Petković iz Brisela: Dogovorena zajednička komisija u vezi sa pitanjem nestalih – otklonjena poslednja prepreka

Skoro dva meseca nakon poslednjeg sastanaka, danas je održana nova runda dijaloga.

Prvo bilateralni susreti – Petar Petković i Besnik Bisljimi odvojeno sa izaslanikom EU, Miroslavom Lajčakom, a zatim i trilateralni susret.

Za razliku od više prethodnih sastanaka, nakon kojih je Petković svoja obraćanja medijima započeo sa kritikama na račun Prištine, ovog puta, krenuo je od dogovora po pitanju nestalih, prenosi KoSSev. Kritike su potom usledile.

Dogovorena zajednička komisija

„Ono što smo dogovorili jeste da smo uradili taj neophodan poslednji korak kada je reč o pitanju nestalih osoba, pa je sada otklonjena i poslednja prepreka, kada govorimo o primeni deklaracije o nestalim osobama. Dakle, imamo deklaraciju, imamo pravilnik o radu i dogovorili smo sada zajedničku komisiju koja će da pruži podršku radnoj grupi kojom predsedava, kao i do sada, međunarodni komitet Crvenog Krsta“, kazao je Petković.

Osim da je dogovorena zajednička komisija, koja će pružati podršku, Petković nije detaljnije obrazložio šta to konkretno podrazumeva.

Sa druge strane, kazao je da je pitanje nestalih za zvanični Beograd vrlo važno, te da na njemu sve vreme insistira.

„Da nije bilo napora sa naše strane, do tog dogovora ne bi ni došlo. Pitanje nestalih za Srbiju nije političko, već humanitarno pitanje i mora biti rešeno“, kazao je.

Bez ZSO nema opstanka Srba

A za Srbiju, kao i Srbe na Kosovu, važno je i pitanje formiranja ZSO, kao i deeskalacija situacije, kazao je Petković. Tvrdi da je i ova pitanja pokrenuo na sastancima.

„O tome smo snažno i uporno govorili i insistirali i na bilateralnom sastanku, ali i u direktnomo susretu sa Bisljimijem, koga sam bukvalno pet puta pitao da li Priština podržava evropski nacrt statuta, jer nam je neophodno da se dogovorimo oko statuta kao konkretnog koraka da bi krenuli u formiranje ZSO koja je preko potrebna Srbima na KiM, jer bez ZSO nema ni opstanka Srba na KiM“, poručio je.

Petković tvrdi da mu Bisljimi nije odgovorio na pitanje oko statuta za ZSO, već da se navodno smejao. A kada je isto pitanje šefu prištinskog pregovaračkog tima postavio i Lajčak, prema navodima Petkovića, on je odgovorio da će morati da se konsultuje.

Sa druge strane, u vezi sa neophodnom deeskalacijom situacije, Petković kaže da je zatražio da:

„Prestane progon od strane Aljbina Kurtija, prema Srbima, naročito na Severu KiM. Da prestane teror Kosovske policije“.

Nemaju dokaze za diverziju

Šef pregovaračkog tima Beograda ujedno tvrdi da je lično pokrenuo pitanje diverzije na kanalu Ibar-Lepenac.

„Želeo sam direktno da suočim Bisljimija sa lažnim optužbama koje šire već tri nedelje, da je navodno zvanični Beograd umešan u taj napad“, kazao je Petković.

Pitao je Bisljimija da li imaju dokaze, a potom je novinarima poručio:

„Naravno da nemaju nikakav dokaz. Jasno je da Beograd nema nikakve veze sa tim, to smo više puta rekli i ukazali da je i taj napad direktno uperen protiv interesa Srba na KiM“, podcrtao je Petković.

Prištinu optužuje da koristi priliku za propagandu prema Beogradu, a uoči izbora i predizborne kampanje.

„Svi incidenti i maltretiranje Srba dali dodatnu snagu SL da učestvuje na izborima“

A jedna od tema današnjih razgovora bili su upravo izbori na Kosovu, koji su zakazani za 9. februar.

„Ukazao sam na veoma lošu atmosferu kada je reč o Prištini i režimu Aljbina Kurtija koji na sve načine čini da potisne Srpsku listu, da je proglasi terorističkom, da je izbaci iz izborne trke“, poručio je Petković.

Petković tvrdi da je sve što se dešavalo u prethodnom periodu:

„Svi incidenti, hapšenja, maltretiranje Srba bez razloga dalo dodatnu snagu Srpskoj listi koja će učestvovati na predstojećim izborima i nadam se, osvojiti svih 10 zagarantovanih mesta“, poručio je.

Naglašava da je jedini način da ova stranka „stvari uzme u svoje ruke kada je reč o institucionalnom životu“, te da time „učinimo sve da sprečimo dalji progon Srba od strane Aljbina Kurtija“.

IBM, energetika, incident u Brđanima

Danas se u Briselu razgovaralo i o drugim pitanjima koja se tiču normalizacije odnosa i svakodnevnog života Srba.

„Među njima je integrisano upravljanje prelazima, govorili smo o veterinarskim sertifikatima koji su neophodni. Ja sam tražio da i ostali prelazi budu otvoreni za srpsku robu, da mora intenzivnije da bude prihvaćeno sa strane Prištine, da srpski kamioni mogu bez problema da ulaze“, rekao je Petković.

Razgovarali su i o energetici. Petković je obavestio Lajčaka o navodnom incidentu u Brđanima, kada su, prema tvrdnjama Elektrosevera, a sada i Petkovića, radnici ove kompanije napadnuti.

„Obavestio sam Lajčaka, ali rekao sam i Bisljimiju, da se dogodio incident u Brđanima gde je grupa Albanaca bukvalno napala srpske radnike Elektrosevera, koji su tamo sa KEDS-om bili u pokušaju da instaliraju električne satove, što pokazuje da Albanci ne žele da potpišu ugovore sa Elektroseverom i ne žele da plaćaju račune za struju. Takvim ponašanjem najdirektnije ugrožavaju i Elektrosever, ali i sporazum“, kazao je.

Cela ona priča od strane Kurtija i Prištine – da Srbi ne plaćaju struju, sada se ispostavilo, kada imamo Elektrosever, da su problem Albanci, što smo znali od samog početka. A što se plaćanje struje tiče, tu struju je ranije plaćao Beograd, a sada to plaćaju Srbi koji žive na Severu KiM

Razgovarali su i o pitanju telekomunikacija, šturo je poručio Petković, navodeći da je susretima prisustvovao i predstavnika MTS-a.

Najviše incidenata u pravcu najranjivijih

Petković kaže da je pokrenuo i pitanje interno raseljenih, te da je reč o temi na kojoj Beograd stalno insistira.

„Imamo ogroman broj interno raseljenih ljudi, imamo ljude koji žele da se vrate u svoje gradove, sela, pa čak i na mesta gde su im zapaljene kuće, pa da gradimo nove, ali ne postoje bezbednosni uslovi koji su neophodni da bi Srbi mogli da se vrate. Ono čemu svedočimo je da se najviše incidenata dešava u pravcu tih najranjivijih – prema povratnicima, u povratničkim naseljima i mestima u Metohiji“, dodao je.

Zaključak srpskog pregovarača je da je Beograd i ovoj rundi dijaloga pristupio odgovorno.

Sa druge strane, kada je reč o Prištini, poručuje:

„Njih uopšte ne interesuje noramalizacija, tu su eto da budu prisutni. Oni su sada u izbornoj kampanji, interesuje ih samo da napadnu Srpsku listu i Srbe, ne interesuje ih normalizacija“.

O današnjem susretu do sada se nije oglašavao šef prištinskog pregovaračkog tima, Besnik Bisljimi, kao ni izaslanik EU za dijalog, Miroslav Lajčak.