Pešić: Opasno pozivanje na rat, Krstić: Podmetanje izdaje Kosova

„Do sada nismo ni znali da može da postoji ovakvo prljava kampanja u kojoj su svim drugim učesnicima u predsedničkoj trci vezane ruke, izuzev jednom – Aleksandru Vučiću. To uopšte ne liči na bilo kakve fer uslove, jer je sve sračunato na promociju i pobedu jednog kandidata. Opozicioni kandidati nemaju mogućnosti da odgovore ni na sve uvrede i klevete, jer nema duela, nema ih u medijima, osim na društvenim mrežama. To je jedna najobičnija diktatura u kojoj mi danas živimo. Ne možemo više da krijemo i sklanjamo pod tepih da imamo autokratski režim, jer ovde od demokratije više nema ni D“, kaže za Danas sociološkinja Vesna Pešić.

Kao primer prljave predsedničke kampanje koju sprovodi vlast Pešićeva navodi da Vučić svakodnevno sa TV ekrana poručuje da neće dozvoliti „onima“ da nas uvedu u rat, da neće dozvoliti nerede, niti bilo kakav makedonski ili ukrajinski scenario, predstavljajući sebe pritom kao spasioca. „On se predstavljao kao spasilac koji nas je spašavao od privatizacije, a sada nas spašava od užasa koji bi mogao da dođe, jer ti koji bi došli poklali bi nas i uništili. Ako je neko proizvodio državne udare i nestabilnosti, to je bio Vučić.

Opozicija naravno nema mogućnosti da odgovori na sve te opasne primedbe Vučića, niti može da opovrgne tvrdnje vlasti da ona predstavlja mračnu silu, objašnjava Vesna Pešić.

Nebojša Krstić, bloger i analitičar, kaže da je prljava kampanja veoma široka oblast i da postoji malo onih koji mogu da se pohvale objektivnošću i nepristrasnošću. Za njega nije prljava kampanja to što Vučić ima zaokruženu politiku, jasan odgovor na način rešavanja svih problema, od ekonomskih do pitanja iz spoljne politike i regionalnih tema.

„Za razliku od njega Janković i Jeremić nemaju politiku, program, ideju vezanu za funkciju na koju se kandiduju. Njihovi nastupi su ispunjeni demagogijom i populizmom. A kao primer obojica navode da je Vučić predao i izdao Kosovo, što je prilično ozbiljna populistička laž i najbolji primer prljave kampanje“, napominje Krstić, koji nije želeo da odgovori na pitanje koliko su opasne i neistinite tvrdnje vlasti i Vučića da opozicija želi da gurne Srbiju u rat.

Za glavnog i odgovornog urednika Nove srpske političke misli Đorđa Vukadinovića prljava kampanja nije specifičnost srpske političke scene, ali ono što je samo naše jeste to da imamo neprekidne prljave kampanje i prljav politički život koje Vučić i njegova vlast nameću Srbiji poslednjih godina.

„Bez obzira koliko Vučić u javnim nastupima glumata uzdržanost prema prema ostalim kandidatima i žrtvu, on je glavni generator i nosilac napada na opoziciju i nosilac prljave kampanje. Preko svojih čauša, tabloida i koalicionih partnera, Vučić odgovara svima koji misle drugačije i to svakodnevno svima koji drugačije misle. On neprekidno personalizuje kampanju, onda se žali kako su svi protiv njega. On je najbolji rusofil, najbolji evropejac, mirotvorac i patriota i sve ostalo naj i šta tu opozicija može nego da se bavi njime. Doduše opozicija ne reaguje uvek najbolje, ali i to je razumljivo, jer svaka kritika vlasti se predstavlja kao rušenje i izazivanje nestabilnosti“, kaže Vukadinović. On dodaje da nema ni onih medija koji bi preneli tu opozicionu reakciju, osim jedne televizije i jednih novina.

Sa ovakvim konstatacijama ne slaže se Dragomir Anđelković, politički analitičar, koji smatra da nije tačno da vlast i njen predsednički kandidat ne biraju reči u kampanji, a da opozicija ne može da im odgovori. „Ima li prljavije predsedničke kampanje od one u kojoj opozicioni kandidati tvrde da je Vučić diktator“, pita Anđelković. Na primedbu da opozicija isključivo na društvenim mrežama podseća da je Vučić bio jedini ratni ministar informisanja, on odgovara da se iskreno nada da Srbiji ne preti rat o kome Vučić govori. „Istovremeno je zastrašujuća poruka Branimira Kuzmanovića iz DS , da ne bi bilo loše i da se puca i da bi takva poruka trebalo da uplaši“, kaže Anđelković. On dodaje da se kampanja tek zahuktava i da će do 2. aprila biti još svačega, ali da to ne treba nikoga da iznenadi jer je svaka moderna politička kampanja u neku ruku prljava, samo zato što je i politika postala tabloidna.

Anđelković smatra da nema samo prljave kampanje na relaciji vlast – opozicija, već da je ona poprilično izražena i među samim opozicionim predsedničkim kandidatima – između Vuka Jeremića, Saše Jankovića i Saše Radulovića. Svi oni se bore za primat na opozicionoj sceni, jer znaju da će nakon predsedničkih uslediti parlamentarni izbori. I dok je, kako kaže, animozitet Radulovića i ostalih opozicionih predsedničkih kandidata popriličan, dotle između Jeremića i Jankovića svakodnevno sevaju varnice, ali je sukob bar za sada prikriven.