Petković: Usled Kurtijevog terora sa severa Kosova iselilo se 15 odsto Srba

Kako je naglasio, područje Kosova je, u vreme pre nastanka novovekovne srpske državnosti, kao centralna i najgušće naseljena srpska oblast, bilo svojevrstan demografski rasadnik. Odakle su silom prilika, u okviru niza manjih ili većih seoba, naseljene mnoge oblasti na Balkanu. Svim tim pokretima naroda jedno je bilo zajedničko: uvek su se događali prisilno i po pravilu su bili ireverzibilni.

„Vekovi progona doveli su do toga da Srbi na svojoj matičnoj teritoriji od praktično jedinog naroda postanu etička grupa u opadanju koja se bori za svoj opstanak i sve skučeniji životni prostor. Okolnosti pod kojima se događao savremeni odliv srpskog stanovništva sa Kosova i Metohije bile su bitno drugačije nego pre dva ili tri veka, ali i one su uvek bile praćene nekom vrstom prisile, kao i ulaganjem svesnih napora da egzodus bude nepovratan, odnosno da se oni koji napuste svoje domove više nikada ne vrate“, naglašava Petković.

Dodaje da je jasno da je u protekle dve i po decenije postojala neformalna koalicija interesa separatističke političke elite na Kosovu i njenih međunarodnih sponzora da se, kao i u vreme Osmanlija, ta teritorija učini politički “stabilnijom” tako što bi se suzbio srpski faktor, i tako omogućilo stvaranje nove političke i demografske realnosti na terenu.

„Međunarodni projekti za rešavanje problema gotovo četvrt miliona interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca zato su bili usmereni pre svega na to da privremena mesta boravka raseljenih postanu trajna, a ne na stvaranje uslova za povratak ljudi na Kosovo i Metohiju. Stambeni programi koji su sprovođeni uz podršku inostranih donatora za cilj su pre svega imali intergaraciju raseljenih u mestima širom centralne Srbije, čime je u izvesnoj meri rešen veliki humanitarni problem, ali su istovremeno zacementirane posledice prisilnog egzodusa koji je kulminaciju imao 1999. kada je sa Kosova i Metohije proterano 220.000 naših sunarodnika, a potom tokom Martovskog pogroma 2004. godine još 4.000 Srba zauvek je moralo da napusti svoje domove, šest gradova i devet sela etnički je očišćeno i obesrbljeno. I pored svega toga, i danas postoji veliki broj Srba koji bi se rado vratio u mesta predratnog prebivališta na Kosovu i Metohiji, ukoliko bi za to postojali makar minimalni uslovi“, istakao je Petković.

Naglašava da je prvi uslov da povratnici imaju krov nad glavom, ali je i njega često nemoguće ispuniti jer i danas mnoge stambene jedinice i imanja uzurpiraju Albanci, i to neretko čine uz podršku kosovskog pravosuđa.

„Drugi važan faktor je bezbednost i pravna sigurnost, međutim sistematsko obespravljivanje i zastrašivanje Srba koje kulminaciju ima u vreme vladavine ekstremističkih struktura predvođenih Aljbinom Kurtijem za cilj upravo ima, ne samo da se onemogući povratak raseljenih, već i da se preostali Srbi na Kosovu i Metohiji primoraju na odlazak. Usled Kurtijevog terora danas imamo situaciju da se sa severa Kosova i Metohije iselilo 15 odsto Srba i taj proces traje i dalje, što je u svom izveštaju konstatovala i Međunarodna krizna grupa“, naglašava direktor Kancelarije za KiM.

Ističe da su omiljen i očigledno efikasan vid pritiska Prištine proizvoljna hapšenja ljudi pod lažnim optužbama za ratne zločine i razna druga navodna krivična dela.

„Na taj način se Srbima na prostoru pokrajine stvaraju nemogući uslovi života na KiM, a interno raseljeni Srbi se odvraćaju od same pomisli na povratak“, navodi Petković.

Kako kaže, treći važan uslov za održivi povratak je ekonomska i socijalna sigurnost, a Priština i na tom polju čini sve da Srbima život na Kosovu postane nemoguć, a mere poput zabrane dinarskog platnog prometa, zabrane prometa robe iz centralne Srbije, gušenja srpskih institucija u oblastima kao što su zdravstvo i obrazovanje, nesumnjivo obeshrabruju potencijalne povratnike.

„Pitanje povratka raseljenih Srba, Beograd je pokrenuo još pre tri godine u okviru Dijaloga u Briselu i tada su čak dogovoreni principi koji bi vodili uspešnom povratku, uz obavezu Prištine da prilagodi svoje interne akte kako bi se stvorio prostor za rešavanje ovog pitanja. Međutim, do dana današnjeg, to se nije dogodilo i Priština nastavlja da se oglušuje o svoje obaveze. U našem državnom i nacionalnom interesu je da na Kosovu i Metohiji živi što više Srba, jer zahvaljujući njima uspevamo da očuvamo srpski karakter Kosova i Metohije i da sprečimo legalizaciju surovog etničkog inženjeringa sprovođenog u poslednje dve i po decenije“, naglašava direktor Kancelarije za KiM.

Ističe i da razume ljude koji su otišli.

„Nemamo, međutim, pravo da se ljutimo na one koji su bili prisiljeni da se opredele za drugačiji put, tako što su nove korene pustili negde u centralnoj Srbiji, smatrajući da bi povratak na Kosovo i Metohiju bio put mučeništva i stradanja. Srbija će na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, iako je ova borba veoma teška, nastaviti da se bori za svaku srpsku porodicu na Kosovu i Metohiji i da na sve dostupne načine pomaže svakome ko poželi da se vrati na svetu srpsku zemlju i od te borbe svim raspoloživim ekonomskim, političkim i diplomatskim sredstvima nećemo nikada odustati“, zaključio je Petković.