Petar Bošković: Mislim da je Putin imao loše podatke

Bošković, inače kapetan bojnog broda u penziji i vojni analitičar, koji je tokom bogate karijere izveštavao i sa brojnih ratišta, između ostalog, konstatovao je da će aktuelna invazija Rusije na Ukrajinu potrajati.

Odgovarajući na pitanja Zorana Panovića „može li Srbija, makar, potencijalno, da bude mesto medijacije“ između Rusije i Ukrajine, te „zašto niko ne pominje, na primer samit OEBS-a u Beogradu održan 2015, kada su se sreli ministri spoljnih poslova SAD i Rusije“, Petar Bošković je istakao:“Tačno, treba razmišljati u tom pravcu… Ovo što ja vidim po ulicama mi se ne sviđa… Nemojte, molim vas, da se mi uvek apriori stavljamo na nečiju stranu… Podsetiću vas da smo mi Leh Valensu svojevremeno proglasili za štrajkača, a da smo rušenje Berlinskog zida smatrali divljom gradnjom, imali smo tako malo mudrosti za razliku, od recimo, Nikole Pašića koji je znao kako će onu malu lađu vezati za veliku“…

Prema Boškovićevom mišljenju: „Mi moramo zaista razvijati spoljnu politiku, u našim ambasadama i u Ministarstvu spoljnih poslova moraju biti diplomate od karijere… Snimak našeg predstavnika u UN se vrti po svetu, pa svaki drugi čovek na ulici u Beogradu bi bolje pročitao na engleskom tu osudu postupaka Rusije od njega… Te stvari su nedopustive“.

Na Panovićevu opasku da je uvreženo mišljenje da mi moramo do kraja da se odredimo kako se zahuktava rat u Ukrajini, Bošković je kazao:“Nama nedostaje mudrosti da sačekamo, da odmerimo, da pogledamo naše interese, da jednom budemo na mestu gde je ceo svet,.. Stalno idemo emocijama… Morate, recimo, znati taj deo u vezi sa neonacizmom u Ukrajini… Vi morate znati kako je Azov nastao, morate biti informisani o tome šta su oni radili, naravno, znati i šta su uradili u Donbasu… To su stvari koje za sekund izmaknu kontroli… Kada sam čuo da postoje šanse da iz Hrvatske i Srbije idu dobrovoljci u Ukrajinu, pomislio sam da je to nedopustivo… Mi to više ne smemo da dozvolimo… To je u prošlosti mnogo naškodilo imidžu Srbije“.

Upitan koliko mi na prostorima bivše Jugoslavije proživljavamo ovaj rat u Ukrajini, gledajući ga medijski kroz naše ratove devedesetih godina, Bošković je naveo: „Mi generalno imamo nesklad između glave i srca, a to znači da previše emocija unosimo u sve, pa i u ovo… Prema tome, preživljavamo sve one strahote koje smo mi preživeli na prostorima bivše Jugoslavije, a posle toga, naravno i NATO bombardovanje… Mi smo zaista jedina zemlja koja ima moralnu podlogu da i jednima i drugima skrene pažnju na pogubnost rata, ali to ne iskorišćavamo… Mi imamo moralno pravo da se saosećamo, imamo jednu pravu i iskrenu empatiju sa ukrajinskim narodom, s jedne strane, a s druge strane – moramo potpuno da razumemo stradanje civila i ovo što smo osudili agresiju, jeste jedan od prvih valjanih poteza“.

Povodom Panovićeve opaske da i drugi narodi i zemlje nastale na razvalinama SFRJ prilagođavaju rat u Ukrajini svojim narativima, „na primer, Hrvatska ponovo proživljava Domovinski rat, želeći da potvrdi svoj narativ po kojem Mariupolj postaje Vukovar“, Bošković je rekao: „Živimo u jednoj eri fejk njuza, Hrvati to preživljavaju na svoj način, kao i Crnogorci i mi, ali ovde je osnovna stvar da budemo mudri i racionalni. Prvo, ne treba uzimati informacije zdravo za gotovo… Recimo, treba se zapitati: šta je sa Mariupoljom – kako je okružen, koje su jedinice tamo… Znači, morate imati sve relevatne podatke da biste mogli da donesete sud… Mislim da mi jako malo znamo o Ukrajini… Mi pojma nemamo šta je Staljin s jedne strane uradio Ukrajini – da je on osam miliona ljudi pobio, odnosno iznurio glađu… Dakle, imamo komunističko-staljinistički narativ, s jedne strane, a, s druge, potpuno zaboravljamo carsku Rusiju i Ukrajinu, kao i činjenicu da je Ukrajina multietnička, kao što je i SFRJ bila, da imaju katolike, da imaju pravoslavce, da je to jedna ogromna zemlja išarana rekama, znači mi smo vrlo skloni da uzmemo mnogo toga zdravo za gotovo“.

Upitan kako komentariše kada čuje u zapadnim i regionalnim medijima da je predsednik Rusije Vladimir Putin „Slobodan Milošević sa nuklearnim bombama“, sagovornik Demostata je naveo: „Putina treba, s jedne strane, razumeti jer je bio sateran uza zid, a, s druge strane, ja imam utisak da je čekao da Angela Merkel ode s vlasti da bi uradio nešto jer su Rusi od 2014. do 2022. pokušavali da nešto učinem, i to ima sličnosti sa Miloševićem po autokratskom načinu razmišljanja, međutim, treba uzeti u obzir i činjenicu da je NATO imao nameru da uđe u Ukrajinu, a i vidite da sada Putin ratuje da bi došao do što bolje pozicije za pregovore, a da Zapad, odnosno Amerika, podstiče rat ne bi li što više iscrpela Rusiju… Mada, kada su sankcije u pitanju i tu moram reći da percepcija sankcija kod nas ili kod Rusa ili na Zapadu jeste potpuno različita… Ne mogu da zamislim Nemačku bez gasa, ne mogu da zamislim da ima deset odsto ovih sankcija koje su nametnute Rusiji, ali, bogami, Rusiju mogu da zamislim i mislim da to Rusiji, s obzirom na mentalitet i Vladu, neće puno naškoditi“.

Bošković smatra da mi „imamo sreću da još imamo, s jedne strane, Sputnjik i Raša tudej, a s druge, BBC i CNN“. Kako objašnjava: „Možete da čujete jedne, čujete druge, pa je istina negde na sredini… Nažalost, Zapad ima jednu potpuno euforiju koju ja ne mogu da razumem, kada je reč o sportu, kada je reč o umetnosti… Molim vas – izbrisati Čajkovskog, Majakovskog, Jesenjina… ja sam potpuno šokiran i potpuno razumem nemačkog dirigenta koji je ipak izveo Čajkovskog i rekao da to nema veze s Rusijom“.

Sagovornik Demostata se složio sa Panovićevom tvrdnjom da rat u Ukrajini kao da se nadovezao „na „cancel“ kulturu koja je poslednjih godina na Zapadu postala dominantna, a podrazumeva „cunami“ brisanja svega“, istakavši: „Mislio sam da mi po našoj genetici imamo to da brzo zaboravljamo, ali Zapad me potpuno iznenadio time što je odlučio da apsolutno sve izbriše – ne samo u vezi sa sportom, kulturom Rusije, nego kao da apsolutno nije bilo Arapskog proleća, Sirije, Avganistana… Naravno, Rusija je poslužila NATO-u za dalji opstanak, kao što smo i mi svojevremeno tome poslužili, inače je njegovo postojanje, realno govoreći, umnogome u vezi sa Amerikom a sa Evropom jako, jako malo… Onog momenta kada je trebalo da moć dobiju evropske snage NATO je to sve poklopio“.

Upitan da li je Putin nameravao da invazija na Ukrajinu bude blickrig, Petar Bošković je ukazao: „Kolege iz pešadije su mi rekle da je Putin ušao sa jako malim brojem trupa, odnosno ljudi, to je bilo negde oko 150-160.000 ljudi, iako je Ukrajina velika… Mislim da je on to uradio jer je imao veoma loše podatke… Nije ista situacija koja je vladala na Krimu do 2014. i ovoga sad… Ta podrška koju je on očekivao od naroda se umnogome promenila za ovih sedam-osam godina, to treba znati… Ono što znam jeste da je Putin pripremio leđa što se tiče Indije, što se tiče Kine, Sirije, kao i da uvodi dodatne trupe, uključujući rusku mornaricu“.

Odgovarajući na Panovićevu opasku da se o Krimu u medijima govori kao o „najvećem ruskom nosaču aviona“, Bošković je naglasio da je „mornarička komponenta veoma bitna“ u skladu sa izrekom: „prst u moru jeste kontakt sa celim svetom“. On je, u tom kontekstu, prognozirao da će Rusija „kada završi ovo, ne govorim o pobedi, jer ne smatram da će tu biti istinske pobede, Rusija zahtevati Krim i Donbas, ali da će vratiti Ukrajini Donbas kao autonomnu pokrajinu – znači, neće dirati teritorijalni integritet, ali će tražiti autonomiju za ceo jedan deo, kako bi Putin spojio Krim sa Donbasom“.

Kuriozitet za Srbiju

Zoran Panović je podsetio da je Petar Bošković na poziciji načelnika Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane „ispratio“ 16 ministara odbrane i načelnika Generalštaba, uz ocenu da je to pomalo kuriozitet za Srbiju, te da je za pokojnog Zorana Stankovića napisao da je bio neverovatan ministar odbrane. Komentarišući te podatke, Petar Bošković je naveo: „Jeste, bilo je desetak ministara odbrane i osam ili više načelnika Generalštaba… Podsećam malo na šefa protokola iz Engleske koga nisu menjali … Ne mogu reći da su me svi voleli, ali bio sam profesionalan, digao sam tu Upravu na jedan zaista dobar nivo i to me je održavalo u poslu… Naravno, neke stvari su me koštale, ali, ne žalim ni za čim… Zoran Stanković, za koga ste me pitali, sigurno je jedan od dvojice najboljih ministara odbrane sa kojima sam ja radio, ako ne i najbolji, iz prostog razloga što je zaustavio jednu euforiju u Ministarstvu odbrane, što je nivelisao stanje, a drugo – bio je vojnik, bio je general…

Neutralnost je održiva

Prema Boškovićevom mišljenju, vojna neutralnost naše zemlje je održiva. „Neutralnost je zaista održiva i mislim da jedna od mudrijih stvari koje smo uradili.. Činjenica jeste da je kada se Koštunica zalagao za to imala dosta protivnika… Kako je vreme pokazivalo svoje, i kako smo opremali vojsku, jer da biste bili neutralni morate biti zaista jaki, ispostavilo se da je to jako dobra stvar – mi smo u Partnerstvu za mir, i to je dobro budući da morate sarađivati sa NATO zemljama koje su vam kompletno u okruženju… I mi smo na najvišem dostignutom nivou u Partnerstvu za mir, što narod ne zna… Sledeći korak bi bio ulazak u NATO… Znači, neutralnost nam onemogućava taj sledeći korak… Imamo najbolju moguću saradnju sa NATO-m u okviru Partnerstva za mir, a da li smo je u potpunosti iskoristili – ja bih rekao da ne“, objasnio je on.

Izvor: Demostat