Petrović: I Tači i Vučić žele da dobiju Nobelovu nagradu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Obzirom da samo jedan od njih radi i zalaže se za mir, pitam se ko bi je pre dobio.

2. najteža tema u našoj istoriji…Kosovo. Niko nema rešenje, a da pri tome ne ispadne izdajnik

   1. E moj Petroviću, mi smo upoznali I saradjivali sa Albancem iz Prištine posle 2000te, kad se moj muž teško razboleo, ovaj nas je poznanik slučajno pozvao, iako mu ništa nismo rekli o njegovoj bolesti, sam je po glasu zaključiš da mom mużu nije dobro I sutradan se iz Prištine zaputio u Beograd da ga obidje. Od hiljada poznanik, ptijatelja I rodbine niko to nije učinio.

   2. Draza je potpuno u pravu kad kaze da bi se prijatelji bolje dogovorili od sadasnje garniture. Ovako su oba naroda u raljama devedesetih.

3. Glupost. Teza da bi se „mi dopgovorili“ da nije „zlog zapada“ (to je upravo ono sto tvrdi i Vucic i zalosni Petrovic) ne pije vodu.
   Sta ce sutra biti predmet „razgranicavanja“? „Sandzak“? Nis do koga uprave prave Taciju autoput? Vojvodina? Dimitrovgrad? Kraja toj Pandorinoj kutiji ne bi bilo.
   Daq ne pricamo o istorijskom nasledju, postovanju ustava i zakona, sve su to misaone imenice i za Vucica i Petrovica i evroblejce podjednako. Ali za narod je Kosovo pitanje ne opstanka u fotelji i politickog i drugog profita kao za neke vec pitanje identiteta i pravde. Srbija pristankom na otimacinu prestaje da postoji kao drzava.

4. Konstatacija gosn Petrovića da je moguće da je: „priznanje Kosova povukla i neka država koja ne postoji, neka Atlantida“ nije za zanemarivanje sa mnogo aspekata. Neki umni ljudi su davno rekli da je na zemlji svašta moguće i nemoguće, a pogotovo u našoj Srbiji. Nego mene interesuje šta će se dogoditi kada u jednom momentu mi priznamo Kosovo u bilo kom obliku (zvalo se to: kompromisno Kosovo, razgraničeno Kosovo, podeljeno Kosovo, druge kombinacije,……etc) i šta ćemo nakon toga reći, ili odgovoriti, svim onim zemljama koje ga do sada nisu priznale, koje se eksplicitno zalažu i pomažu nam oko nepriznavanja, svim onim koje su priznanje povukli, pa i tamo nekoj, recimo, „Atlantidi“? Gore pomenuti „bilo koji oblik(ci)“, pretpostavljamo, ne isključuje(u) geografsku odrednicu (omiljena Đurićeva poštapalica), osnovno ime ili naziv te države (čitaj identitet), postojanje i još mnogo toga te novopriznate države. I još jedno, hipotetičko, pitanje: hoće li sve pobrojane države zadržati svoj principijelni stav (nepriznavanje) i dalje ili će nakon našeg priznanja i oni „ispraviti“ grešku i pogaziti svoj princip i, što ne reći, dostojanstvo, dignitet, ugled, interes,…………?
   Što se tiče „referendumskog“ pitanja koje glodur D. Petrović ‘nameće’ (ubeđen sam, duboko ironično) mislim da i kada bi isto tako glasilo referendum bi bio neuspešan. Nije teško zaključiti zašto.

5. Ja ne razumem zbog čega ljudi imaju obavezu da lažu narod. To je strašno koliko su našu državu uništili mnogi. Srbija danas ima predsednika koji voli svoj narod i državu i koji radi na tome da građani Srbije žive bolje. Srbija je na pravom putu razvoja.