dolazi kraj.

Samo četiri dana po njegovom odlasku, 19. maja 1991. u Hrvatskoj je održan referendum gde su birači velikom većinom glasali za napuštanje Jugoslavije.

Jović je ponavljao ono što je često puta govorio i Milošević – da je do rata došlo zato što je Hrvatska donela ustav po kome su Srbi u Hrvatskoj nacionalna manjina, a ne narod. Tek 2008. godine priznao je da je svako rešenje bilo bolje od rata.

“Bora Jović je bio jedan od Miloševićevih gavnih stratega za razbijanje Jugoslavije, za teritorijalno širenje Srbije i za pripremu ratova u Hrvatskoj, a potom i u Bosni i Herceovini. Svi ti detalji njegovog delovanja iz tog vremena, uostalom, opisani su u njegovim knjigama“, kaže Vesna Pešić za Danas i dodaje da joj je žao kada bilo koji čovek ode, ali da je Jović bio vrlo negativna ličnost u našoj bliskoj istoriji i da će ga se jednostavno sećati kao čoveka koji je planirao ratove.

Iako se Jović razišao sa Miloševićem, nikada do kraja nije osuđivao njegovu politiku. Tvrdio je da je politika rasturanja Jugoslavije utvrđena ne samo pre nego što se Milošević pojavio na političkoj sceni Srbije, nego i pre njegovog rođenja.

“Ako je neko požurio da izađe iz Jugoslavije, brže nego što je inače imao nameru, zbog pojave Miloševića i njegovih stavova o odbrani interesa srpskog naroda, to nikako ne može da promeni istorijske činjenice ni o time ko je i kada odlučio da se Jugoslavija rasturi, ni ko je te odluke sproveo u život”, tvrdio je Jović.

Borisav Jović doktorirao je na Ekonomskom fakultetu, a tokom političke karijere bio je na mnogim državnim funkcijama.

Poslednjih godina živeo je povučeno, vozio se gradskim prevozom i tvrdio da bi odavno propao da se vozio mercedeseom. Nije ga bilo ni na političkim skupovima, ali ni na obeležavanjima državni praznika. Svoje viđenje turobnih vremena od devedesetih do danas, Jović je dao u knjigama “Poslednji dani SFRJ”, “Od Gazimestana do Haga, ”Knjiga o Miloševiću” i “Kako su Srbi izgubili vek”.

Sahrana uz počasti

Socijalistička partija Srbije saopštila je da će komemoracija povodom smrti Borisava Jovića biti održana održati u svečanoj sali Skupštine Grada Beograda, u četvrtak 16. septembra u 10.30 sati. Sahrana će se obaviti istoga dana, u 12.30 sati, u Aleji zaslužnih građana, na Novom groblju u Beogradu, uz vojne i državne počasti.