Pitanje trenutka kada će Srbija preći "crvenu liniju" u odnosima sa EU 1Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIĆ

Posle sve oštrijih kritika institucija EU o stanju vladavine prava i politikama koje vodi Vlada Viktora Orbana u Mađarskoj, kao i naglašane saradnje Orbana i Vučića, pitanje je trenutka kada će Srbija preći neke „crvene linije“ u odnosima sa Evropskom unijom ali i političkim partijama koje odlučuju u EU, ukazuju sagovornici Danasa.

Nedavno je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans rekao da je narušavanje vladavine prava u Mađarskoj kroz odnos prema LGBT zajednici „kap koja je prelila čašu“ u očima Evropske unije te da će se preispitivati i oštrije sankcionisati zemlje članice koje ne poštuju zajedničke evropske vrednosti.

Dok je Mađarska članica EU koja dobija najviše ovakvih kritika u poslednje vreme u različitim oblastima, kriterijumi za članstvo, za one zemlje koje to još nisu, se pooštravaju. Zbog toga bliske veze Srbije sa vlastima u Mađarskoj, potvrđene kroz nedavni susret Orbana i Vučića u Beogradu, mogu negativno da se odraze u na evropski put Srbije, na šta u poslednje vreme ukazuju mnogi, i pitanje je kada će Srbija u tome preći neku „crvenu liniju“.

Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa za EU, naglašava da za nas treba da budu bitne „crvene linije“ koje postavljaju građani naše zemlje, a ne ono što nam propisuje EU.

– Crvene linije koje postavljaju naši građani su jedina podela koja treba da nam bude bitna – podela na one koji su sa ove i one strane zakona. Zbog toga mi treba da insistiramo na vladavini prava, a ne da čekamo da nas EU opominje. EU sada pod monitoringom drži i svoje članice koje nisu prošle kroz proces pregovora i izgradile stabilne institucije i to diže lestvicu za nove države kandidate, kaže Dragojlović.

Ona ističe da Mađarska nije jedina članica koja je pod nadzorom i dobija kritike, ali jeste najekstremniji slučaj i zbog toga su zahtevi od strane EU sve stroži i stroži. Za Srbiju je jako važno da vidi na primeru tih zemalja da ne može biti članica bez vladavine prava, ukazuje Dragojlović.

– Mađarska nama ne čini uslugu time što Orban stavi kao jedan od zahteva – hitan prijem Srbije u EU nego bi nam mnogo više pomogao, i on i druge zemlje članice, kada bi dosledno sprovodili u svojim zemljama sve ono što su uslovi za prijem. Najveća usluga bi bila kada bi Mađarska i druge zemlje EU pokazale svojim primerom da je vladavina prava nešto bez čega se ne može biti članica, zaključuje Dragojlović.

Na ponašanje Evropske komisije, a posebno Evropskog parlamenta prema Srbiji, utiču i odnosi unutar evropskih partijskih porodica, ukazuje za Danas Nemanja Todorović Štiplija, glavni urednik portala European Western Balkans.

On ističe da je politika SNS i njenog predsednika Aleksandra Vučića počela da se udaljava od politike vladajuće evropske partije – Evropske narodne partije (EPP), čiji je SNS pridruženi član, kao i da je Orbanova stranka Fides već napravila takav zaokret, istupila iz EPP i da postoji mogućnost da će Orban pokušati da formira svoju grupaciju stranaka koja bi se kandidovala za mesta u EP.

– Kada bi Srpska napredna stranka odlučila da napusti Evropsku narodnu partiju (EPP) i prikloni se nekoj novoj grupaciji koju trenutno Orban pokušava da okupi, to bi očigledno bio prelazak crvene linije u očima EPP, koja bi se onda gotovo sigurno pridružila drugim partijskim porodicama (socijaldemokratama, zelenima i liberalima) u oštrijoj kritici stanja demokratije i vladavine prava u Srbiji i naglašavanju da, sa trenutnim stanjem demokratije i vladavine prava, Srbija nema budućnost u Evropskoj uniji – navodi Štiplija.

Ipak, on smatra da Vučić za sada ne pokazuje nameru da napusti EPP, kao njegov kolega Viktor Orban, već kao da „testira“ koliko daleko može da se udalji od osnovnih pozicija te partijske porodice, a da i dalje ne pretrpi nikakve posledice.

– Primeri za to su učešće na obeležavanju stogodišnjice Komunističke partije Kine, koketiranje sa Jedinstvenom Rusijom, pomenuti prisni odnosi sa Orbanom i slično. Kao što vidimo, te aktivnosti za sada nisu izazvale nikakve reakcije. Mislim da je većem delu EPP sada jasno da Vučić i SNS nisu poslušni evropski đaci kao što su se ranije predstavljali, ali i dalje ga tolerišu u svojim redovima jer procenjuju da bi njegovo isključivanje iz partije verovatno dovelo i do formalnog saveza sa Orbanom, u čemu, po mom mišljenju pogrešno, vide više štete nego koristi – ističe Štiplija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari