Pitanje je trenutka otvaranja dosijea o vezama Vučića sa kriminalcima

Malići podseća na slične sankcije u Albaniji, gde su bivši premijer i predsednik Salji Beriša sa porodicom i nekoliko saradnika proglašeni za persone non grata, a slične sankcije najavljene su i za Kosovo, Bosnu i Hercegovinu (pre svega Republiku Srpsku), kao i Crnu Goru, i šire.

– Tako je i Srbija je u tom paketu, pa ne treba očekivati dalju poštedu režima Aleksandra Vučića.  Ipak, napad na njega nije direktan zato što Vučić ostaje glavni i, nažalost, jedini relevantni politički faktor u Srbiji. Ali, važno je po meni to što sankcije Veselinoviću i Radoičiću u suštini pogađaju ključne ljude Srpske liste na Kosovu, obzirom da je Radoičić podpredsednik Srpske liste na Kosovu. Njihovo stavljanje na crnu listu ozbiljna je opomena Vučiću da se ne preigrava više u svojim ambicijama…

*Kako ste doživeli reakciju vlasti u Srbiji u vezi sa tim slučajem?

– Za unutrašnje potrebe, reakcije zvanične Srbije bile su uobičajeno  kavgadžijski neprimerene, tvrdeći da se radi o koordiniranom napadu SAD i Kosova na kosovske Srbe, a ne o merama predupređivanja organizovanog kriminala. U ovu šemu uključeno je i hapšenje bivšeg predsednika opštine Štrpce i njegovih saradnika, kojeg je kosovsko pravosuđe istraživalo zbog korupcije i zloupotrebe položaja. Rada Trajković, koja bolje poznaje stanje među kosovskim Srbima, kaže da je cela ta grupa uhapšenih povezana sa Radoičićem i Srpskom listom. Naravno, ako su ove tvrdnje tačne, a kosovski istražni organi su zahtevali izručivanje Radoičića zbog sumnji da je organizovao ubistvo Olivera Ivanovića, onda se postavlja pitanje gde je glava hobotnice kriminalnih struktura, kojoj je jedan krak SL a i bosovi političkog i ekonomskog podzemlja. Da je Vučićev režim ozbiljno shvatio opomenu videlo se i zbog iznenadnog popuštanja zvaničnog Beograda povodom zahteva da se Srbija pridruži evropskim sankcijama protiv Lukašenkovog režima u Belorusiji. Ne isključujem ni mogućnost da Vučić popusti i oko pritisaka da se obuzda ili smeni Milorad Dodik, koji najavljuje rušenje dejtonske Bosne.

*Da li je, s obzirom na bliske veze vlasti u Srbiji sa ovom dvojicom osumnjičenih kriminalaca, odnosno činjenice o dirigovanosti i kontroli finansija i ostalih kriminalnih radnji sa Aleksandrom Vučićem, moguće njih dvojicu staviti na crnu listu a istovremeno to ne učiniti i za predsednika Srbije? Šta nam govori takva postavka stvari?

– Aleksandar Vučić je već skoro čitavu deceniju igrao na kartu jedinog igrača ma sceni koji može osigurati trajnije rešenje za sigurnost i stabilnost regiona, i manje viče je uspešno balansirao odnose sa Zapadom i Istokom (Rusija i Kina), ali to balansiranje ne može trajati večno. Vučić treba da se opredeli na koju će stranu, provocirajući strpljenje Zapada, ali i Putinove Rusije. U svakom slučaju, kao i u slučaju Albanije, a ranije i Severne Makedonije, pretpostavljam da Zapad ima manje-više kompletirani dosije o mutnim vezama Vučićevog režima sa kriminalnim strukturama, ali kada će se otvoriti dosije i preduzeti mere, pitanje je procene trenutka, kao i da li postoji ozbiljna alternativa Vučiću u Srbiji.  Kod srpske opozicije nema dominantne figure koja bi mogla da preokrene odnose, kao što je to uradio Zoran Đinđić ujedinivši celu opoziciju protiv Miloševića.

*Predsednik Srbije nedavno je na otvorenoj sednici Vlade, obavestio ministre i javnost o odluci Prištine, o kojoj je neformalno obavešten, da neće dozvoliti održavanje referenduma 16. januara. On je rekao da će pokušati da ubedi vlasti u Prištini preko Brisela da se omogući građanima srpske nacionalnosti da glasaju na referendumu o promeni Ustava Srbije. Kako vidite ove najave?

– Ne znam mnogo po tom pitanju. Moguće je da će kosovski premijer pokušati da spreči referendum, ali o tome nije javno govorio. Ali, smatram da se Kurti i Vučić u suštini vrlo dobro slažu u strategiji odlaganja rešenja i pozitivnih političkih koraka koji bi vodili do brže normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

 *Kakav je vaš stav u vezi sa vlašću na Kosovu? Kako vidite ponašanje Aljbina Kurtija kada je reč o odnosu prema problemima sa Srbijom? Vidite li populizam, manipulaciju, ili iskrene i koliko je moguće čiste ciljeve?

– Kurti je od drugog dolaska na vlast radio na opstrukciji dijaloga, a to je Vučiću itekako odgovaralo, jer je krivicu za nespeh dialoga prebacivao na Kosovo a sebe predstavljao u ulozi o konstruktivnog faktora. U Prištini sada preovladava uverenje da će premijer Kurti, nakon iznenađujuće teškog poraza na lokalnim izborima u oktobru, isprovocirati ponovo da ga smene sa vlasti da bi povratio popularnost „žrtve“, ali ovoga puta ne Trampove, već Bajdenove Amerike. Kurti ne želi da učestvuje u kompromisnom finišu dijaloga, bojeći se da mora popustiti zbog pojačanog pritiska Zapada. Ne znam šta da mislim o ovom strahu Kurtija od kompromisa, da će time načiniti omašku u istorijskim pretenzijama albanskog naroda. Istorija se izgleda odvija mnogo brže nego što on uspeva da je ukalkuliše u dogadjanja ili donese oprave odluke u skladu sa svojim u aktuelnosti nefunkcionalnim ideološkim šemama.

*Do pre mesec i nešto dana na granici Srbije i Kosova imali smo skoro ratne stanje. Vojni avioni, kamioni, napetost i strah običnih ljudi… Danas kao da je to zaboravljeno i nekako ustanovljeno da je normalno da se sporadično dešava. O čemu se tu radi?

– Radilo se o paradnim inscenacijama kako bi se izbeglo napredovanje u dijalogu kao i neke druge propagandne ciljeve, u slučaju Srbije, da se zadovolje ratoborni nacionalisti iz „srpskog sveta“. Kratkotrajno, to je imalo efekta, ali u dužem roku, može se pokazati kao bumerang. Zveckanje oružjem svetski faktori smatraju ozbiljnom pretnjom, kritičnija je situacija u Bosni,  pa će se verovatno insistirati na ubrzavanju a ne usporavanju rešenja.

*Ovdašnji posmatrači prilika kažu da je Vučić pritisnut od strane SAD i da se uplašio. Takođe, suočio se sa ozbiljnim buntom građana. Šta predviđate kao ishod, odnosno da li verujete u taj najizraženiji pritisak Amerike i EU na njega do sada?

– Plašljivcima trebaju tutori. Ali, ne vidim ni među tutorima da postoji faktor koji ima dovoljno autoriteta da pronađe koncesualnu formulu. Bitni koncensus je onaj američko – ruski. Iako sada vidimo samo zaoštravanje odnosa i rivalstva nalik na hladni rat, nije ipak isključen nekakav principijelno neprincipijelni, interni dogovor u paketu, (Ukrajina, Krim, Kosovo, Sirija itd., mnogo se toga nakupilo što zagađuje okoliš).