Foto: FoNet/Milica VučkovićUvek mi je bilo čudno što ljudi koji zagovaraju neodrživi status da je Kosovo i dalje deo Srbije, a nemamo nikakav suverenitet tamo, nisu nikada govorili o razlozima zbog kojih je svetska politika preokrenula ćurak i stavila Srbiju na optuženičku klupu za zločine i nepočinstva koje je vršila devedesetih, izjavio je FoNetu dramski pisac Ivan Lalić.
On je u serijalu razgovora Kosinus o rešavanju problema Kosova rekao da ogroman broj zemalja u svetu koje su priznale nezavisno Kosovo dokazuje šta je preovlađujuće mišljenje i da je stolica za Kosovo u Ujedinjenim nacijama logična konsekvenca.
Sporazum Beograda i Prištine je za Lalića apsolutna realnost, koliko god surova i bolna ona bila za nas, jer je rat izgubljen pre 24 godine, „a mi to ignorišemo već 24 godine“, zbog čega se sve pretvara u veliki i neobjašnjivi gubitak vremena za nas i generacije koje dolaze.
Govoreći o formatu razgovora Beograda i Prištine, on je ocenio da su dijalog i konferencija alati koji ne utiču presudno na konačni ishod.
Lalić je rekao da generacija aktuelnih političara nije u stanju da dođe do pravog rešenja i da je jedino moguće računati na neki geopolitički mizanscen koji bi bio predstavljen kao obavezujući i koji bi naterao aktere na kakav-takav ishod.
Prema njegovom mišljenju, taj ishod je već određen ratom na Kosovu, a kao primer sličnog ishoda pomenuo je Austrougarsku koja je izgubila dve trećine teritorije „i pomirila se s tim“.
Ocenio je da bi to, na nivou realnog promišljanja, trebalo da se uvaži i u slučaju Kosova, što bi otvorilo druge pozitivne ishode, pre svega ulazak čitavog regiona u Evropsku uniju (EU).
Zamrznuti konflikt je za Lalića iskonstruisana floskula i čist gubitak vremena, linija manjeg otpora i politički voluntarizam koji govori o političarima koji su sa obe strane u igri.
On je ocenio da je to lažni termin, magla i velika kupovina vremena sa neograničenim rokom trajanja.
„Možda sam idealista i verujem u ishode sa podsticajima za bolju i kvalitetniju budućnost, ali možda je kupovina vremena i trajanje bez nekog konačnog cilja naša sudbina“, ukazao je Lalić.
Odgovarajući na pitanje da li postoji dilema Evropska unija (EU) ili Kosovo, on je naglasio da nema nikakvu dilemu i da je dijalektika procesa takva da svi moramo da idemo ka zajednici evropskih naroda.
S obzirom da su susedne zemlje članice EU ili NATO, Srbija ostaje malo ostrvo koje opstaje u limbu, što je neodrživo na duži rok, rekao je Lalić i predvideo da će Srbija poći putem susednih zemalja.
Govoreći o Zajednici srpskih opština (ZSO), on je naglasio da Srbi na Kosovu treba da dobiju kulturni i etnički indentitet i ostvare poprečne veze sa maticom, uveren da je pitanje Kosova, pre svega demokratsko, a ne etničko pitanje.
Svi procesi, ne samo na severu Kosova i ne smo u vezi sa ZSO, bili bi lakše rešivi ako bi reprezenti naroda bili demokratski izabrani, istakao je Lalić.
Upitan da li bi u vezi sa kosovskim problemom trebalo organizovati referendum, on je predočio da su referendumi „u uzavrelim situacijama i na uzavrelim teritorijama“ populističko rešenje koje već u postavci pitanja sugeriše željeni odgovor glasača“.
Dodao je da je referendum populistička alatka koja bi nastavila „romantičarski, mitomanski pristup Kosovu“, umesto da ga racionalno, na nivou standarda koji vladaju u demokratskim društvima, privede nekom civilizovanom ishodu.
Podsetivši da se na Kosovu nalazi najveća NATO baza u ovom delu Evrope, Lalić je ocenio da apsolutno ne postoji rizik sukoba, jer bi bilo kakav prelazak Vojske Srbije preko „crvene linije“ izazvao reakciju „ekvivalentnu ili goru od one 1999. godine“.
On je upozorio da postoje „sanjari Trećeg svetskog rata“ u koji bi se uključila neka velika sila, ali je zaključio da se ta velika sila grčevito bori u Ukrajini i da zbog toga nema kapacitet da se uključi u eventualni sukob na Kosovu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
