Pitanje vremena kada će režim krenuti u ogoljeno nasilje

Od Vučića bi moglo da me iznenadi samo kada bi prestao da upravlja državom lažima, farsama i vanrednim stanjima i kada bi počeo da se ponaša u skladu sa odgovornošću funkcije koju obavlja. Ovaj teatar oko najave mogućih izbora, pa konstruisanje atmosfere u kojoj se čeka „objava odluke velikog vođe“ je samo nastavak već viđenog teatra autokratije u kojoj se u nedostatku politike, upravlja tenzijama, koje imaju samo za cilj da utemlje izgradnju kulta ličnosti – kaže za Danas Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke.

* Verujete li Vučiću da je potpuno odustao od vanrednih izbora?

– Nakon pola decenije upravljanja lažima, Vučiću danas veruju samo lakoverni i oni koji su za to plaćeni. Istovremeno, ono poverenje dela glasačkog tela koje ima, utemeljeno je samo na strahu i ucenama, jer je svima odavno jasno da sve što Vučić danas kaže ili predstavlja, sutra ne mora da važi. Vučić je i par meseci pred predsedničke izbore objavio da neće biti predsednički kandidat i, kako je sam tada rekao – „nije idiot da se kandiduje“, a potom je to ipak učinio. U inerciji prostačkih kvalifikacija za svoje političke protivnike, eto zalepi obaška i sebi jednu takvu. Kakav kredibilitet ima bilo koja izjava onoga ko preko noći menja ne samo odluke, već i čitavu politiku?

* Da li je na Vučićevo odustajanje od izbora uticao neko spolja?

– Ne znam da li je u ovom slučaju uticao neko spolja, ali je svima jasno da Vučić vodi politiku sveopšte servilnosti prema velikim silama, ispunjavajući svaki zahtev zarad opstanka na vlasti. U tu svrhu Vučić je bio spreman da se odrekne cele svoje političke ideologije, pa kako tek onda ne bi bio spreman da se odrekne i odluke o izborima. Upravo zbog toga i ima stalno potrebu da za domaću publiku teatralno ističe svoju hrabrost i nezavisnost u odnosu na spoljne uticaje, što je samo predstava za naivne.

* Neposredno pre odluke SNS o izborima svi su bili za vanredne izbore, a onda je nakon Vučićevog govora 500 članova GO glasalo protiv?

– Takve promene karakteristične su za sve autoritarne stranke u kojima o svemu odlučuje jedan čovek. Međutim, takva vrsta podrške je neiskrena i traje onoliko koliko traje i vlast tog čoveka. Takvo autoritarno ponašanje unutar vladajuće stranke je i ogledalo načina na koji Vučić upravlja celom državom. 

* Smeta li vam što je Vučić na GO SNS ponovo opleo po političkim protivnicima?

– Vređanje političkih protivnika je bazična odlika njegove političke kulture i pre nego što je postao i predsednik stranke i predsednik države. Moje mišljenje je da normalno političko ponašanje apsolutno isključuje takvo vređanje političkih protivnika, nezavisno od funkcije koju nosite. Njegovo ponašanje i prostački tretman političkih oponenata svedoči da njemu nije ni na kraj pameti da gradi normalno demokratsko društvo, već sprovodi radikalsku politiku u naprednjačkoj odori. Samo je pitanje vremena kada će ovaj režim krenuti i u ogoljeno nasilje, koje se trenutno, uz koordinaciju režimskih medija, prikriva od građana.

* Stoje li optužbe da je opozicija lenja , da ne izlazi iz fotelje i da misli da se sve rešava tvitovanjem?

– Nije tačno da se opozicija ne pomera iz fotelje i upravo Vučić plasira tu tezu o lenjosti i inertnosti opozicije kako bi prikrio činjenicu da upravo on koristi sva sredstva kako bi učinio opoziciju nevidljivom. Opozicija je izložena torturi u parlamentu, potpunoj medijskoj blokadi, tabloidnoj satanizaciji i zloupotrebom mera štednje zakonskim putem finansijski uništena. Istinu da je uništio demokratiju u Srbiji Vučić pokušava da prikrije neistinom da je opozicija lenja. Opozicija još uvek pokušava da se bori konvencionalnim sredstvima, ali ne zaboravite da je i Milošević pokušavao da je prikaže slabom i razjedinjenom pre Petog oktobra. Kada opoziciju gasite na političkoj i medijskoj sceni u nameri da je prikažete slabom, njenu snagu na kraju susretnete na ulici. Ovakvim pristupom Vučić pokazuje ne samo veliku državničku i političku neodgovornost, već i da ima kratko pamćenje.

* Koliki je prag tolerancije  opozicije i zbog čega slabo koristite pravna sredstva?

– Pravna sredstva bi svakako trebalo primenjivati, iako kada bismo to činili za svaku uvredu i neistinu, svaki dan bismo pisali bar po deset tužbi. Pored toga, kada mi iz opozicije tužimo predstavnike vlasti i režimske medije za uvrede i laži procesi traju u nedogled. Kada oni tuže nas, procesi se završavaju rekordnom brzinom. A kada i u retkim slučajevima dobijemo procese protiv predstavnika režima, presude su takve da se naprednjacima i režimskim pomagačima isplati da nas vređaju neprekidno. Politička korist koju imaju od svojih laži je za njih neprocenjiva i svakako vredi više od par stotina evra, koliko im iznosi kazna na sudu.

* Ukoliko parlamentarnih izbora ipak bude da li biste poslušali savet Vesne Pešić o njihovom bojkotu?

– Bojkot izbora je poslednja mera, koju bi trebalo primeniti tek onda kada su iscrpljena sva druga sredstva. Nadam se da ćemo moći da se izborimo za fer izborne uslove i da za demokratiju nećemo morati ponovo da se borimo na ulici. To zavisi pre svega od ponašanja vlasti i toga da li su za njih izbori najveća potvrda demokratije ili instrument najveće manipulacije autokratije. I nikada ne zaboravite da su naprednjaci došli na vlast lažima o krađi izbora 2012. godine, uz teatar istresanja džakova sa već prebrojanim listićima, koje su prethodno sami ukrali. Tim lažima su praktično pokrali izbore 2012. godine.

* Zbog čega opozicija nikako ne može da se dogovori gotovo ni oko čega, pa ni oko beogradskih izbora, iako su oni  tako blizu? Da li je to sujeta, želja da i tu neko ima dominantnu ulogu ili nešto drugo?

– Od 2014. godine se najsnažnije zalažem za građansku proevropsku opoziciju u jednoj koloni, jer smatram da je to jedini način da smenimo ovu vlast. SDS nikada nije odustala od toga i sada ulažemo maksimalne napore u tom pravcu. Dok god traje borba za pobednika unutar opozicije, svi će završavati kao gubnitici, osim Vučića. Rok trajanja njegove vlasti određen je samo trenutkom konsolidacije opozicije. Nadam se da će beogradski izbori biti prvi na kojima opozicija neće propustiti priliku za pobedu. A ta pobeda suštinski zavisi od snage opozicije, a ne od Vučićeve snage.

* Iako se na gradskim izborima ne bira gradonačelnik izgleda da je za opoziciju i njeno ujednjenje baš to najspornije. Da li biste vi mogli da podržite Dragana Đilasa za gradonačelnika i sa kime ćete u predizbornu koaliciju za gradske izbore?

– Već sam rekao da se zalažem za građansku proevropsku opoziciju u jednoj koloni, jer smatram da je to osnovni preduslov smene ove vlasti. Kao i na svim prethodnim izborima za to ću se zalagati do poslednjeg trenutka. O kandidatu za gradonačelnika ne bi trebalo govoriti dok se ne donese prvo odluka o tome na koji način će opozicija nastupati na ovim izborima.

* Nije li poziv OEBS-u da posmatra lokalne izbore bio malo nepromišljen gest koji je vlast okarakterisala kao alibi za budući poraz?

– Što se tiče izbornih uslova, neosporno je da smo na svim izborima od 2012. godine imali krajnje nefer uslove. U tom smislu, opoziciji zasta nije potreban nikakav alibi. Pre će biti da se vlast hvata konkretno za taj zahtev u vezi sa OEBS-om, kako bi imala alibi za diskreditovanje svih zahteva opozicije u vezi sa izbornim uslovima. Zahtev da OEBS posmatra ove izbore je samo jedan u nizu zahteva za fer izborne uslove. Inače, ti uslovi su preduslov opstanka demokratije i tiču se svih stranaka koje učestvuju na izborima, bez obzira na njihovu političku orijentaciju. Upravo zbog toga moj predlog je da se oko tih zahteva dogovore sve istinski opoziciono orijentisane stranke, a ne da svaka stranka iznosi svoje posebne predloge. To je ne samo tehnički efikasnije, već takvi zajednički zahtevi iza kojih stojimo svi imaju daleko veću snagu. Zato pozivam opoziciju da se na ovom pitanju ujedinimo.

* Vučić tvrdi da je došlo vreme da se „bavimo državom“, a ne izborima, šta je do sada predstavljalo prepreku?

– Kada god Vučić dramatično ističe da nešto ne čini, znajte da upravo baš to čini. On mora da ističe kako ne bi trebalo da se bavimo izborima, da bi prikrio da konstantno drži pola decenije građane Srbije u vanrednom stanju i permanentnoj predizbornoj kampanji. Tako i zbog preočigledne servilnosti u ispunjavanju zahteva stranih sila, mora stalno da izvodi farse lažnog patriotizma i upozorava na lažne državne udare, koje spremaju uvek neke neimenovane strane ambasade i domaći neprijatelji. Vučić prosto upravlja po principu „drž’te lopova“, a mediji i plaćeni analitičari su mu glavno oružje. Zato nema hrabrosti da u uđe u kampanju u kojoj bi postojali fer medijski uslovi. Zato o hrabrosti govori onaj koji je postao predsednik tako što nije imao hrabrosti da u izbornu trku uđe ravnopravno sa ostalim kandidatima, već je nastupao sa mesta premijera okupirajući u potpunosti medijski prostor. To nije politika. Nije čak ni medijska veština. To je prosto najprimitivniji oblik manipulacije i laži. To može svako ko odluči da se tako bavi politikom. To nikako nije pitanje bilo kakve veštine, već  karaktera i morala.

* Dobar deo opozicije podizanje tenzije oko izjave Bakira Izetbegovića komentarisao je kao nameru vlasti da to bude još jedan od razloga za raspisivanje  vanrednih izbora. Da li sada kada izbora neće biti smatrate da je Bakir ovoga puta preterao?

– Izetbegovićeva izjava nije ništa novo, iako nije ni korektna prema našoj zemlji, a suštinski je nekorisna i za BiH. Nije logično da političar koji se zalaže za jedinstvo i integritet svoje zemlje podstiče podelu i dezintegraciju drugih zemalja. Međutim, i na ovom primeru smo videli da Vučić koristi svaku priliku da ruši politiku regionalnog pomirenja, koju sam godinama gradio. I ne samo to, nego i ruši integritet najvažnije bezbednosne institucije u Srbiji. Zloupotreba Saveta za nacionalnu bezbednost u svrhu njegovog medijskog cirkusa je opasno urušavanje i instrumentalizacija te institucije. Medijsko zakazivanje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost zbog Izetbegovićeve izjave je cirkuska tačka, a ne ozbiljan pristup rešavanju problema. Vučić je i ovaj put pokazao da je zarad jedne medijske predstave spreman da ugrožava nacionalne i bezbednosne interese zemlje.

* Zbog čega su svi oni koji su ocenili da izjava Izetbegovića nije ništa novo, da je to  bespotrebno podizanje prašine, proglašeni izdajnicima. Rizikujete li i vi da postanete izdajnik?

– Mene su predstavnici ove vlasti još dok sam bio predsednik države proglasili ustašom i izdajnikom, tako da ništa ne rizikujem. Ali i to je u skladu sa Vučićevim vladanjem po principu „drž’te lopova“. Vlast koja je potpisala sporazum kojim se predaju sve srpske institucije na KiM, mora svakodnevno da govori da su drugi izdajnici i da pravi ovakve medijske predstave. Jednom radikal, uvek radikal.