Počela nova tura evropske šatl diplomatije oko kosovskog čvora: Šta se može očekivati do kraja godine?

Time se i zvanično završila letnja pauza tokom koje je nad Beogradom i Prištinom oslabljen pritisak da ispune zadate zadatke, i počinje nova tura šatl diplomatije koja treba da dovede do ostvarivanja dogovora iz februara i marta ove godine.Pitanje je trenutka kada će se Lajčaku pridrušiti Gabrijel Eskobar, spacijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan.

Kosovo je u međuvremenu zbog neposušnosti i ne smirovanja situacije zaradilo i mere EU, dok se i Beogradu isto sprema ukoliko ne učini ono što se očekuje.

Kako smo čuli od Vučića već je ponuđen sastanak u Briselu 5. ili 6. septembra ali da ga je Kurti odbio.

A očekivanja diplomata iz Brisela i Vašingtona su, čini se prevelika. Prema nedavnim rečima Lajčaka do kraja godine treba rešiti kosovsko pitanje, odnosno ostvariti dogovoreno u februaru i martu ove godine, budući da sledeće godine slede izbori u SAD. Kurti pominje i novi termin, a to je proleće sledeće godine, jer se posle, kako je naveo, održavaju izbori u SAD i EU. Premijer Kosova najavljuje i skoro održavanje novih izbora u četiri srpske opštine na severu Kosova.

A pre svega toga, pred Beograd i Prištinu je stavljen plan EU za deeskalaciju situacije koji podrazumeva istovremeno povlačenje kosovskih specijalnih policijskih jedinica iz opštinskih zgrada na severu Kosova, udaljavanje gradonačelnika iz ovih objekata u alternativne zgrade, raspisivanje vanrednih izbora i pokretanje sudskih procesa protiv demonstranata koji su napali trupe KFOR-a krajem maja.

Od Srbije se očekuje da omogući učešće Srba na izborima i obezbedi da oni neće biti zastrašivani zbog ličnog izbora da glasaju, kao i da pruži podršku nadležnim vlastima u postupcima protiv napadača tokom protesta na severu Kosova.

Kurti trvdi da je u dva navrata broj specijalaca smanjen za 25 odsto.

Vučić, osim što ponavlja da će biti jakih pritisaka na Srbiju, za sad ćuti o bilo čemu konkretnom. A ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na panelu na Bledskom forumu na pitanje o proleću kao terminu za postizanje rešenja pitao šta je sa prethodno postignutim sporazumima, misleći na Briselski iz 2013. On je rekao da je Srbija sprema da učestvuje u razgovorima i bude konstruktivna ali da pre svega treba uspostaviti ZSO.
Odgovorio mu je Lajčak rekavši da je jasno da svi prethodni sporazumi moraju da budu ispunjeni.

Sagovornici Danasa ne očekuju nikakav napredak i rešavanje problema do kraja godine.

Milica Andrić Rakić, iz „Nove društvene inicijative“, nevladine organizacije iz Severne Mitrovice, smatra da će doći do zamrzavanja konflikta uz velike napore i pažnju međunarodne zajednice da preduprede ili amortizuju bilo kakve poteze koji dodatno mogu da narušavaju situaciju na severu.

– Moja očekivanja od sastanka u Briselu su jako mala i ne mislim da će biti išta uspešniji od poslednjeg sastanka Bisljimija i Petkovića, a posle kog sada već evidentno, ništa pozitivno nije proizašlo – navodi ona za Danas.

Kako dodaje, Aljbin Kurti ima poziciju koju smatra principijelnom da o unutrašnjim pitanjima Kosova sa Srbijom ne pregovara i on to menjati neće, a sve što bi moglo biti ozbiljno pregovarano u Briselu sada jesu unutrašnje stvari Kosova- dakle izbori, odluke gradonačelnika Severne Mitrovice, povratak Srba u institucije.

– Zato ne verujem da će se ista značajno desiti do kraja godine, posebno ne lokalni izbori. Podsećam da je zahtev za raspisivanjem izbora došao od međunarodne zajednice, ne od kosovskih Srba. Naprotiv, politički predstavnici Srba iznova upozoravaju da održavanje izbora ne rešava ništa ukoliko ne dođe do povlačenja paramilitarne policije. Povlačenje specijalaca je i dalje zahtev svih zahteva kada su Srbi u pitanju – kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, izbore ne želi ni vlada u Prištini.

– Da ima volje za organizacijom izbora, gradonačelnici bi uveliko podneli ostavke što su dva gradonačelnika iz redova PDK vrlo eksplicitno već nudila. Umesto ostavki vlada Kosova insistira na peticiji za smenu gradonačelnika za koju se ispostavilo da ne postoji usvojena zakonska osnova – objašnjava.

I dodaje, sada se prečicama i podzakonskim aktima pokušava nadomestiti taj nedostatak zakona, što je proces koji su svi pravnici i stručnjaci za izbore osudili na propast.

– Ipak, vlada Kosova nastavlja da insistira na tom procesu što meni ukazuje na to da samo žele da što više odlože naredne korake u dijalogu, a to je povratak Srba u institucije paralelno sa formiranjem ZSO – kaže Andrić Rakić.

I direktor RTV KiM Isak Vorgučić ne misli da će se bilo šta novo dogoditi na narednim razgovorima jer, kako pojašnjava, ništa u obraćanjima dva lidera ne ukazuje na to da je došlo do promena koje bi vodile ka normalizaciji odnosa, a pre svega do deeskalacije na severu koja je ključna stvar koja škripi u ovom trenutku.

– Bliži se početak školske godine i povratak većeg broja dece na ulicama, koja idu u školi i vraća se iz nje, a istovremeno na ulicama imamo Kfor i specijalce. Ne vidim kako će to doprineti smirivanju situacije – ukazuje on za Danas.

Na pitanje da li s obzirom na sve to treba očekivati nove izbore na severu, kako kaže premijer Kosova, odgovara da novi izbori treba i mogu da se sazovu i održe onda kada se za to budu ispunili uslovi.

– A to je pre svega odlazak specijalne policije. Bez smanjenja broja. Oni nemaju šta da traže na terenu. Kurti je našao rupu u zakonu i zna da ne može da pošalje vojsku bez odobrenja Kfora na sever i onda je specijalnu policiju obukao u vojne uniforme i praktično im dao vojne zadatke, da prave baze, patroliraju, zaustavljaju i preteresaju vozila. To nije zadatak specijalne policije. Oni treba da se bore protiv organizovanog kriminala i imaju akcije koje su munjevite, pojave se, završe posao i odu. Obična policija treba da je prisutnaa ne specijalna. Očigledno je da on uteruje strah Srbima na severu – zaključuje on.

Upitan vidi li mogućnost jačeg pritiska na Kurtija Brisela i Vašingtona u vidu ozbiljnijih mera čiji bi efekti doveli do pada njegove podrške u domaćoj javnosti kaže da su se već pojavili podaci da je Kosovo zbog mera izgubilo pet stotina mililiona evra.

– To je ogromna cifra koja se oseća na ionako slaboj ekonomiji Kosova. Međutim, začuđujuće je da bez obzira na to, ne postoji dovoljno jasnih i oštrih glasova i kritika na račun Kurtija niti poziva da se deesekalira situacija na severu. Očigledno je da on za te svoje akcije uživa podršku široke javnosti na Kosovu što je zastrašujuće i zaučuđujuće. Izgleda da igra na tu populističku i nacionalištičku notu koja odgovara širokim masama i ne postoji ništa što bi poljuljalo njegovu podršku, naprotiv čini se da mu raste popularnost – zaključuje Vorgučić.