Planovi Rusije: Mi smo obezbedili nezavisnost balkanskih zemalja, jačaćemo prisustvo u Srbiji i širiti njene granice

Ali, dodaje se, istovremeno je napravljena rezerva u pogledu mogućnosti da Lavrov poseti evropske zemlje radi pregovora.

U kolumni pod nazivom „Balkan – novi front u ratu sa Rusijom“ podseća se da sva ova tri meseca Beograd ostaje jedini evropski grad iz kojeg postoje letovi za Moskvu , na isti način možete leteti i u suprotnom smeru – samo u avionu Er Srbije.

“Teoretski, Lavrov bi mogao da iskoristi jedan od ovih letova, ali je naše Ministarstvo spoljnih poslova odlučilo da testira zdrav razum Evropske unije”.

Postavši deo EU (Bugarska) i NATO (sve tri zemlje), izgubili su pravo na samostalnu spoljnu politiku, piše u tekstu. “Zato je beskorisno sada da ih podsećamo da svoje poreklo duguju Rusiji (poput Bugarske) ili su čak bili deo našeg carstva (kao Crna Gora).

Sada ne mogu ni da brane svoje odnose sa susedom, odnosno sa Srbijom, pa čak ni da održavaju kontakte sa Rusijom koji su im izuzetno korisni, a nikako zbog naše specijalne operacije u Ukrajini”.

Ukazuju da je u “Crnu Goru uložen ogroman novac iz Rusije i koju su posetili milioni naših turista, izabrala je ulazak u NATO. Sada im se već prekidaju sve veze sa Moskvom, a njihove vlasti, za razliku od rukovodstva Mađarske , čak i ne pokušavaju da brane nacionalne interese”.

Svoje poreklo duguju Rusiji (poput Bugarske) ili su čak bili deo našeg carstva (kao Crna Gora)

Balkan je, piše dalje, oduvek bio bojno polje velikih imperija, različitih civilizacija gde su se “poslednjih vekova borili Osmanlije i Habzburgovci, zatim je počeo ruski uticaj”.

Pre vek i po Rusija je, tvrdi kolumnista RIA Novosti, “obezbedila nezavisnost balkanskih zemalja, a posle rata su se ispostavile kao naši saveznici (Bugarska) ili neutralni, ali nama bliski (Jugoslavija).  Raspad SSSR- a i socijalističkog logora, krvavi raspad Jugoslavije doveli su do toga da je Balkan postao plen Evropske unije, ali takav plen sa kojim EU ne zna šta da radi”.

Situacija u Bosni, oko Kosova (i albansko pitanje u celini, uključujući Makedoniju i Crnu Goru) ukazuju da su sadašnje granice veoma uslovne, tvrdi ruski medij. Zapad, pišu, želi da uspostavi vojnu kontrolu nad regionom, ali ne “želi da preuzme odgovornost za životni standard siromašnih zemalja sa neshvatljivom budućnošću.

To se pre svega tiče Bosne, ali i Albanije sa Severnom Makedonijom, a još više Kosova sa nerešenim statusom”.

Srbija, navodi se, ostaje kamen spoticanja – “najvažnija balkanska zemlja i jedina koja pokušava da odbrani svoje odnose sa Rusijom”. Sada, kada je, kako se navodi, konfrontacija između atlantista i Moskve dostigla svoj maksimum, oni pokušavaju da potisnu Evropsku uniju da brzo reši pitanje Zapadnog Balkana, odnosno šest država koje čekaju svoj red za ulazak u EU (Bosna, Srbija, Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora i Kosovo). Evropska unija, kažu, ni prošle godine nije mogla da im obeća pristupanje, iako je ranije bilo nagoveštaja 2025.

Situacija u Bosni, oko Kosova (i albansko pitanje u celini, uključujući Makedoniju i Crnu Goru) ukazuju da su sadašnje granice veoma uslovne

“Ali sada se situacija promenila – i već se čuju glasovi da je, na pozadini konfrontacije sa Rusijom, neophodno ubrzati proces integracije Balkana kako bi se sprečilo da Moskva zamuti vodu u ovom regionu. Odnosno, Zapadni Balkan se sve više doživljava kao jedna od zona konfrontacije, što znači da pitanje obuzdavanja Rusije postaje sve aktuelnije”.

“Ulazak u EU Srbima služi kao šargarepa, ali oni nisu spremni da se odreknu izgubljene pokrajine, pogotovo što kosovske vlasti ne prepuštaju pretenzije čak ni severu svoje samoproglašene države naseljen Srbima.

Ne samo da ojačamo Srbiju, već da je što više proširimo, koristeći kako potencijale uzajamne simpatije, tako i zajedničke geopolitičke interese. Ne treba samo da se trudimo da Srbija bude naša ispostava u Evropi. Moramo da joj pomognemo da postane nezavisni centar moći u region

Nada Srbije u podršku Rusije takođe nije beskonačna, posebno u uslovima kada će se susedi Beograda postepeno sve više zaplitati u atlantske i evropske veze, a odnosi EU i Rusije zapravo zamrznuti. O riziku NATO rata sa Rusijom više ne pričaju samo lenji”.

Tvrdi se da Evropska unija sada neće moći da ubrza integraciju regiona jer već ima “toliko problema sa jedinstvom u pozadini prekida odnosa sa Moskvom, tako da neće moći sebi da priušti da progura prijem siromašnih balkanskih drugova. Da ne govorimo o činjenici da opšta ekonomska situacija u EU u narednim godinama definitivno neće biti pogodna za integraciju novih članica”.

Zato je, piše u kolumni, pod ovim uslovima, Rusiji je dovoljno da posmatra “bacanje” Evropljana i da istovremeno stabilno jača svoje prisustvo u Srbiji. “Ne samo da ojačamo, već da je što više proširimo, koristeći kako potencijale uzajamne simpatije, tako i zajedničke geopolitičke interese. Ne treba samo da se trudimo da Srbija bude naša ispostava u Evropi. Moramo da joj pomognemo da postane nezavisni centar moći u region”.

Zaključuju da tri veka naših aktivnih odnosa sa Srbima, zajedno i odvojeno, “doživeli smo toliko preokreta da nema razloga da ne verujemo da ćemo i mi časno izaći iz sadašnje krize – i to jači nego što smo u nju ušli. A nema sumnje da će i Lavrov i Putin takođe leteti za Beograd”.