Početak izrade nove rezolucije

U Londonu je juče sve vrvilo od međunarodnih predstavnika koji se bave Kosovom i pitanjem budućeg statusa Pokrajine, javio je Radio BBC u programu na srpskom jeziku. Naime, u Forin ofisu je održan sastanak Kontakt grupe na nivou direktora ministarstava inostranih poslova SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Rusije.
Predstavnik Rusije na sastanku Kontakt grupe u Londonu bio je Vladimir Titov, zamenik šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova.

Londonska slučajnost

Beč, Beograd – Čista je slučajnost što se sastanak Kontakt grupe održava za vreme boravka Martija Ahtisarija u Londonu. Taj sastanak bio je predviđen prošle srede, ali je odložen zbog smrti bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina, dok je Ahtisarijeva poseta već bila zakazana – preneo je u izjavi Beti njegov portparol Remi Durlo. Prema najavama njegovog portparola Ahtisari je tokom boravka u Londonu juče posle podne održao govor u institutu Čatam haus, a danas će učestvovati na sastanku Evropskog saveta za inostrane poslove.

S njim su, kako je pre razgovora izjavio zamenik američkog državnog sekretara Nikolas Berns, američki predstavnici razgovarali o mogućnosti da se formuliše tekst nove rezolucije o Kosovu koji bi bio usvojen u narednih 30 dana.
Berns je, govoreći u Kraljevskom institutu za međunarodne odnose u Londonu, objasnio da bi to bila rezolucija koja bi Kosovu „omogućila da proglasi nezavisnost“.
Amerikanci su, prema njegovim rečima, uvereni da je u sledećih mesec dana pravi trenutak da se to uradi.
U Londonu je juče boravio i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Kosovo Marti Ahtisari koji, kako je saopštio njegov portparol, nije prisustvovao sastanku Kontakt grupe, već je razgovarao s britanskim ministrom za Evropu Džefrijem Hunom i održao predavanje na temu „Kosovo juče, danas, sutra“.
Diplomatski izvori u Briselu najavili su uoči sastanka da je juče trebalo da počne praktičan rad na novoj rezoluciji Saveta bezbednosti o Kosovu.
Ideja većine zapadnih prestonica je da tom rezolucijom, i to vrlo brzo, bude nametnut plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova.
Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin u ekskluzivnom razgovoru za BBC ponovio je da, što se Moskve tiče, to ne dolazi u obzir.
Čurkin je rekao da će, „ako SAD i njeni evropski saveznici idu na brzo glasanje, to biti velika greška“.
– Savet bezbednosti i međunarodna zajednica nisu spremni za promišljenu odluku o Kosovu. Ako budu želeli brzo glasanje, brzo će doći i do nesreće od koje niko neće imati koristi. Nadam se da ćemo voditi ozbiljne razgovore o tom pitanju – rekao je ruski diplomata.
I norveški diplomata i bivši izaslanik Ujedinjenih nacija Kai Eide izjavio je, takođe u intervjuu za BBC, da bi jednostrano priznanje Kosova bez rezolucije Saveta bezbednosti UN bilo opasno.
– Članice Saveta bezbednosti moraju da učine sve što mogu kako bi postigle dogovor. Druga opcija o kojoj neki govore, jednostrano priznanje bez rezolucije, vrlo je riskantna – upozorio je Eide.
To bi, prema njegovim rečima, značilo da Kosovo ne bi imalo legalan status, što bi stvorilo probleme za međunarodnu zajednicu koja treba da na osnovu jasnog uporišta u međunarodnom pravu uđe na Kosovo s novom misijom koju bi predvodila Evropska unija.
– Sada moramo da se uzdamo u ono što će se dešavati u SB UN, ne samo između Rusije i SAD, nego i svih drugih članica. Međunarodna zajednica na Kosovu nije učinila dovoljno kada je reč o poštovanju prava na svojinu, o vladavini prava i odnosima etničkih grupa. Imali smo pred sobom mnogo godina i trebalo je da uradimo više. Ali to ne treba da nas odvrati od rešavanja statusa – ocenio je Eide.