Jedina prava alternativa za rešavanje pitanja Kosova i Metohije je dijalog, a ne njegovo odlaganje, izjavio je FoNetu profesor Ustavnog prava Vladan Petrov, koji smatra da da Beograd želi razgovor da bi se došlo do rešenja, ali ne i Priština, koja nastupa kao da je sve rešeno.
Moramo da insistiramo na kompromisu i da verujemo da je moguć, iako u ovom trenutku ne izgleda da je tako, ocenio je Popov, u okviru serijala razgovora Kosinus.
On je novinaru FoNeta Nikoli Todoroviću rekao da pitanje Kosova i Metohije „suštinski“ ni za Prištinu nije rešeno.
Prema rečima Petrova, prvo mora da se dođe do sporazuma da se razgovara o najtežim, statusnim pitanjima, na način da ona nisu zatvorena i time do istinskih pregovora.
Kompromis bi najverovatnije podrazumevao da Srbija prizna sve elemente državnosti Kosova, osim punog međunarodnog pravnog subjektiviteta, a da Kosovo prihvati tu činjenicu da još nije zaokružena država, niti će to, po Petrovu, „ikada moći da bude“.
Napominjući da ne govori u prilog odlaganja rešenja, Petrov predviđa da će vremenom sve više dolaziti do izražaja „nesposobnost, nepostojanje pravog kapaciteta tog entiteta da bude pravna država, čega će biti svesni i kosovski Albanci“.
Na pitanje da li bi za Srbiju, u slučaju postizanja međunarodno garantovanog dogovora, bila prihvatljiva stolica za Kosovo u Ujedinjenim nacijama (UN), Petrov se ogradio da nije stručan za međunarodno pravo.
Za njega je, ipak, „imati stolicu u UN finalni čin definitivnog i konačnog priznanja i zaokruživanja državnosti jednog entiteta“.
Ukoliko bi do pregovora došlo, mislim da Srbija, pošto je već dosta toga dala, može da pristane praktično na sve, osim „upravo na članstvo Kosova u UN, odnosno stolicu u UN“, objašnjava Petrov.
On zadržava mogućnost da postoje „neki modusi koji bi doveli do toga da, u krajnjoj liniji, pravni okvir i nad teritorijom Kosova i Metohije bude pravni okvir Srbije, a da se, onda, pod tim uslovima, eventualno govori o nekakvom učešću u članstvu Kosova u organizaciji UN“.
Petrov priznaje da govori „vrlo, vrlo neodređeno“, jer je pitanje Kosova i Metohije, pravnički rečeno, unikatno, pa nisu moguće paralele ili da se oslonac traži u rešenjima koja su postojala ili još postoje u nekim delovima sveta.
Upitan o eventualnoj međunarodnoj konferenciji, uz učešće velikih sila, Petrov ističe da ima argumenata u prilog tome.
On je, međutim, bar u ovoj prvoj fazi više za pokušaj da se dođe do istinskih pregovora, do toga da se o statusnim pitanjima zaista otvoreno govori na način koji podrazumeva „da ovo pitanje nije rešeno“.
Petrov ne zna u kojoj bi formi bili ti pregovori, jer su za to potrebna saznanja političke i diplomatske prirode.
Povodom mogućnosti da se građani izjasne o rešenju za Kosovo, Petrovu se sada čini da ne bi trebalo žuriti, iako je ranije u nekoliko navrata govorio da je možda vreme za referendum.
On se poziva i na teoriju ustavnog prava i napominje da to mora da bude krajnje i izuzetno sredstvo, a „u svakom slučaju sredstvo kada će narod znati o čemu odlučuje“.
Petrov ističe da je pitanje Kosova i Metohije suštinski identitetsko za srpski narod i u 21.veku, ali ne na način kako je to možda ranije predstavljeno, kao pitanje mitologije.
Srbija na putu izgradnje sebe kao pravne države, prema stavu Petrova, mora da insistira na vrednostima koje su, ne samo njene nacionalne, već i vrednosti evropskog ustavnog identiteta – vladavina prava, teritorijalni integritet, ljudska prava.
A to je, kako ukazuje, „sve negirano kad govorimo o takozvanoj kosovskoj državi“.
On naglašava da pitanje Kosova i Metohije nije pitanje isključivo našeg nacionalnog identiteta, nego dokaz evropskog ustavnog identiteta.
Možda će odgovor da li je Evropa u krizi ili nije i da li može da izađe iz nje biti u narednih nekoliko godina dat i kroz konačno rešavanje pitanja Kosova i Metohije, zaključio je Petrov. (kraj) zvs/nt 12:04
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
