Plenković može da uspostavi "klimu poverenja"

To bi se moglo desiti budući da je premijer Hrvatske Andrej Plenković „pristojni političar evropskog kova“, kažu za Danas nezvanično predstavnici diplomatskih krugova iz Brisela. Naši sagovornici ističu da će vlast čiji stožer predstavlja Hrvatska-demokratska zajednica nastaviti da insistira na rešavanju otvorenih pitanja sa Srbijom, ali da će „uopšteno govoreći, situacija biti znatno bolja“.

„Da bi se u potpunosti smirile tenzije između dveju susednih država, preduslov je i da se vlada u Hrvatskoj ustali, odnosno da opstane ceo mandat. Kada je o nerešenim pitanjima reč, HDZ neće odstupiti od svoje političke linije, što podrazumeva insistiranje na prevazilaženju problema nestalih, te na uspostavljanju pravne sigurnosti za državljane Hrvatske, odnosno za branitelje“, ukazuju izvori Danasa.

Prema rečima naših sagovornika, simboličan korak u izgradnji „klime poverenja“ predstavljao je i nedavni susret premijera Srbije i Hrvatske, Aleksandra Vučića i Andreja Plenkovića, na samitu u Rigi. Podsetimo, srpski premijer je kazao da je taj razgovor bio „učtiv i pristojan“.

„Činjenica da u Hrvatskoj na vlasti više nije ekipa predvođena jastrebovima poput Tomislava Karamarka ili Zorana Milanovića budi nadu u unapređenje ne samo odnosa između Srbije i Hrvatske, već i saradnje između Slovenije i Hrvatske“, navode nezvanično diplomate.

Zvanični Beograd je prošle sedmice reagovao na izbor kontroverznog hrvatskog generala Ante Gotovine za savetnika za nacionalnu bezbednost, ali se nisu ponovila „varničenja“ koja su trajala tokom minule izborne kampanje u Hrvatskoj, kada su Beograd i Zagreb razmenjivali izuzetno teške reči.

Sagovornici Danasa iz država EU podsećaju da je za Srbiju veoma važno da unapredi odnose sa Hrvatskom i zbog nastavka procesa evropske integracije, imajući u vidu da bi Zagreb mogao da blokira Beograd na tom putu. Pored uspostavljanja dobrosusedskih odnosa, diplomate ocenjuju i da je značajno jačati veze sa baltičkim državama, koje se, kako je Danas ranije pisao, „pojačano interesuju za situaciju u Srbiji, naročito za veze sa Rusijom“.

Odgovarajući na pitanje Danasa da li bi priklanjanje sankcijama EU Rusiji ubrzalo proces pridruživanja Srbije Uniji, Erki Bahovski, bivši zvaničnik Evropske komisije iz Estonije, navodi da bi „to možda stvorilo pozitivniji politički kontekst, naročito ako se ima u vidu slučaj Turske.

– Ako Turska ne bude ispunjavala preporuke Brisela i bude ponovo uvela smrtnu kaznu, jasno je da će njena perspektiva članstva u EU biti mrtva, dok Srbija, s druge strane, može da iskoristi šansu jer posle Bregzita EU očajnički traži „uspešne priče“, pa, zašto Srbija ne bi postala ta „uspešna priča“. Ali, sve zavisi od toga na koji način će Srbija ispunjavati nužne kriterijume za članstvo, naglašava naš sagovornik.

Tema izbeglička kriza

Upitan kakav se stav može očekivati od Estonije, koja će u drugoj polovini 2017. preuzeti predsedavanje EU, u vezi sa daljim proširenjem, Bahovski kaže da je Estonija uvek zagovarala proširenje Unije, ali da će pažnja uglavnom biti usredsređena na uslove za izlazak Britanije iz EU, pa „teško da će biti prostora za druge teme, osim za izbegličku krizu“ u periodu od jula do decembra naredne godine.