Petrović: I Tači i Vučić žele da dobiju Nobelovu nagradu

U serijalu razgovora Kosinus, Petrović je rekao da „i Tači i Vučić žele da dobiju Nobelovu nagradu, ali i ovi koji će da ih stave za sto i nateraju da nešto urade su verovatno potencijalni laureati Nobelove nagrade“.

„Vučić je jednom rekao da bi se on sa Tačijem lako dogovorio da pričaju njih dvojica nasamo, što je verovatno tačno. Jer stranci uvek imaju neke interese koji nisu interesi tih naroda koji tu postoje, žele da izvuku nešto što će biti poen njihovoj državi“, rekao je Petrović novinarki Vesni Vujić.

Komentrišući održavanje međunarodne konferencije kao mesto za rešenje pitanja Kosova, on smatra da mora da postoji neki posrednik. Kao što je bilo u prethodnim pregovorima na prostoru bivše Jugoslavije, „ovde se teško nešto može dogoditi u četiri oka, mora da bude mnogo više, premnogo očiju“, rekao je Petrović. Prema njegovim rečima, kompromis je jedino što može dovesti do rešenja Kosova, pri čemu obe strane moraju da izgube nešto. Kompromis bi mogao da bude da Srbija dobije sever Kosova, da Albanci dobiju nešto od srpske teritorije. Petrović ukazuje da bi našoj i kosovskoj strani bilo najbolje da rešenje izgleda kao da ništa nisu izgubili, jer se godinama vodi politika „nećemo nikada priznati da smo priznali Kosovo“.

„Razgraničenje ili razmena teritorija to je jedino rešenje ako se govori o kompromisu, druga stvar ne postoji. Jer, kako bi srpska strana, recimo pristala da prizna Kosovo, a da to objasni svom biračkom telu koje je vrlo nacionalno izraženo. Neće to biti tako lako“, kaže Petrović. On podseća da su za razgraničenje Vučić i Vulin i da iz onoga što Vulin ponavlja – da je razgraničenje najbolja opcija zato što je protiv nje Zapad, pokazuje da je to jedna od njihovih opcija da reše Kosovo. Tako će najlakše da objasne svojim biračima i srpskom javnom mnjenju da su oni pobedili, „da su tamo nešto dobili a dali nešto odavde što nama ne treba, jer tamo nema Srba“, smatra Petrović. „Kao što si pobedio u ratu na Kosovu 1999. godine. A izgubio si. Pretpostavljam da je to opcija razgraničenja“, napominje Petrović.

On smatra da će stolica za Kosovo u Ujedinjenim nacijama verovatno biti deo paketa rešenja. Srbija bi to doživela kao poraz a Kosovo bi to doživelo kao pobedu, što bi ljudi u Srbiji teško podneli. Odgovor Srbije na to je inicijativa šefa diplomatije koji ide „po tim nekim Palau državama i primorava ih da povuku priznanje Kosova, da pokaže da je sve manje članica UN koje žele da budu prijatelji Kosova“. Tako će se na kraju saznati da je „priznanje Kosova povukla i neka država koja ne postoji, neka Atlantida“. Petrović ne vidi razlog da se građani izjašnjavaju o rešenju kosovskog pitanja na referendumu, koji služi da se političari sakriju iza naroda. Zašto onda postoje izbori, ukazuje Petrović, „naročito kao ovde gde Vučić dobija 56,7 glasova, ili Srpska napredna stranka, ako je potrebno da građani glasaju o nekim njihovim odlukama tokom mandata“. „Ako su vas izabrali, ako ste vi pričali da je vaša politika na Kosovu ne znam šta, pošto ne znamo šta je bila tokom svih njihovih inkarnacija od 2012. do sada, onda vi odlučite sami o tom Kosovu, pa snosite političke posledice“, podvlači Petrović. Po njegovom mišljenju, „naš narod u stvari ne zna da glasa, povodljiv je za raznim suludim idejama i suludim ličnostima, što je dokazano od 1990. godine“.

Zato narodu ne treba dozvoliti da glasa, a naročito da glasa za takve stvari koje će nekome omogućiti da svoj „patriotizam“ sakrije. Navodno iza narodne volje, pošto će prethodno biti indoktriniran da glasa za pitanje koje mu bude postavljeno, naveo je Petrović. „Idealno pitanje je – da li ste za to da nikada ne priznamo da smo priznali Kosovo“, ističe Petrović. Za svoj odnos prema Kosovu i prema Albancima Petrović kaže da je isti „kao kod svakog normalanog čoveka – možemo mi živeti zajedno i dalje“. „Kosovo mi se sviđa, Priština ne. Kosovo kao ambijent mi se dopada, manastiri, čak i džamije koje sam viđao. I ljudi na Kosovu su dobri“, napominje Petrović. On podseća da mu je najbolji prijatelj i drugar iz vremena kada je radio u Našoj borbi bio Albanac, Bahri Cani koji je sada novinar Radija Dojče vele. Posle vojske, to mu je bio prvi susret sa nekim Albancem, s tim „što je ovaj perfektno govorio srpski i živeo u Beogradu“.

Bio je među retkim Srbima koji je bio u Canijevom selu, gde je lepo primljen. „Da smo mi odlučivali, taj moj drug i ja, verovatno bi Kosovo bilo u nekoj drugoj varijanti nego što je sad“, naglašava Petrović.