Pešić: Propala ideja razgraničenja

Gostujući u serijalu Kvaka 23, Pešić je, povodom nacrta godišnjeg izveštaja Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta o Srbiji, primetila da je „EU odjednom, ponovo počela da insistira na medijima, na institucijama, pominje i opoziciju“.

Čini da su „malo promenili prethodnu strategiju“, ocenila je ona u razgovoru s novinarkom Danicom Vučenić, ali tek pošto je „Srpska napredna stranka (SNS) tehnikom, a ne ideologijom, zauzela svaku opštinu, ne ostavljajući ni jednu šupljinu kako niko ne bi digao glavu“.

Prema njenom mišljenju, prvo je trebalo da nam dozvole „da uznapredujemo u evropskim vrednostima i približimo se EU, pa tek onda da rešavamo ovako krupna pitanja“.

„Većina u Srbiji neće Zapad, već Kinu i Rusiju“, smatra Pešić, ali predviđa da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „neće učiniti nikakav zaokret ka Rusiji“.

„Šta bi značilo to okretanje? To bi značilo da on kaže mi odustajemo potpuno od EU, nećemo sa vama više da imamo ništa, evo, mi ćemo, ne znam šta, da radimo sa Rusijom“, objasnila je Pešić.

Ona tvrdi da je „Rusija samo uzimala, anikad nije ništa dala“ i da u tom odnosu ne možemo očekivati ni politički, ni ekonosmki razvoj, „niti dobiti išta“.

Praveći razliku između Kine i Rusije, Pešić je rekla da se Kina još nije pojavila kao geostrateški faktor i da se ta zemlja drži principa koji su njoj važni.

„Ona ima problem sa Tajvanom, gde ne žive Albanci, nego žive Kinezi i ona neće, iz principijelnih razloga, da prizna kosovsko otcepljenje, niti njihovu nezavisnost koju su proglasili 2008.godine“, obrazložila je Pešić i dodala da „Kinu više zanimaju ekonomska, nego politička i strateška pitanja“.

Na drugoj strani, nekadašnja ambasadorka u Meksiku, „ne vidi da Vučić ima neki rezervni plan u odnosu na Evropu, jer smo počev od izvoza, do pomoći, najviše usmereni ka EU“.

„Onog momenta kada bismo rekli ‘Ne’ Evropi, Srbija bi ostala potpuno izolovana zemlja“, upozorila je Pešić, koja misli da je u pregovorima o Kosovu i „EU doživela poraz“ i da je to razlog što su se „ponovo umešali Amerikanci“.

„Sledeće godine će biti šest godina od Briselskog sporazuma, koji je potpisan sa onom lejdi Ešton, skoro šest godina su se njih dvojica tamo sastajali i nemaju ništa, praznih ruku su ostali“, uverena je Pešić.

Govoreći o odnosu EU prema Srbiji, ona je konstatovala da je „otvaranje članstva i ulazak u EU bilo obećano u zamenu za priznanje Kosova“ i da to nije bilo „malo obećanje“, imajući u vidu da je „zaista Srbiji geostrateški mesto u EU“.

Ona je podsetila da je od 5.oktobra i „Đinđićeva nova strategija bila ne etničke podele, već vizija Srbije u EU“ i naglasila da je za Srbiju jedini razvojni projekat taj koji nudi Unija.

Pešić ističe da je „EU i mirovni projekat koji moramo da savladamo da bi jednog dana postali razvijena zemlja, a ne siromašna i poslednja u Evropi kao što smo sada“.

Osvrćući se na Kosovo i „plan za Kosovo“, Pešić je ocenila da je „Vučić sa tim propao“, „da nije uspeo i da je to priznao“, iako, kako je dodala, „nikada nismo čuli šta je taj plan konretno i šta on zapravo hoće“.

Ona misli da je „Vučić već napravio jedan zaokret od dogovora da se potpiše pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa“, jer je, „u trenutku kada se približilo vreme da se taj sporazum završi, odjednom izbila jedna druga kombinacija – razgraničenje“.

Za to je sam rekao „da ne zna da li će se dogoditi u narednih 10 ili 20 godina“, podsetila je Pešić i ukazala da „niko živi nije čuo šta je to razgraničenje, da li je to korekcija granica, da li je to razmena teritorija ili je to preseljenje stanovništva“.

Ona napominje da taj pojam može da bude „korekcija granica koja se dogodila u slučaju Kosova i Crne Gore, kada je Kosovo ostalo bez više od 8.000 hektara zemljišta“, ali isto tako i „etničko razgraničenje“.

Pešić smatra da su dve stvari uticale na to da plan razgraničenja „propadne“ – EU i unutrašnje prilike u Srbije.

„Samo pominjanje etničkog razgraničenja izazvalo je paniku u Evropi“, ilustrovala je ona i precizirala da su protiv toga bile i Nemačka i Velika Britanija.

Kako je objasnila, nisu želele da prihvate da se ponovo menjaju granice i to po etničkim linijama, naročito ne posle rata u Bosni i etničkog razgraničenja koje se dogodilo Dejtonskim sporazumom.

Na unutrašnjem planu, Pešić misli da Vučić ne može da dobije podršku, bez obzira na većinu koju ima u parlamentu, jer „rešenje mora da bude stabilno“, a i „podržano od međunarodne zajednice“.

„Ako hoćeš da napraviš stabilno rešenje, moraš da prođeš nekakve procedure. Videli ste da na Kosovu Tači nema podršku, ali oni ipak o tom pitanju raspravljaju u skupštini, bez obzira na ekscese koji su se tamo dešavali“, nagasila je Pešić.

Ona je ukazala da u „našoj zemlji predsednik, koji nema ovlašćenje, vodi politiku, iako nju, po Ustavu, treba da vodi Vlada, a u parlamentu nema ni reči o bilo čemu“.

Pešić se, pri tome, poziva i na ustavne promene koje bi morale da se dogode kada je reč o Kosovu, kao i u pravosuđu.

Znači, kako je objasnila, morate da prođete proceduru koja podrzaumeva predlog Vlade, diskusiju u parlamentu, dvotrećinsko odlučivanje i u slučaju sudstva, i u slučaju Kosova, pa referendum.

Ona ne veruje da bi „SAD ili EU mogli da traže od njega da ne poštuje procedure i praktično pokrade taj referendum, jer je za njih veoma važno stabilno rešenje“.

Uz ocenu da je stanje po tom pitanju „vanustavno“, Pešić je poručila da bi moralo da uđe u tokove koji podrazumevaju procedure, jer teško da bi referendum uspeo, bez obzira na dvotrećinsku većinu u parlamentu.

Upitana o tome da je 9. septembra Vučić u Mitrovici rekao da „nije tačno da želi da menja granice“, već da sačuva „sve što može na Kosovu i Metohiji“, a dve nedelje kasnije na Glavnom odboru SNS „da je njegova politika doživela poraz“, Pešić je odgovorila to „da nema nikakve logike i da se logika ne može pronaći“.

Prema njenom tumačenju, Vučić je želeo da minira „one prethodne dogovore sa tim pravno-obavezujućim sporazumom“, koji su takođe bili nedovoljno jasni i podrazumevali i „situaciju dve Nemačke i ulazak u UN bez priznanja“.

„Kada se približilo vreme finalizacije, Vučić i Tači su se odjednom dogovorili, mada to sigurno rade duže“, tvrdi Pešić, „da probaju da sami da nađu neko rešenje, da prodaju neku drugu verziju, a to bi bilo to razgraničenje“.

Ona misli da se to dogodilo jer se „Vučić našao u situaciji da treba da prizna Kosovo, a ne zna ni da li će ući u EU“.

Znači, ta politika razgraničenja koju je on pomenuo, što je Pešić razumela kao povratak na koncepciju podele Kosova, da sever pripadne Srbiji, kako bi on dobio nešto, nije uspela.

Blokirana je spolja, ali bi i u zemlji morao da prođe procedure kroz koje bi teško dobio podršku, zaključila je Pešić.