Brnabić pred SB UN: Srbima koji žive na Kosovu šalje se najbrutalnija poruka- neka odu

Srbiju na sednici predstavlja premijerka Ana Brnabić, a Kosovo predsednica Vjosa Osmani.

Na početku obraćanja, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je navela da će pokušati da se uzdrži od preterano birokratskog jezika i iznese stavove Beorada na jasan i direktan način.

„Jednostavno zato što je situacija u protekle dve godine, a posebno u poslednjih 12 meseci, postala toliko ozbiljna da svi treba da pokušamo da razumemo, ne kao političari, već pre svega kao ljudi, šta se dešava i kuda dalje, da bismo onima na KiM koji svakodnevno stradaju pružili bar tračak nade, makar tračak nade da je stabilnost i dugoročni mir moguć“, navela je Brnabić, prenosi RTS.

„Iz onoga što svi možemo da vidimo na terenu, na osnovu brojnih primera u proteklih 12 do 18 meseci, zvaničnici u Prištini, administracija u Prištini, nažalost, najjednostavnije rečeno, imaju tri ključne poruke za Srbe, drugo nealbansko stanovništvo na KiM – i za međunarodnu zajednicu“, poručila je Brnabić.

Brnabić. je navela da je prva poruka da „oni Srbi koji su otišli – posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja, pogroma, 2004. godine, ne treba da se vraćaju“.

Ana Brnabić navela je da je druga poruka koja se šalje Srbima na najbrutalnije načine da oni koji su ostali, koji još žive na teritoriji KiM i koji žele da ostanu – neka odu.

„Kroz mesece i godine sistematskog, potpunog poništavanja čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca, pretvarajući njihove živote u stalnu noćnu moru nesigurnosti izazvane potpunim odsustvom vladavine prava, a obeleženom samovoljnom odlukom o tome ko će i kada biti hapšen, privođen, prebijan, mučen, ponižavan i držan u zatvoru na nepoznato vreme, pitajući se da li će se na vašu decu, braću, očeve i muževe pucati slobodno, samo zato što su Srbi, ako će vam sveštenici biti deportovani, a imovina zaplenjena, ako će oni koji pucaju na vas i oni koji vas tuku uvek, po pravilu, biti pušteni na slobodu – kao što se svaki dan dešava na današnjem KiM – čineći to svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, svake godine, Priština je poslednjih nekoliko godina uspela da generiše opasnu bezbednosnu krizu“, rekla je Ana Brnabić.

Predsednica Vlade je navela da „ono što danas vidimo na KiM, a izveštaj generalnog sekretara UN jasno pokazuje neke od ovih stvari, jeste sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima“ .

Brnabić se osvrnula i na slučaj ranjavanja 11-godišnjeg dečaka i mladića u Gotovuši i navela da je prištinsko pravosuđe amnestiralo počinioca tog zločina i da je Azem Kurtaj sada slobodan čovek.

Podsetila je da su za navodne ratne zločine optuženi i uhapšeni Slađan Trajković i Zlatko Arsić.

„Prošli su bezbednosne provere u Prištini, primljeni u kosovsku policiju, godinama služili kao deo multietničke policije, a kada su izašli iz policije, uhapšeni su i optuženi kao ratni zločinci“, rekla je Ana Brnabić.

Lažni lokalni izbori ključni događaj koji je doveo do destabilizacije

Ana Brnabić je navela da je „ključni događaj od kojeg je sve nepovratno krenulo ka sveobuhvatnoj destabilizaciji bili lažni lokalni izbori održani u aprilu, u četiri opštine na severu KiM“.

„Umesto da shvate da su Srbi napustili privremene institucije kao poziv za potpunu primenu Briselskog sporazuma i spasavanje procesa dijaloga, Priština se odlučila za dalju eskalaciju. Odlučili su da održe lokalne izbore na kojima je učestvovalo samo 0,03 odsto Srba, koji čine više od 95 odsto populacije na severu Kosova i Metohije. Izbori su sprovedeni na smanjenom broju biračkih mesta, glasanje se odvijalo u posebnim kontejnerima pod zaštitom potpuno naoružane vojske. ‘Slobodni i fer’ nije termin koji bi bilo ko upotrebio da opiše te izbore“, rekla je Brnabićeva.

Dodala je da su nakon tih događaja, koji se ne mogu nazvati izbori, „nameštenici Prištine jer se ne mogu nazvati „izabrani gradonačelnici“ nasilno ušli u opštinske kancelarije u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, u pratnji specijalnih jedinica kosovske policije, naoružane puškama duge cevi, što je još jedno direktno kršenje Briselskog sporazuma“.

Istakla je da je u tada održanim protestima povređeno više od 50 nenaoružanih Srba, kao i da su pripadnici KFOR-a su zadobili povrede što je ocenila kao tragično i nedopustivo.

„Tom prilikom su trojica Srba hospitalizovana zbog prostrelnih rana, a četvorica su uhapšena“, podsetila je Brnabić.

Hajde da zajedno preduzmemo korake da sprečimo da kriza potpuno izmakne kontroli

Brnabić je pri kraju obraćanja istakla ciljeve koje Republika Srbija želi da postigne.

„Prvi – implementacija svih prethodnih sporazuma, odnosno Briselskog sporazuma i uspostavljanje CSM-a u skladu sa sporazumom potpisanim 2015. godine. Drugi – bezbednost za naše ljude, za sve ljude na KiM. Dok se dijalog nastavlja, a mi tražimo kompromis koji će obezbediti dugoročni mir i stabilnost, istorijsko pomirenje između Srba i Albanaca, prosperitet, pomozite ljudima koji žive na KiM, Srbima kao i ostalim nealbancima, da žive u miru, uživaju osnovne slobode, sigurnost i sigurnost bez stalnog zastrašivanja i progona“, istakla je Brnabićeva.

Kao treće, Brnabićeva je navela da se Beograd zalaže i čvrsto veruje u principe međunarodne vladavine prava i Povelju UN, i da će nastaviti da poziva na puno poštovanje Rezolucije 1244.

„Četiri – mir i stabilnost. Moramo biti u stanju da stvorimo bolju, prosperitetniju budućnost za mlađe generacije. Moramo biti dovoljno hrabri da rešimo sva otvorena pitanja, ma koliko ona bila teška. Ali za to nam je potreban posvećen i pošten partner“, navela je Brnabićeva.

Pozvala je da se zajednički preduzmu koraci kako bi se sprečilo da kriza potpuno izmakne kontroli.

U izveštaju za period od 19. marta do 18. septembra 2023. godine, koji ne obuhvata sukob naoružane grupe Srba i kosovske policije u selu Banjska 24. septembra, Gutereš je naveo da „najoštrije osuđuje napade na međunarodne snage na terenu i upotrebu nasilja kao takvu“.

„Pozivam sve strane da se uzdrže od preduzimanja jednostranih poteza koji bi mogli da dovedu do jačanja tenzija i dalje eskalacije. Eskalacija tenzija i bezbednosni incidenti u maju i junu negativno su uticali na proces dijaloga koji ostaje jedini put za rešavanje svih otvorenih pitanja“, naveo je Gutereš.

U izveštaju, koji će na sednici predstaviti šefica Unmika Karolin Zijade, Gutereš je napisao i da „zabrinjava“ što strane nisu ostvarile značajan napredak u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije i što tek treba da se dogovore o redosledu primene odredbi njegovog Implementacionog aneksa, o kojem su dve strane postigle saglasnost 18. marta u Ohridu.

„Nedostatak napretka u dijalogu nosi rizik od daljih tenzija i moguće eskalacije na terenu. Pozivam strane da potvrde istinsku posvećenost dijalogu uz posredovanje Evropske unije i da u potpunosti primene sve do sada postignute sporazume“, dodao je Gutereš.

On je naveo i da je „ključno pronaći rešenje za skoro održavanje vanrednih i inkluzivnih lokalnih izbora na severu Kosova, uz učešće kosovskih Srba, kako bi se smanjile tenzije i krenulo napred“.

Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, to telo je do 2018. o Kosovu raspravljalo četiri puta godišnje. U 2019. su bile tri sednice SB UN o Kosovu, dok se od 2020. održavaju po dve sednice godišnje.

Na sednicama SB UN o radu Unmika u prethodnih nekoliko godina, Srbiju su predstavljali ministri spoljnih poslova, Ivica Dačić i Nikola Selaković, a Kosovo takođe šefovi diplomatije, Donika Gervala-Švarc, Meljiza Haradinaj-Stubla i Glauk Konjufca, a pre njih tadašnja ambasadorka u SAD Vljora Čitaku.