Nijedan ozbiljan političar ne sme da beži od preuzimanja odgovornosti, ali takođe mora da se uzdržava od nezdravih ličnih ambicija. Moja motivacija je da motivišem što veći broj kvalitetnih ljudi da se aktivno uključe u politiku, da pravim mostove saradnje sa svima koji dele viziju moderne i evropske Srbije, a onda će organskim putem neko da se istakne kao predvodnik. Ne zanima me da budem lider opozicije i da se borim za mesto najistaknutijeg u porazu, želja mi je da budem jedan od pokretača promena, kaže u razgovoru za Danas Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana, odgovarajući na pitanje da li je spreman za vidljiviju lidersku poziciju u opozicionoj javnosti na novim izborima, budući da ga je u intervjuu za naš list pohvalio pohvalio istoričar Milan St Protić sugerišući da bi se s njim, pojedinim intelektualcima i ponekim prekaljenim političarem možda nešto i moglo uraditi na političkoj sceni.
Kako dodaje, promene podrazumevaju da prvo pođemo od sebe i da menjamo dosadašnji način rada koji se pokazao kao pogrešan.
– Moramo da postanemo relevantna alternativa koja ne samo da zna šta neće, a nećemo naprednjačku državu koja je osuđena na poziciju evropske margine, već i da znamo šta želimo i šta ćemo napraviti od Srbije. Verujem da imamo ljudi i potencijala da stvorimo državu u kojoj će naši građani imati uslove za život po standardima razvijenih zemalja EU. To je izvodljivo, ali nije lako. Potrebno je mnogo rada i mnogo političke hrabrosti i odlučnosti, što ovaj režim svakako ne posedujemo. Na nama je da se dokažemo da to možemo, ali ne samo tako što ćemo viknuti „hoćemo u EU“ a onda pobeći od svake teške teme i ljutiti se što EU nije rešila naše probleme umesto nas. To su promene o kojima govorim i sa svakim ko je spreman da prihvati takav pristup ja sam spreman da sarađujem – navodi on.
* Vidite li sebe kao kandidata za gradonačelnika Beograda i zavisi li to samo od vas?
– Ne razmišljam o tome u ovom trenutku, ali kada dođe vreme i kada budemo znali ko će sve činiti zajednički front onda ćemo potražiti najboljeg kandidata. Trenutno sam fokusiran na to da taj front bude što jači sa što većim brojem kvalitetnih ljudi od integriteta. Ako u tome uspemo imaćemo slatke muke da izaberemo kandidata, što je mnogo bolje nego da tražimo neko iznuđeno rešenje čak i ako bih to rešenje bio ja.
* Ako ne vi, šta mislite o Milanu St Protiću kao kandidatu koalicije SSP i PSG za gradonačelnika Beograda ili neku drugu funkciju?
– To je pitanje najpre za gospodina Protića, ali mislim da on nema tu vrstu političkih ambicija. Svakako da bi iskustvo gospodina Protića bilo dragoceno za svakoga ko želi da se ozbiljno bavi politikom i meni je drago što sam imao priliku da sa njim razgovaram i što je nesebično podelio svoja iskustva i znanje sa mnom.
* Hoćete li se odvažiti na samostalan izlazak na izbore ili ćete i dalje biti u senci i na kvoti SSP?
– Ukoliko bismo izašli samostalno na izbore u prvom sledećem intervjuu bih bio suočen sa pitanjem zašto narušavamo opoziciono jedinstvo i da li su nam samoporomocija i partikularni interesi važniji od pobede nad režimom. I to je ponovo jurenje sopstvenog repa. Pokret slobodnih građana i ja lično nismo u senci, bilo čijoj. Jasno, transparentno, bez okolišanja i kalkulacije iznosimo stavove o svim temama i to nas je izdvojilo u poslednjih nekoliko meseci. Nije nas izdvojilo to što sam se ja udarao u grudi i vikao „ja sam drugačiji“ niti time što smo se posvađali sa svima i dokazivali kako su drugi loši i glupi a mi pametni i dobri. Izdvojila nas je jasna politika i iskrenost i hrabrost u iznošenju stavova.
* Pomenuti Milan St Protić ne veruje u jedinstvo „ovih što se nazivaju opozicijom“. „Toliko su slabi, nedosledni i divergentnih pogleda da je zajednički rad nemogućan. Oni bi, svi do jednoga, da se igraju politike. Da sede u parlamentu, vode jalove rasprave, slikaju se na televizijama. Nisu zainteresovani za temeljan preobražaj Srbije. Niti su zaiteresovani, niti znaju šta bi i kako bi trebalo raditi“, kaže on i izdvaja vas. Dobar deo javnosti misli isto ili slično. S kojim programom i s kim mislite da pobedite mašineriju SNS koja narodu obezbeđuje hleba, igara, puteva, bolnica, povišica i čini da ga ne zanimaju demokratija i vladavina prava?
– Kada pratite istraživanja u poslednjih nekoliko godina primetićete jednu interesantnu nelogičnost. Više od 50 odsto ljudi je govorilo da se u Srbiji bolje živi nego ranije, ali mnogo manji broj je rekao da oni lično žive bolje. Ljudi su verovali impresiji koja im se servira u medijima nadajući se da će to blagostanje koje im se predstavlja doći i do njih. Ali ta percepcija bledi, nemoguće je lagati ljude u nedogled. Ljudi sve više postaju svesni da smo se pretvorili u društvo u kom se ne isplati biti pošten jer će vas uvek preskočiti neko ko se „snašao“ i da vas država nikada neće zaštiti od nepravde. Ljudi znaju da im je sve teže da se leče, da živimo u nesigurnom društvu poplavljenom nasiljem – medijskim, psihičkim, fizičkim i to na svim mestima. Od škole, preko ulice do radnih mesta. Ljudi znaju gde i u kakve zemlje naši ljudi odlaze, to ne može da se sakrije. Građani žele istinu, pravdu i perspektivu kao i ljude koji iskreno veruju u ono što govore. Mi drugi put osim istine nemamo. Ako neko misli da će propagandom i spinovima da nadigra Vučića silno greši, na tom terenu je on nepobediv.
* Osim SSP, Zajedno i Ne davimo Beograd vidite li mogućnost saradnje sa DS i Srbija centrom, odnosno da li su se po vašem sudu opredelili s kim će sarađivati, budući da ste rekli da oni treba to da učine?
– Vidim mogućnost saradnje sa svima koji dele viziju evropske Srbije i koji su spremni da preuzmu odgovornost i donesu hrabre ali neophodne odluke. Ne vidim ni prostor ni potrebu da se taj front razvodnjava učešćem onih koji dovode u pitanje evropski put Srbije poštovanje ljudskih prava jer oko tih stvari nema kompromisa. Imamo izvesne razlike po pitanju nekih stvari, drugačiji pristup rešavanju određenih problema ali verujem da su obe organizacije koje ste pomenuli u kategoriji onih sa kojima možemo da sarađujemo. Da li će do saradnje doći ne zavisi samo od mene. Svako bira sa kim želi da radi ili ne radi i ja taj izbor poštujem.
* Posle prihvatanja sporazuma u Ohridu kakva je pozicija Vučića u očima međunarodne zajednice i miliste li da će opozicija tek tako moći da ga sruši?
– Evropska Unija želi da integriše sve države na ovom prostoru jer ne želi da ostavi plodno tlo za ruski uticaj i nove konflikte i nestabilnost. Međutim, nije im u interesu da u svojim redovima dobiju novog Orbana ili režime koji podrivaju osnovne evropske vrednosti kao što smo imali slučajeve u Poljskoj. Zbog toga verujem da su procesi rešavanja pitanja Kosova i usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, skraćeno sankcijama Rusiju na paralelnom koloseku sa pitanjima unutrašnje demokratizacije Srbije. Strah da će Vučić imati bezrezervnu podršku EU je opravdan samo ako on bude jedini akter koji makar deklarativno podražava evropski put Srbije i evropski plan za Kosovo, što bi značilo i naše samoukidanje kao proevropske opozicije. Mislim da bi odbijanje evropskog predloga samo zato što je i Vučić primoran da ga prihvati bilo politikanstvo sa ozbiljnim i dugotrajnim posledicama po opoziciju, a samim tim i po budućnost Srbije.
* Razumete li Srbe sa severa koji ne žele da izađu na izbore 23. aprila i mislite li da izbore treba odložiti?
– Razumem ih ali i dalje mislim da je napuštanje institucija bila greška, pogotovo napuštanje policije. Odlaganje više nije moguće, sada možemo da govorimo samo o ponavljanju tj o novim izborima. Mora da se pronađe rešenje kako da se prevaziđe ova kriza. Formiranje ZSO može da bude dobar povod za povratak Srba u institucije, za nove izbore na severu i stvarnu normalizaciju odnosa. Moramo i mi koji živimo van Kosova da budemo pošteniji prema tim ljudima i da im govorimo istinu, a ne da kalkulišemo sa njihovim emocijama i podržavamo pogrešne odluke koje možda jesu moralno opravdane ali imaju negativne posljedice poput napuštanja institucija. Vidite kako sve polako ide napred, mravljim koracima ali se pomera, samo njihovi životi tapkaju u mestu. Kosovo polako postaje član nekih međunarodnih organizacija, dobili su viznu liberalizaciju što znači da ljudi sa kosovskim pasošima sada lakše mogu i da odu gde im je bolje, baš kao što mogu i ljudi iz Srbije. Samo Srbi sa Kosova ostaju taoci nerešenih problema i obostrane tvrdoglavosti. To je nepravedno, ali umesto da lamentiramo nad sudbinom moramo da vidimo kako stvarno možemo da pomognemo tim ljudima. Lažima to sigurno ne postižemo.
* Kako ocenjujete ponašanje SAD i EU u kontekstu održavanja izbora budući da in ne odlažu i rizikuju sukobe? Šta se postiže održavanjem izbora 23. aprila?
– Odlaganje izbora bi zahtevalo uvođenje neke vrste vanrednog stanja, što nije baš jednostavno. Ključna uloga EU i SAD je da daju doprinos u sprovođenju do sada postignutih sporazuma, pre svega kad je reč o ZSO i tako pomognu u pronalaženju legitimnog razloga za povratak Srba u institucije. Tada bi se stekli uslovi za održavanje novih izbora i kakvu takvu normalizaciju stanja. Nekada imam utisak da mi očekujemo da nam drugi reše naše probleme a mi da dođemo na gotovo. To se neće desiti . Možemo i treba da tražimo pomoć u pronalaženju rešenja, ali to rešenje moramo mi da iniciramo. Trenutno ne vidim postojanje takve volje ni sa naše ni sa strane Prištine, naprotiv.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.