Pet svetskih „specijalaca“ za Zapadni Balkan: Ko su novi specijalni izaslanici za dijalog i region?

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak osim Gabrijela Eskobara, izaslanika američkog predsednika za Zapadni Balkan, koji je odigrao, čini se, ključnu ulogu u poslednjim rundama razgovora dve strane, imaće još dva pomagača, izaslanika nemačkog kancelara Jensa Plenera i izaslanika francuskog predsednika Emanuela Bona.

O tome su u pismu, koje su nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron ovog vikenda uputili Beogradu i Prištini, obavešteni lideri Srbije i Kosova.

Uz specijalca Nemačke Vlade Manuela Zaracina, i specijalnog izaslanika Velike Britanije Stjuarta Piča, nedavno su i Slovenija i Grčka imanovale svoj i to Anžeja Frangeš i Sofiju Gramatu, koja će u ime Grčke nadgledati regionsa mesta ambasadorke u Rumuniji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je komentarišući „poplavu“ specijalmih izaslanika rekao: „Što je veća poplava (specijalaca), plašim se da je sve manje validnih i dobrih predloga za nas, valjda svi pokazuju veliku brigu, a ponekad mi se čini „mnogo babica, kilava deca“. Videćemo, naše je da razgovaramo sa svima, da poštujemo svoju politiku, svoj program, planove, tako ćemo raditi i u budućnosti“.

Jens Pletner – osporavan

Kako prenosi Dojče vele Pletnera su mnogi nemački ali i strani mediji nazivali Putinovim čovekom u Berlinu.

Taj nadimak, kako prenosi DW, dobio je posle reakcije Noa Barkina, nekada šefa dopisništva Rojtersa u Nemačkoj, sada istraživač instituta „Rodijum grup“, na njegove reči o Ukrajini.

Upitan o ubrzanju pristupanja Ukrajine EU, Pletner je rekao da „samo zato što ste napadnuti ne znači automatski da ste bolji kada je u pitanju vladavina prava“, naveo je i da Kinu i Rusiju „ne treba trpati u isti koš“.

Vrhunac je, prema Barkinu, bilo kada je savetnik kancelara „kritikovao medije zato što se fokusiraju na broj tenkova koje Nemačka šalje Ukrajini, umesto da razmišljaju o budućim odnosima sa Rusijom“.

To je bio uvod u talas gneva na društvenim mrežama nemačkih zvaničnika prema njemu.

Činjenica je, prenosi DW, da je Rusija dosta kasno dospela u profesionalni fokus Pletnera.

Ovaj 54-godišnji pravnik i politikolog iz Šlezvig-Holštajna, s krajnjeg severa Nemačke, studirao je u Hamburgu, Bordou i Parizu, pre nego što je 1994. ušao u diplomatiju.

Njegova prva stanica u inostranstvu bila je nemačka ambasada u Tel Avivu, a po povratku iz Izraela, bio je u Ministarstvu spoljnih poslova zadužen za Bliski istok, ali i za UN.

U široj nemačkoj javnosti za njega se prvi put čulo tokom mandata šefa diplomatije iz redova Zelenih Joške Fišera, kada je bio zamenik portparola Ministarstva.

Opisivali su ga kao pametnog, ambicioznog i vrednog.

S tim kvalitetima Pletner je napravio karijeru uzdigavši se 2008. do glavnog portparola Ministarstva u vreme kada je na čelu nemačke diplomatije bio današnji predsednik Frank-Valter Štajnmajer i kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, a Beograd od generalne skupštine UN zatražio da Međunarodni sud pravde o tome dâ savetodavno mišljenje.

U izjavi za DW uoči odluke, Pletner je ovako preneo stav vlade u Berlinu: „Mi smo priznali nezavisnost Kosova i dosta drugih zemalja je to učinilo. I, ako smo mi to uradili, onda možete da budete sigurni da smo mi ubeđeni da je to u skladu sa međunarodnim pravom.“

Nakon toga je obavljao dužnost ambasadora u Šri Lanki, zatim u Tunisu, a 2014. se vraća u Štajnmajerov štab, kada se formulisala doktrina prema Rusiji, gde, prema pisanju DW, Pletnerov uticaj nije bio odlučujući.

Kada je 2017. Štajnmajer izabran za predsednika Nemačke, Pletner je otišao na mesto ambasadora u Grčkoj iz koje je posmatrao dešavanja u regionu i iznutra spor Grčke i tada Makedonije.

U decembru 2021, ga Šolc doveo u svoj kabinet.

U njegovo ime Pletner je u januaru, uoči rata u Ukrajini, i upravo sa francuskim izaslanikom Emanuelom Boneom, učestvovao u pregovorima diplomatskih predstavnika Ukrajine i Rusije.

Bono – Stručnjak za Bliski istok

Emanuel Bono je savetnik za diplomatiju francuskog predsednika od 2019. a na tu poziciju dolazi sa mesta šefa kabineta francuskog ministarstva za Evropu i spoljne poslove.

Od 2004. nosilac je medalje časti za spoljne poslove.

Diplomirao je na Institutu za političke studije u Grenoblu i nosilac diplome naprednih studija uporednih političkih nauka. Stručnjak je za Bliski istok.

Nakon što je radio kao istraživač u CERMOC-u u Bejrutu, primljen je na konkurs kao savetnik za spoljne poslove Istočne izvršne vlasti u martu 2000.

Takođe, od 2000. do 2003. bio je urednik u centralnoj upravi, u Odeljenju za Severnu Afriku i Bliski istok.

Potom je od 2003. do 2006. bio drugi savetnik u Iranu, a zatim do 2009. prvi savetnik u Saudijskoj Arabiji.

Od 2009. do 2012. bio je na funkciji drugog savetnika stalne misije Francuske pri UN u Njujorku, a do 2015. savetnik za Severnu Afriku i

Bliski istok u diplomatskoj jedinici Predsedništva Republike.

Ambasador Francuske u Libanu, od 2015. do 2017. Kao lični predstavnik francuskog predsednika priprema važne međunarodne samite, G7 i G20.

Anžej Frangeš – oficir za vezu

Anžej Frangeš je zaposlen u slovenačkom Ministarstvu spoljnih poslova od 2003.

Bio ambasador u Bugarskoj od 2018. Od 2005. do 2009. radio u ambasadi Slovenije u Beogradu, gde se fokusirao na bilateralnu saradnju Slovenije i Srbije i blisko pratio kosovsko pitanje, a 2011. je upućen u misiju Euleks na Kosovu.

Naredne tri godine obavljao je poslove regionalnog oficira za vezu za Beograd i Prištini.

Sofija Gramata – ambasadorka

Ambasadorka Grčke u Rumuniji Sofija Gramata imenovana je u junu za specijalnog izaslanika i obavljaće tu dužnost paralelno sa ambasadorskom u Bukureštu.

Ona se prethodno nalazila na mestu šefice Direktorata za Jugoistočnu Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova.

„Grčka pridaje primarni značaj konsolidaciji mira, bezbednosti i stabilnosti u širem regionu Zapadnog Balkana. U tom smislu, promoviše konsolidaciju bilateralnih odnosa na osnovu poštovanja međunarodnog prava, međunarodnog prava mora i aktivno podržava evropsku perspektivu Zapadnog Balkana“, navedeno je na sajtu grčkog MSP prilikom njenog imenovanja.

Eskobar, Pič, Zaracin i Lajčak

Izaslanik SAD Gabriel Eskobar je karijerni američki diplomata dobar poznavalac prilika u regionu, jer je od 1998. do 2001, bio u četiri uzastopna mandata u bivšoj Jugoslaviji, uključujući poziciju šefa kabineta u Kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci, šefa Kancelarije američke ambasade u Banjaluci, zamenika šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici i šefa političkog odeljenja u Beogradu odmah nakon ponovnog otvaranje Ambasade 2001, navodi se u zvaničnoj biografiji.

Pre službovanja u Beogradu, bio je na rukovodećim pozicijama u američkoj ambasadi u Bagdadu, kao i u Stejt departmentu i američkim diplomatskim misijama u Boliviji i Pakistanu. Službovao je i u ambasadama u Lisabonu, Rimu, Pragu, Moskvi.

Vlada Velike Britanije posala je vrhunskog vojnika Stjuarta Piča, koji na ovu funkcju dolazi sa mesta predsedavajućeg vojnog komiteta NATO-a.

Služio i kao načelnik štaba odbrane Ujedinjenog Kraljevstva. Iskusni je vazduhoplovni obaveštajac, glavni maršal vazduhoplovstva, nekadašnji stariji oficir Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva.

Bio je komandant vazduhoplovstva NATO na KiM 2000.

Nemačka je u region posala Manuela Zaracina, poslanika Zelenih u Bundestagu od maja 2008. do oktobra 2021, koji je najpre je bio portparol Zelenih za Evropu, a potom za istočnu Evropu.

Zelenima se priključio kao đak sa 16 godina. Rođen je 1982. u Dortmundu, a od 1995. živi u Hamburgu. Studirao je istoriju, istočnoevropske studije i pravo, prvo na Univerzitetu u Bremenu, a zatim na Univerzitetu u Hamburgu.

U aprilu 2020. bivši ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak imenovan je za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja u vezi sa regionom Zapadnog Balkan.

Bio je predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 2017. do 2018.

Kada je reč o iskustvu u regionu, bio je slovački ambasador u Srbiji i Crnoj Gori, pa je imenovan za evropskog izaslanika za referedum o crnogorskoj nezavisnosti, a na kraju je bio na funkciji visokog međunarodnog predstavnika u BiH.

Dobro poznaje prilike i govori i razume jezike regiona.