Pobeda umerene desnice na izborima za EP – dobra vest za Srbiju?

Kako ističu naši sagovornici, moguće je da će debate o pitanjima proširenja u EP biti „žučne“, a od Srbije će se očekivati da striktno poštuje pravila u cilju napretka na putu ka EU, odnosno neće joj se „gledati kroz prste“.

Aleksandra Štiglmajer, viša analitičarka Evropske inicijative iz Brisela, navodi za Danas da izborni rezultat verovatno neće imati odlučujući uticaj na proširenje, budući da je uticaj EP-a ograničen.

– EP ne može da blokira korake u procesu proširenja do njegovog kraja, kada država završi pregovore i izradi se nacrt Ugovora o pridruživanju. Samo u tom trenutku EP mora da da svoju saglasnost. Srećom, stranke i poslanici EP koje podržavaju proširenje i dalje imaju većinu, pa nisam zabrinuta za to, ali, u svakom slučaju, pitanje je da li će Srbija ili bilo koja druga država moći da završi pregovore o pridruživanju u narednih pet godina, koliko traje mandat EP. Debate u EP, na kojima se često diskutuje o proširenju i napretku Srbije i drugih kandidata, mogu, naravno, postati žučnije jer će poslanici koji se protive EU, proširenju i imigraciji iznositi svoja mišljenja – objašnjava ona.

Štiglmajerova ukazuje na mogućnost da se snažniji efekat oseti u članicama EU, jer se već videlo da su dobri rezultati ekstremnih stranaka uticali na politiku vladajućih partija. „Strahujem da bi to moglo da dovede do porasta skepticizma prema proširenju u Evropskom savetu. Dakle, potreban nam je snažan i transparentan proces proširenja kako bismo jasno pokazali zašto cela EU ima koristi od toga“, komentariše Aleksandra Štiglmajer.

Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, kaže za Danas da iako je ishod izbora u izvesnoj meri „zastrašujući“, imajući u vidu uspeh evroskeptika, ne treba očekivati suštinski preokret kada je reč o proširenju.

– Oni koji imaju skeptičan ili, čak, negativan odnos prema EU neće imati više od sedmine poslanika u EP, a većina će kao i dosad pozitivno gledati na proširenje. Postojao je strah da će stopa izlaznosti značajno opasti, ali to se nije dogodilo, što se, takođe, može tumačiti kao pozitivan signal. Ipak, uslovi nisu postali lakši. Naprotiv. Konzervativci će biti motivisani da stave još veći naglasak na striktno poštovanje nekih osnovnih zahteva, što će u slučaju Srbije značiti uspostavljanje konačnog kooperativnog odnosa sa Kosovom, kako se ne bi dalo prostora za kritiku evroskepticima – precizira Altman.

Barbara Kolm, predsednica Hajekovog instituta iz Beča, komentariše za Danas da će se izazov odnositi na to što će stranke koje su kritički nastrojene prema EU učiniti sve što je u njihovoj moći da se poštuju sporazumi i podignu očekivanja kako bi se izbegla „druga Grčka“, što bi značilo produženje pregovora o članstvu u EU. Ipak, ona smatra da će Srbija kada uradi svoj „domaći zadatak“, biti u mogućnosti da se pridruži Uniji.

Henri Bone, direktor kancelarije Fondacije Konrad Adenauer (KAS) u Srbiji, navodi za Danas da snažni rezultati evroskeptika i populističkih stranaka neće ići u prilog pitanjima proširenja.

– Čak i više nego što je to bio slučaj ranije, pažljivo će se pratiti i žučno razmatrati svaki novi korak u pravcu integracije koji načine države kandidati, što znači da će zemlje poput Srbije morati nesumnjivo da pokažu da ispunjavaju reforme i sve kriterijume – komentariše Bone.

Interesantna trka za predsednika EK

Franc-Lotar Altman smatra da će biti interesantno videti da li će Evropska komisija opstati kao nezavisno telo i ko će postati njen predsednik. „Neko iz redova konzervativaca ili socijaldemokrata može postati značajan dodatni faktor, ali i Žan-Klod Junker se takođe smatra zagovornikom daljeg proširenja“, kaže Altman.