Plan razgraničenja postoji, detalji nepoznati

Postoji načelna saglasnost vrhova vlasti u Beogradu i Prištini o razgraničenju, za šta je dobijena i podrška zvaničnog Vašingtona. Biće još mnogo verbalnih optužbi između Beograda i Prištine, ali sporazum je sve bliži i sledi njegovo potvrđivanje na referendumu, saznaje Danas nezvanično od predstavnika diplomatskih krugova sa Zapada.

O mogućem razgraničenju, odnosno „korekciji granica“, danas će razgovarati i šefovi diplomatija država članica Evropske unije okupljeni na neformalnom sastanku u Beču, koji je inicirala Austrija, država koja od 1. jula predsedava EU. Taj skup se održava po takozvanoj „Gimnih formuli“, nazvanoj po nemačkom gradu Gimnihu, čiji format podrazumeva nepostojanje tabli s imenima država učesnika na konferencijskom stolu. Prema ranijim saznanjima Danasa, Austrija podržava dogovor Beograda i Prištine koji „podrazumeva izvesne korekcije granica ili razmenu teritorija“. U prilog takvim tvrdnjama govori i izjava austrijskog predsednika Aleksandera van Belena, koji je prošlog vikenda tokom foruma u Alpbahu, na kojem su učestvovali i srpski i kosovski predsednik, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, kazao: „Sinoć se dogodio istorijski trenutak.“

Volfgang Petrič, bivši specijalni izaslanik EU za Kosovo, u autorskom tekstu koji bečki Standard objavljuje u današnjem izdanju povodom skupa ministara spoljnih poslova EU u Beču, navodi da „umesto da odbace ideju o korekciji granica, međunarodna zajednica i EU treba da gledaju na to kao na način da se okonča višedecenijski konflikt u Evropi“.

„Ako se ova šansa ne iskoristi, ljudima sa Kosova i iz Srbije biće uskraćena šansa za mir… Nagovešteno je da će, čak, i razmatranje korekcije granica otvoriti Pandorinu kutiju teritorijalnih izazova u regionu, ali godine 2018, sa članstvom Crne Gore i Albanije u NATO, i napretkom ostvarenim u rešavanju spora Grčke i Makedonije, čime je Makedonija takođe postala bliža članstvu u Alijansi, takav argument više nema težinu. Takođe, međunarodna zajednica ima moć da spreči ovaj domino efekat… Ovo je veoma specifičan slučaj kada je navedeno rešenje (korekcija granica) jedino rešenje. To ne znači da bi druge države ili entiteti trebalo da koriste sporazum Srbija – Kosovo kao model za rešavanje sopstvenih razmirica, što bi trebalo i da bude uključeno u finalni sporazum, koji bi potpisale obe strane, uz garancije EU, UN i OEBS-a“, piše Petrič u tekstu u koji je naš list juče imao uvid.

Petričev predlog da bi sporazum Beograda i Prištine trebalo da garantuju vodeće međunarodne organizacije pojedini predstavnici diplomatskih krugova za Danas nezvanično tumače kao najavu mogućeg održavanja velike međunarodne konferencije, takozvanog „Dejtona ili Rambujea dva“, o čemu je naš list prvi pisao.

Danas je objavio u jučerašnjem broju, navodeći tvrdnje diplomatskih izvora iz Vašingtona, da pojedini članovi administracije SAD, uključujući predsednika Donalda Trampa, smatraju da je potrebno uspostaviti etničke granice, pa se stoga ne protive teritorijalnim promenama. U sličnom tonu, Dojče vele juče prenosi tvrdnju stručnjaka za Balkan Andreasa Ernsta, koju je on izrekao za švajcarski Noje cirher cajtung: „Na Zapadu su promene granica po etničkim kriterijumima smatrane receptom za nove konflikte – naposletku su i ratovi tokom raspada Jugoslavije išli tom logikom. Ali kako je kosovska nezavisnost precizno govoreći takođe promena granica na etničkoj bazi, ona je obrisana iz računice tako što je proglašena slučajem sui generis… Novi pregovarački prostor otvorio se iz Bele kuće, gde Trampova administracija ne poštuje stare tabue.“

Strah od jačanja populizma

Kao argument za prihvatanje korekcije granica, Volfgang Petrič navodi i izbore za novi saziv Evropske komisije i parlamenta 2019. godine. „Vrlo je moguće da će snage populizma i autoritarizma biti glasnije i snažnije nego ikada. Takva promena svakako ne bi povećala šanse za postizanje uzajamno prihvatljivog sporazuma za Kosovo i Srbiju“, piše austrijski diplomata za bečki Standard.

U subotu tribina „Protiv izdaje KiM“

Beograd – Tribina pod nazivom „Protiv izdaje – za Kosovo i Metohiju u Srbiji“ biće održana u subotu, 1. septembra, u sali opštine Stari grad u Beogradu, saznaje Danas. Na skupu, između ostalog govore, Marko Jakšić, Aleksandar Ćorac, Slobodan Samardžić, Slobodan Antonić, Miloš Ković, iguman otac Hrizostom, a organizatori su pokretači tri dokumenta – Apel za odbranu KiM, Vidovdanski poziv i Petrovdansko sabranje. „Biće poslata poruka da je očigledna namera vlasti da se ide ka predaji KiM, i izneće se većinski stav naroda da su Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije“, navode za naš list izvori bliski organizatorima skupa.