„Nisu nestale sumnje u vezi sa izborima u Srbiji“: Šta još Tonino Picula misli o Vučićevoj vlasti?

Vlast u Srbiji burno je reagovala na izbor Picule, u prvom redu predsednik Aleksandar Vučić i predsednica parlamenta Ana Brnabić, a potom i Aleksandar Vulin. Na pitanje kakvu saradnju očekuje, Picula kaže da se „u politici naslušao svega i svačega“.

„Dugo sam u politici, pa sam se naslušao i nagledao zaista svega i svačega tokom godina. Ostavljajući po strani irelevantnu verbalnu pirotehniku pojedinaca, od političkog vođstva Srbije očekujem da kontinuirano radi na javno propagiranom cilju, a to je ulazak Srbije u EU. Da bi to bilo moguće treba odgovorno voditi politiku u skladu s pravilima pregovaračkog procesa i omogućiti saradnju s institucijama EU koju zastupaju njeni predstavnici. Vulgarnosti, podmetanja i jezik ulice koriste oni koji, umesto rasprava u institucijama demokratskog društva, izazivaju da se one vode na ulici“, rekao je Picula.

Vučić je, reagujući na izbor Picule kazao da su “nama dali Hrvata”.

„Čini mi se da je to zapravo potraga za alibijem za unapred najavljen neuspeh izlaska iz stagnacije srpskog pristupnog procesa. Višegodišnji zastoj pregovora o članstvu Srbije u EU nema nikakve veze s nacionalnošću stalnog izvestitelja Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom u ovom mandatu. Ja sam tražio ovu dužnost jer smatram da je napredak Beograda u pregovorima o članstvu u strateškom interesu EU, Srbije, njenih suseda pa tako i Hrvatske“, naglasio je Picula.

A o tome šta će biti njegov osnovni cilj na mestu izvestioca za Srbiju, kaže:

„Uloga izvestitelja je jasno definisana pravilnicima o radu Evropskog parlamenta, a može se ukratko opisati kao saradnja s političkim akterima (pogotovo predstavnicima u nacionalnom parlamentu), evidentiranje rezultata u rešavanju dugotrajnijih ili novijih otvorenih pitanja, doprinos ispunjenju merila i približavanju EU. U sledećih pet godina biću zadužen za izveštavanje tela Evropske unije o stanju u Srbiji i njenom usklađivanju s evropskim pravnim tvorevinama, temeljnim vrednostima i specifičnim politikama. Reč je, dakle, o dužnosti koja me obavezuje da pokrivam sve relevantne teme koje se tiču odnosa Evropske unije i Srbije“.

Picula smatra da se u Srbiji ne ističe dovoljno koliko je EU njen najvažniji partner.

„Pre svega, imam utisak da se u Srbiji ne ističe koliko je EU već sada njen najvažniji partner. Pritom mislim na obilnu i povoljnu finansijsku pomoć Brisela, kao i na spoljnotrgovinsku razmenu s državama članicama EU. Još manje se komuniciraju temeljne vrednosti na kojima se razvijala EU. U poslednjoj Rezoluciji Evropskog parlamenta o stanju u Srbiji traže se garancije za sprovođenje rešenja kojima se uklanja svaki neprimeren uticaj na sudstvo, a vlast podseća da će biti potreban ozbiljan i konkretan napredak, meren u odnosu na rezultate i stvarnu primenu reformi vladavine prava, pravosudne prakse, poštovanja temeljnih prava i rada Kabineta republičkog javnog tužioca. Izražava se i žaljenje zbog daljeg pogoršanja u području slobode izražavanja, slučajeva govora mržnje i klevetničkih kampanja. Pored ovoga, ključni izazovi postoje i na spoljnopolitičkom planu. Srbija i Kosovo treba da normalizuju svoje odnose, što je sadržaj Briselskog procesa. Treba svakako dodati da je nedavno Visoki predstavnik Borel jasno istakao da Srbija odbijanjem uvođenja sankcija Rusiji ugrožava svoj put prema EU, jer se očekuje veća usklađenost s zajedničkom spoljnom i sigurnosnom politikom EU. To su teme na kojima će tela EU, te mnoge države članice, i dalje insistirati“, kaže Picula.

Prema njegovim rečima, na izborima u Srbiji, međunarodni posmatrači zabeležili su manjkavosti.
„U demokratijama se volja građana utvrđuje na poštenim i fer izborima. Na izborima u Srbiji međunarodni promatrači su evidentirali razne manjkavosti u odnosu na opštepriznate kriterijume. Svoju ocenu su dali i evroparlamentarci nakon poslednjih izbora. Javno su komunicirane preporuke koje bi Srbija trebalo da ispuni. Evropski parlament ima dugu tradiciju promatranja nacionalnih izbora, jer se radi o jednom od prioriteta kojim se ocenjuje stanje demokratije i vladavine prava. Te ocene su važne pri izradi stava EP o napretku u zemljama kandidatkinjama“, izjavio je.

Sa svojim prethodnikom na mestu izvestioca Vladimirom Bilčikom, kaže, ponekad se nije slagao.

„S kolegom Vladimirom Bilčikom sam imao korektnu saradnju u prošlom mandatu. On je bio kopredsedavajući zajedničke delegacije EP-a i skupštine Crne Gore, a ja sam bio izvestitelj za Crnu Goru. Što se tiče Srbije, s nekim njegovim ocenama se nisam slagao, što je razumljivo, budući da je on dolazio i iz političke grupacije EPP-a“, kaže.

Picula je rekao i da će osim sa srpskim parlamentarcima, sagovornika imati i među sindikatima, NVO sekotrom…

„Budući da sam izvestilac u ime Evropskog parlamenta, moji primarni sagovornici su srpski parlamentarci, ali zbog celovitije slike stanja u zemlji nastojaću da razgovaram sa svima koji imaju uticaj na kvalitet pristupnog procesa. A takvih sagovornika je zaista mnogo. Razgovaraću svakako i s predstavnicima političke opozicije, lokalnih zajednica, sindikata, nevladinog sektora, medija, poslovne i akademske zajednice. Međutim, za transformaciju društva koja je potrebna za prolazak preko ciljne linije i članstvo u EU, najodgovornija je vlast u zemlji, pogotovo izvršna vlast“, naveo je Picula.

Što se tiče iskopavanja litijuma, Picula kaže da odluku o tome može doneti jedino – sama Srbija.

„Odluka o tome se može doneti samo u Srbiji, ali smatram da takve, očito osetljive odluke treba donositi u otvorenom dijalogu s javnim akterima, pogotovo s onima koji su posebno, životno zainteresovani za temu. Verujem i da odluka, kakva god donesena, ne bi trebalo presudno da utiče na ubrzanje puta prema EU, jer prirodni resursi neke zemlje kandidata mogu jedino biti dopuna onom ključnom doprinosu Uniji od strane nove članice, a to je društvo razvijenih demokratskih institucija“, zaključio je.