Protest „Srbija protiv nasilja“ po sedamnaesti put održao se u Beogradu. Učesnici protesta stigli su najpre Takovskom ulicom od Skupštine Srbije do zgrade RTS a potom i REM, gde su se obratile govornice – Vesna Vojvodić iz sindikata „Nezavisnost“, Senka Jankov, profesorka sociologije iz Zrenjanina, kao i Milica Kostin, studentkinja Pravnog fakulteta.
Primećen je veći broj učesnika protesta u odnosu na prethodni.
Protestna šetnja je išla do RTS i REM i nije se spojila sa građanima koji protestuju na mostu Gazela, u organizaciji okupljenih oko Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS).
Protest „Srbija protiv nasilja“, počeo je obraćanjem moderatora Smiljana Banjca ispred Narodne skupštine.
Banjac je sa improvizovane govornice na kamionu, parkiranom ispred Skupštine, podsetio da je prošla školska godina završena ranije, uz ocenu da je ona „rezom prekinuta jer sistem koji nije zakazao, nije preuzeo odgovornost posle tragičnih majskih događaja“.
„Vlast ništa nije učinila da tokom letnjeg raspusta konkretnim delima ohrabri nastavnike, roditelje i učenike da će bezbednost u školama biti unapređena. Ništa“, kazao je Banjac.
On je uputio i podršku ekološkim organizacijama koje od 14 časova blokiraju most Gazela na autoputu kroz Beograd, gde iskazuju svoje nezadovoljstvo nedavno usvojenim Zakonom o izgradnji i planiranju.
Profesorka sociologije iz Zrenjanina Senka Jankov, koja je disciplinski kažnjena jer je pozvala đake na protest „Srbija protiv nasilja“, ocenila je večeras da se odgovor za sve probleme u srpskom društvu nalazi u prosveti, navodeći da se „kolaps prosvetnog sistema nije desio slučajno i preko noći“.
„Na njemu se predano radilo kroz svaku neprocesuiranu aferu, kroz prodaju ispita, kroz uvođenje dodatnih predmeta bez konsultacije sa strukom, kroz orkestrirane otpore svakom prosvećivanju i osvešćivanju o dubokoj krizi sa vršnjačkim nasiljem, kroz nereagovanje institucija na politička zapošljavanja u školama, kroz pritiske i pretnje za popravljanje ocena, kroz plagijate i kroz kupovine diploma“, rekla je Jankov.
Cenzura prosvetnih radnika, prema njenim rečima, dovela je do potpunog preokreta vrednosnog sistema u Srbiji.
„Da li sposobnima smatramo one najvrednije, najprofesionalnije, sa najboljim obrazovanjem i najstručnije, ili su nam najsposobniji oni koji su najglasniji, najbahatiji, oni koji su iskoristili svaku rupu u sistemu za svoju korist, oni koji najbolje lažu i manipulišu“, upitala je Jankov.
Ocenila je da se život neće vratiti u Srbiju dok se ne ispune zahtevi sa protesta „Srbija protiv nasilja“, da se nasilje u školama neće sprečiti smernicama i uputstvima, dok se ne vrati poverenje u stručnost i iskustvo i dodala da će se zbog svega toga protesti održavati dok ne budu ispunjeni zahtevi.
Profesorka srpskog jezika, Vesna Vojvodić iz sindikata prosvete „Nezavisnost“ u svom govoru je ocenila da građani u Srbiji žive u društvu „prostačkog populizma“, u kome su protesti „Srbija protiv nasilja“ prilika da kažu da ne pristaju na to i da istrajavaju na putu da „od podanika ponovo postanu građani“.
„Ali na tom putu, izloženi smo brojnim nepravdama, raznim oblicima nasilja i targetiranju, zato što živimo u društvu u kome su najmoćniji nekažnjeni nasilnici, zato što sa Javnog servisa, ali i sa drugih medija, u javnom prostoru svakog dana propagiraju, promovišu i veličaju nasilje, a nama kažu – nulta tolerancija za nasilje“, kazala je Vojvodić.
Novoizabrana ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, prema rečima Vojvodićeve, izjavila je „da smo svi urušavali sistem vrednosti, pa sada zajedno treba da ga vratimo u očekivani okvir“.
„Znači svi smo uništavali sistem vrednosti? Jeste li ga vi urušavali? Jesam li ga ja urušavala? Godinama, decenijama, ti isti ljudi odgovorni su za regresivne društvene procese u kojima je potpuno rastočeno, razvaljeno i uništeno sve što je delovalo kao neki vrednosni sistem“, rekla je Vojvodić.
Sedamnaesti protest Srbija protiv nasilja okončan je ispred zgrade REM, nekoliko minuta pre 21 čas, a saobraćaj je vrlo brzo odblokiran.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.