"Pitanje je ko će iskušavati strpljenje Alijanse i provocirati diplomatiju EU": Bivši vojni ataše Srbije u Londonu za Danas sa Samita NATO u Viljnusu 1

Foto: EPA-EFE/FILIP SINGER

U situaciji globalnih geopolitičkih izazova, rata u Ukrajini i savremenih sofisticiranih pretnji, ne očekuje se da će se NATO saveznici na Samitu u Viljnusu baviti Zapadnim Balkanom. Međutim, ne bih isključio da u svom završnom aktu potvrde posvećenost stabilosti i miru u nasem regionu, kao i podršku daljem dijalogu Beograda i Prištine koji bi trebalo da što pre generiše deeskalaciju tenzija i doprinese mirnom suživotu svih, kaže za Danas Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike koji se nalazi u Viljnusu gde danas zvanično počinje dvodnevni Samit NATO, odgovarajući na pitanje hoće li na samitu biti reči o Srbiji i Kosovu.

Kako dodaje ovaj bivši vojni ataše Srbije u Londonu, pored toga, podrška daljem unapređenju interoperabilnosti Ukrajine, Gruzije, Moldavije i Bosne i Hercegovine se neće dovoditi u pitanje.

Upitan misli li da će NATO u novonastaloj situaciji na severu Kosova u proteklih par meseci preduzimati neke konkretne korake i od čega to zavisi, odgovara da je NATO nakon ruske agresije shvatio da će morati redizajnirati evropsku bezbednosnu arhitekturu i u tom kontekstu je već usaglašen novi model snaga sa visokim nivoom reagovanja.

Viljnus „pretvoren u tvrđavu“ zbog bezbednosti tokom samita NATO

– Konkretno će se posle Samita implementirati generisanje 300.000 vojnika sa spremnošću reakcije od tri, deset i trideset dana. Osim toga, usvaja se i novi plan odvraćanja i odbrane sa tri regionalna plana koje će sprovoditi tri regionalne komande u Norfolku, Brunsumu i Napulju. Sve to znači da u ovom trenutku NATO neće dozvoliti nikakvu eskalaciju tenzija, a posebno ne sukob na Zapadnom Balkanu. Pitanje je samo ko će iskušavati strpljenje NATO i provocirati diplomatiju EU sa neprimerenim i potencijalno opasnim političkim odlukama – ukazuje on.

Budući da je predsednik Srbije najavio da će tražiti sastanak sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, na pitanje može li se očekivati delegacija Srbije u litvanskom Viljnusu, kaže da je uveren da bi svaki razgovor predsednika Srbije sa generalnim sekretarom NATO bio jako koristan za interese naše zemlje i stabilnost regiona.

– Nažalost, zahtevnost brzih odgovora na globalne bezbednosne pretnje je odavno definisala agendu Samita. Bez obzira na to, treba i dalje insistirati na razumevanju sa Alijansom koja je ključni faktor bezbednosti u regionu i Evropi. Zato ukoliko do sastanka i ne dođe u naredna dva dana, nadajmo se da će do njega doći vrlo brzo – odgovara Lunić.

„Kosovo bliže otvorenom sukobu nego BiH“: Nemački ekspert pred NATO samit u Viljnusu

A s obzirom na to da je NATO ključan faktor bezbednosti u regionu, upitan kakva bi situacija bila na Kosovu da nema NATO, odnosno Kfora na Kosovu, kaže da je nezahvalno predviđati šta bi bilo, ali hipotetička situacija bez NATO na KiM bi sasvim sigurno uvukla region u spiralu nasilja i incidenata koji bi lako doveli do sukoba.

– U takvom hipotetičkom sukobu, Srbija bi doživela još jedan poraz koji bi mogao dovesti u pitanje i opstanak države koju imamo. Iako smo unapredili odbrambene sposobnosti, nismo obezbedili saveznike, niti smo prilagodili strategijska dokumenta geopolitičkoj realnosti. Srbija mora što pre obezbediti odgovornu spoljnu politiku baziranu na nacionalnim interesima, a ne na zabludama bratskih odnosa ili neodrživoj vojnoj neutralnosti – zaključuje Lunić.