foto (BETAPHOTO/European Parliament/Philippe BUISSIN)Hrvatski evroparlamentarac Tonino Picula, nakon što je imenovan za novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, najavio je da će u ocenama napretka Beograda istrajavati na ispunjavanju zahteva koji se za priključenje Uniji postavljaju pred zemlje kandidate. Mediji bliski vlastima u Beogradu nazivaju ga „srbomrscem“ dok najviši predstavnici vlasti poručuju da su razumeli poruku koju je Evropski parlament poslao njegovim izborom. „Voleo bih da i Srbija na neki način ide korak u korak sa svojim političkim ambicijama“, rekao je i dodao da pred našom zemljom ima jako puno posla.
Šta na to kaže novi izvestilac za Srbiju izvestio je dopisnik N1 iz EU Nikola Radišić.
„Cela moja politička karijera je zapravo jedan kontinuitet suočavanja sa ozbiljnim, teškim, izazovnim procesima. Ali ja verujem u ono što radim, budući da sam dobar deo svog života posvetio želji da moja zemlja, Republika Hrvatska, postane članica Evropske unije. Jednako tako sam konstatovao da će to članstvo – Hrvatske u Evropskoj uniji – biti zaista kompletirano onoga dana kada svi hrvatski susedi takođe budu deo Evropske unije. To naravno neće biti ni jednostavno, ni lak posao, kao što nije bio lagano uraditi to u Hrvatskoj. Međutim, ne treba gubiti nadu, treba raditi i u ovih 11 godina što sam zastupnik u Evropskom parlamentu u više situacija sam pokazao svoju posvećenost proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan“, naveo je Picula u razgovoru za N1.
Picula je u proteklom mandatu bio stalni izvestilac za Crnu Goru, pre toga je vodio delegaciju EP za BiH i Kosovo i bio sam zamenski član za delegacije za odnose sa Srbijom.
Kaže da je ovo dobar posao, koji može da odradi dobro, na temelju svojih uverenja ali i svog političkog iskustva.
N1: Aleksandar Vučić i Ana Brnabić kažu da je činjenica da je Hrvat izabran za izvestioca Evropskog parlamenta dovoljno govori. Taboidi vas nazivaju srbomrscem, ustašom, čak Milovim plaćenikom, kako razumete ovakve stvari?
„Pa to zapravo reflektuje političku slabost. Oni koji pretenduju da komentarišu političke procese i imenovanja – ja se tome ne čudim. Međutim, ja sam imenovan za stalnog izvestioca EP za Srbiju ne zato što sam Hrvat, nego zato što sam se dokazao u proteklih 11 godina u različitim deonicama, kada je trebalo potvrditi privrženost EP nastavku politike proširenja. Ali jednako tako u tom procesu, osim podrške, mi smo često bili kritični prema svemu onome što smo cenili nedopustivim ili nedovoljno razvijenim kada je reč o državama kandidatkinjama. Zaista, ja bih voleo da i Srbija na neki način ide korak u korak sa svojim političkim ambicijama“, dodaje.
Kako je rekao, u idućem periodu bi trebalo da se prestane sa ponavljanjem nekih starih grešaka.
„Što se mene tiče, ja sam spreman zaista otvoreno da čujem sve s kojima ću razgovarati. Odmah da kažem za stanje u zemlji sada i ubuduće, najviše odgovara vlast. Niko ne bira izvan Srbije vlast u Srbiji, ali ukoliko zemlja želi da postane članica EU, tada se mora partnerski odnositi i prema EU, koja ima svoje kriterijume. I ja verujem da u tom slučaju, ako se budemo poštovali, ako budemo pristajali na metodologiju, da ćemo zabeležiti napredak. Ali kao što sami rekli, pred Srbijom ima jako puno posla“, dodaje sagovornik N1.
N1: Srbija u ovom trenutku ima specifične probleme. Dakle, osim vladavine prava, zarobljenih medija, nedovoljne borbe protiv korupcije, tu je Kosovo, ali tu su i strani uticaji, pre svega ruski i saradnja sa ruskom državom. U kojoj meri je, po vama, Srbija u ruskom zagrljaju i ima li EU snage, mogućnosti, kapaciteta da Srbiju vrati u zagrljaj Brisola?
„Zaista bih voleo da jednu relativno nisku popularnost koju je EU trenutno uživa u Republici Srbiji vremenom zameni više razumevanja i poverenja prema Briselu. Ako ništa drugo, same brojke govore da je EU najveći spoljno-trgovački partner Srbije. Evropska unija se celim mehanizmom trudi pre svega da ojačaja privrednu osnovu zemlje, da pomogne u razvijanju infrastrukturnih projekata i to nedvosmisleno govori da mi, osim što želimo da razvijamo fizičku infrastrukturu, želimo pre svega da izgradimo i političku infrastrukturu tog zbližavanja. I ja verujem da je za srpske nacionalne interese od prvorazrednog značaja da Evropska unija i dalje ostane u fokusu političkih napora i da nema nijednog drugog političkog projekta koji bi mogao konkurisati upravo Evropskoj uniji“, navodi.
Picula kaže da je EU dala dovoljno argumenata za tu tvrdnju, ali da se često iz krugova vlasti naprosto ne govori dovoljno o toj podršci.
„Na kraju krajeva, u samom finalu prethodnog mandata Evropskog parlamenta, ja sam učestvovao u pregovorima koji su doveli do plana rasta od šest milijardi i, jasno, par stotina miliona evra, koji su namenjeni upravo tome da se ojačaju ekonomije Zapadnog Balkana, ali to je napraveno sa političkim predumišljajem i mislim da se to mora više ceniti i da takvu jednu vrstu investicija treba napraviti, ja bih rekao, jedan zaista ozbiljan plan približavanja Evropskoj uniji i lješti so svega onoga kontroverznog, koji, možda, kod građana Srbije, na neki način generiše nepoverenje prema Briselu, za tako nešto nema prostora“, istakao je.
N1: U Srbiji, na kraju, prema poslednjim istraživanjima i javnog mnjenja, pada podrška EU, pre svega zbog „blanko podrške“ koju je Brisel dao projektu rudaranja litijumu u Srbiji bez jasnog obrazloženja o kakvim uslovima se radi. Dakle, da moraju biti poštovani i striktni ekološki standard i sl. Što jeste rečeno, ali nije baš stavljen fokus na to i ta poruka nije stigla do građana Srbije. U sve to, krenule su manipulacije sa strane koje su dovele do toga, kao što sam rekao, da većina građana Srbije u ovom trenutku nije za EU, pogotovo ako on podrazumeva rudaranje litiuma. Kako sprečiti dalju štetu koju strano mešanje i kampanja dezinformacijama može da učini Srbiji?
„U svakom slučaju ste u pravu, kada navodite upravo taj primer eksploatacija litijuma kao nešto što je zamutilo pre svega sliku o Evropskoj uniji. Naprosto treba uzeti u obzir činjenicu da Evropska unija nije zajednička država, nego je zajednica država i Evropska unija sigurno da, osim nekih zajedničkih interesa, ne može sprečiti pojedine države članice da po određenom pitanju razvijaju neke svoje nacionalne interese, kao što smo to videli u proteklih nekoliko meseci. Međutim, u Evropskoj uniji postoji čvrsti standardi, koji važe za sve. I slažem se s Vama, ukoliko se odstupi od tih ekoloških ili političkih standarda, da to može izazvati i reakciju, uglavnom negativnu, kod ljudi koji se takvom politikom osećaju pogođenjima. Mislim da tu ima dosta prostora da se pazi na te procese, jer će doći u pitanje verodostojnost, ne samo politike proširenja, nego zapravo verodostojnost Evropske unije, koja, naravno, je bitna jer iz Evropske unije se ne povlače samo sredstva, nego i čvrste vrednosti“, naveo je.
O dolasku u Srbiju, izveštaju…
Upitan da li očekuje konstruktivan odnos sa srpskim vlastima, kaže da je otvoren prema susretima, pre svega s predstavnicima vlasti, jer oni snose najveću odgovornost za ono što se događa u zemlji.
„Naravno da neću redukovati kontakte samo na predstavnike vlasti, tu je i politička opozicija, jednako tako kao i predstavnici lokalne samouprave, tu su i pripadnici poslovne zajednice, jednako tako akademske zajednice, nevladinog sektora. To će biti sve moji sagovornici prema kojima ću ja otvoreno nastupati i nadam se da ću u tim kontaktima imati jednu mozaičnu sliku i svoje zaključke temeljim isključujemo na činjenicama do kojih ću doći u svojim kontaktima. Što se tiče nekog vremenskog rasporeda, ja očekujem da ćemo uskoro dobiti zbirni izveštaj Evropske komisije o stanju u državama kandidatkinjama i nakon toga, redovna procedura u Evropskom parlamentu podrazumeva početak procesa pisanja izveštaja o svakoj državi ponaosob. Ja ću nastojati da pre svega otputujem u Srbiju, da razgovaram s ljudima, i onda da krenem na posao“, naveo je.
Na pitanje kada može da se očekuje izveštaj, kaže da ne veruje da je on moguć u ove godine. „To će se verovatno dogoditi u prvim mesecima iduće, 2025. godine“, zaključio je Picula.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
