Plan Šolca i Makrona u 13 tačaka: Određena godina do kada se očekuje da Srbija prizna Kosovo kao preduslov za članstvo u EU

U tekstu albanskog medija koji se poziva na svoje diplomatske izvore, navodi se da je ovo plan u novom okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji je sastavljen nakon angažovanja savetnika predsednika Emanuela Makrona i kancelara Olafa Šolca.

„Ako predlog bude prihvaćen, nezavisnost Kosova će prihvatiti pet preostalih zemalja EU, dok će Srbija imati značajnu finansijsku pomoć i biće priznata kao sila regiona“, prenosi albanski portal.

„Novi okvir” u koji je Albanijan post imao uvid je novi predlog koji je proizašao direktno iz uključivanja Makrona i Šolca u proces dijaloga, jer, kako se kaže u dokumentu, „Kosovo i Srbija sami nikada neće moći da reše problem”.

Dokument od četiri stranice, koji objašnjava logiku novog okvira, sadrži desetogodišnju viziju rešavanja problema i pruža „makroperspektivu“.

Dokument se sastoji od uvoda, a zatim je podeljen na tri segmenta zajedno sa tri podnaslova koji sadrže 13 tačaka.

„Svi segmenti objašnjavaju takozvani „novi okvir“, koji je predstavljen Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću“, prenosi Albanijan post.

Predlog na kraju predviđa kako nastaviti dalje, ako Kosovo i Srbija ne prihvate ovaj predlog.

Kako se navodi, u prvoj tački ovog predloga ističe se da „do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa”.

Zatim se u drugoj tački kaže da su „Kosovo i Srbija dve odvojene pravne i političke realnosti, koje kao takve moraju prepoznati sve strane u procesu dijaloga.

„Sve strane“ su Priština (Kosovo), Beograd (Srbija) i Brisel (EU), što znači sve države EU, uključujući one koje nisu priznale nezavisnost Kosova)“.

Pojašnjava se i pozicija Srbije. „Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije političkih, pravnih i diplomatskih odnosa sa Kosovom. Međutim, s obzirom na to da je pristupanje Srbije EU još daleko, u ovoj fazi od Srbije se neće tražiti da pravno prizna Kosovo“.

Prema izvorima albanskog medija, ovakav stav je rezultat činjenice da EU trenutno nije spremna ni da razmatra ubrzano članstvo Srbije, a samim tim i ostalih zemalja Zapadnog Balkana.

U četvrtoj tački precizira se da „Srbija za sada, umesto priznanja, mora da prihvati Kosovo kao „posebnu političku i pravnu realnost”.

U dokumentu se pojašnjava da je ovde „suština ispravna upotreba semantike“ – prihvatanje nezavisnosti Kosova, nasuprot priznavanju nezavisnosti Kosova“.

Takođe je objašnjeno šta znači prihvatanje nezavisnosti, podeljeno u tri tačke.

„Faktički gledano, Kosovo i Srbija treba da u potpunosti normalizuju odnose, omogućavajući bilateralno kretanje ljudi i robe“, kaže se u prvoj tački.

„Ova normalizacija treba da se odrazi i na regionalne izveštaje. Drugim rečima, povezanost, socio-ekonomski razvoj, dobrosusedstvo i digitalni podaci. Zajedničko regionalno tržište koje promoviše Savet za regionalnu saradnju, zasnovano na četiri slobode EU i koje vodi region ka Jedinstvenom zajedničkom tržištu EU“, kaže se u drugoj tački.

Prema izvorima Albanijan posta, Nemačka i Francuska insistiraju na tome.

„Ove dve moćne države, stubovi EU, usaglasile su politiku prema Zapadnom Balkanu. Francuska snažno staje sa Nemačkom u njenom cilju revitalizacije i punog uspeha Berlinskog procesa, dok Nemačka snažno staje sa Francuskom u njenoj viziji za opreznu politiku širenja prema Zapadnom Balkanu. Francuska i Nemačka jasno su stavile do znanja Kosovu i Srbiji da do kraja 2022. žele što više praktičnih sporazuma, između dve strane, koje omogućavaju uspešnu revitalizaciju Berlinskog procesa“, piše Albanijan post.

Treća tačka kaže da će „prihvatajući Kosovo kao posebnu političko-pravnu realnost, Srbija zauzeti pasivan stav i više se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama”.

Prema izvorima Albanijan posta, prestanak protivljenja članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama je specifičan i veoma snažan zahtev Srbiji.

Nakon objašnjenja ovih tačaka, dokument pojašnjava poziciju EU u celini i država pojedinačno u odnosu na status Kosova.

„Nakon drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, pet zemalja EU pridružiće se ostalim zemljama EU i priznati Kosovo. Ova će omogućiti Briselu da tretira članstvo šest država Zapadnog Balkana kao jedan blok“, navodi se u dokumentu do kojeg je došao Albanijan post.

Predviđeno je i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, kroz četiri etape, ali je konstatovano da „pasivna pozicija Srbije ne rešava problem definitivno”.

„Članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama zavisi od veta Rusije u Savetu bezbednosti. I sve dok EU i SAD ne reše svoja pitanja sa Rusijom, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama prolaziće kroz faze”.

Prema predlogu, prva faza je da „Kosovo postane članica Saveta Evrope“. Druga faza „Članstvo u Interpolu i Unesku”. Treća faza, „početak pregovora za pristupanje u NATO i aplikacija za članstvo u EU“ i četvrta faza „Članstvo u UN“.

Na samom kraju je objašnjeno šta Srbija i Kosovo dobijaju ako potpišu sporazum i kakve bi bile posledice ako se dogovor ne postigne.

Što se tiče Kosova, ono dobija priznanje pet država EU, otključavajući perspektivu za članstvo u NATO i EU, dok Srbija dobija značajnu finansijsku pomoć i ekonomsku pomoć i „biće prepoznata kao sila koja ekonomski i politički vodi region“.

„Pošto Kosovo trenutno nema ni viznu liberalizaciju i praktično je izolovano, kao posledica neprihvatanja u dokumentu se ističe potpuna izolacija Kurtijeve vlade, kao oblik pritiska koji bi uticao na dugovečnost vlade“, prenosi albanski medij.

Navodi se i da u slučaju da Beograd ne prihvati ovaj plan, sledi „ekonomska i finansijska izolacija“, a ističe se i da će pet država koje ne priznaju Kosovo, na kraju napustiti Srbiju i pridružiti se ostalim državama koje su priznale Kosovo. Bez obzira na rezultat, EU će, upozoravaju, „govoriti jednim glasom”.

Posle dešavanja u Ukrajini, pitanje jedinstva EU postalo je Ahilova peta za Uniju, zbog čega su Francuska i Nemačka posvećene praktičnoj, političkoj i pravnoj demonstraciji evropskog jedinstva.

Dakle, Srbija je stavljena u poziciju da će, u slučaju suprotstavljanja, izgubiti i preko potrebnu ekonomsku i političku pomoć EU i podršku pet država EU.

Dokument je, kako je objašnjeno na početku, makro perspektiva, sačinjena kao nacrt objašnjenja ključne dinamike, i ne bavi se konkretnim elementima niti dogovorima koji su do sada postignuti u Briselu.

Ali ono što je do sada viđeno, EU i druge zapadne diplomate žele da se sprovedu svi potpisani sporazumi, uključujući i ZSO, čemu se kosovska vlada protivi.

Izvori Albanijan posta, potvrđuju da je, bez spremnosti Srbije da formalno prizna nezavisnost Kosova, veoma teško postići dogovor o ZSO, koji bi obezbedio veći stepen autonomije za kosovske Srbe. Drugim rečima, razgovori o ZSO mogu se premestiti u treću fazu dijaloga, kada evropska perspektiva Srbije i Kosova postane opipljiva.