Početak kraja Vučićevog balansiranja: „Ako ne prihvati francusko-nemački plan, Srbija će biti viđena kao remetilački faktor u regionu“

Ukoliko ne prihvati francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa sa Kosovom, Srbija će biti viđena kao remetilački faktor u regionu, a njena orijentacija definitivno neevropska, izjavio je za “Vijesti” Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

”Da podsetim, Srbija trenutno ne otvara poglavlja niti napreduje u procesu evropskih integracija zbog neuvođenja sankcija Rusiji. Neprihvatanje plana bi imalo za posledicu dalje udaljavanje od Evropske unije, smanjen priliv investicija, a ukoliko bi nastavila svoju politiku prema Kosovu i Rusiji kao do sada, ova vlada bi u kasnijoj fazi doživela potpunu izolaciju, a možda i sudbinu Turske što se tiče evropskih integracija”, kaže Bandović. On smatra da je Kosovo u drugačijoj situaciji zbog uloge same međunarodne zajednice na Kosovu jer oni imaju mnogo veći uticaj na odluke vlasti u Prištini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da mu je pet zapadnih izaslanika poručilo da će se Srbija suočiti sa ozbiljnim posledicama ako ne prihvati predlog za rešavanje pitanja Kosova.

Na pitanje „Vijesti“ da li misli da postoji lični pritisak međunarodne zajednice na Vučića, Bandović je odgovorio:

„Kako predsednik Srbije često izjednačava svoj stav sa pozicijom cele zemlje, a to čini i u slučaju Kosova, a istovremeno je jedini pregovarač i samo on donosi ključne odluke, pregovori oko prihvatanja u francusko-nemački plan gotovo sigurno ima lične karakteristike i lični karakter“ .

Fatmir Šeholi, direktor prištinskog Instituta za afirmaciju međunacionalnih odnosa, kaže za „Vijesti” da bi neprihvatanje francusko-nemačkog dokumenta za Srbiju značilo uvođenje viza za njene građane, potpunu izolaciju Srbije od stranih investicija, izolacija vlasti u Beogradu, uvođenje oštrih sankcija…

Za Kosovo bi to, smatra Šeholi, značilo i izolaciju od stranih investicija, produženje priznavanja nezavisnosti Kosova od pet članica EU, odlaganje vizne liberalizacije, kao i blokiranje procesa evropskih integracija.

Kosovo i Srbija bi do marta trebalo da se izjasne da li prihvataju međunarodni plan za normalizaciju odnosa ili se suočavaju sa posledicama od strane Evropske unije i Sjedinjenih Država, izjavio je u sredu Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine.

Izaslanici EU, SAD, Nemačke, Francuske i Italije sastali su se prošle nedelje sa Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u pokušaju da ih ubede da potpišu plan od 11 tačaka koji ima za cilj smirivanje tenzija koje traju od rata 1998-99. na Kosovu.

Na pitanje šta će se desiti ako jedna strana ne prihvati plan, Lajčak je u intervjuu za prištinsku televiziju Kljan Kosova rekao: „Međunarodna zajednica mora da odgovori na odgovarajući način i podržaće jednu stranu više, ili će smanjiti podršku drugoj. stranu“.

On je rekao da će, ukoliko bilo koja stranka ekspresno odbije sporazum, pretrpeti pad političke i ekonomske podrške, kao i smanjenje novih investicija sa Zapada.

Deo rešenja ili problema

„Postoji prirodan rok ili raspored jer ćemo do marta znati da li napredujemo ili ne, a ako ne napredujemo znaćemo zašto ne napredujemo, ko je za to odgovoran“, rekao je on.

„Svi smo mi deo šire međunarodne zajednice i zaista je važno da li vas vide kao deo rešenja ili deo problema, jer se tako međunarodna zajednica odnosi prema vama.

Francusko-nemački plan, koji je postao poznat u jesen prošle godine, nikada nije zvanično objavljen, ali su njegove ključne tačke poznate od kada je dostavljen srpskoj i kosovskoj strani. Plan ne zahteva od Srbije da prizna nezavisnost svoje bivše pokrajine, ali bi morala da prestane da lobira protiv članstva Kosova u međunarodnim telima. Predlogom je predviđena razmena stalnih misija, koje će biti uspostavljene u sedištu vlada dve zemlje.

Kurti je nagovestio da bi možda prihvatio plan, ali ne i Briselski sporazum iz 2013. koji je usvojen pre njegovog dolaska na vlast, a koji predviđa formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (CMU). Plan zahteva od obe strane da sprovedu prethodne sporazume, ali Kurti kaže da bi sporazum iz 2013. narušio suverenitet Kosova stvaranjem mini-države unutar zemlje, što su zapadni posrednici odbacili.

Kurti je nagovestio da bi možda prihvatio plan, ali ne i Briselski sporazum iz 2013. koji je usvojen pre njegovog dolaska na vlast, a koji predviđa formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (CMU). Plan zahteva od obe strane da sprovedu prethodne sporazume, ali Kurti kaže da bi sporazum iz 2013. narušio suverenitet Kosova stvaranjem mini-države unutar zemlje, što su zapadni posrednici odbacili.

„Ako nije spreman kao državnik da sprovede ono što je potpisano u Briselu, treba da vrati mandat građanima Kosova i idemo na nove parlamentarne izbore“, kaže Šeholi.

Da li bi formiranje ZSO pomoglo Srbima na Kosovu da žive bolje, „u velikoj meri zavisi od garancija koje će ZSO dobiti za svoje funkcionisanje, od odnosa koje će Srbija i Kosovo graditi u budućnosti, kao i od demokratski i evropski put čitavog regiona, ocenio je Bandović.

„Formiranje ZSO je međunarodna obaveza koja će, po ustavu Republike Kosovo, omogućiti srpskoj zajednici još afirmativnije učešće u državi Kosovo, što znači i bolji život. Niko ne treba da se plaši da afirmacija manjina može da ugrozi temelje države. Naprotiv, Kosovo će poslati poruku afirmativnog koncepta demokratskim državama“, kaže Fatmir Šeholi.

Upitan da li bi prihvatanje sporazuma značilo kraj balansiranja Srbije između Istoka i Zapada, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da bi to moglo da znači početak kraja balansiranja, ali da ne znači da će Srbija odmah nametnuti sankcije Rusiji.

„Ovo pitanje je nešto što definitivno ne prati pitanje prihvatanja sporazuma, bar to još nije vidljivo iz izjava srpskih zvaničnika“, kaže Bandović.

Nerealno je očekivati šargarepu

Komentarišući to što Srbiji i Kosovu nisu ponuđeni konkretni podsticaji da prihvate sporazum, Bandović ističe da u situaciji kada se rat u Evropi nastavlja sa nesagledivim posledicama po bezbednost celog kontinenta nije realno očekivati “ šargarepe“ za dve pregovaračke strane.

On podseća da dijalog Kosova i Srbije traje već 12 godina i da se situacija poslednjih godina ne popravlja, već se pogoršava.

„Incidenti i nasilje, pretnje oružanim sukobima, postali su realnost. U ovom slučaju, dve najvažnije zemlje Evrope su na poslu rešavanja kontinuirane krize koja može dovesti do nestabilnosti celog regiona. Zato nisu došli da daju poklone za uspeh jednog do sada izrazito neuspešnog procesa, već da pokažu rešenost da ne dozvole novu krizu u Evropi, opet. Dakle, u ovom kontekstu, strpljenje više ne postoji, a možda su ostavljeni podsticaji za uspeh procesa, a ne za njegov novi početak“.

Šeholi, koji kaže da podsticaje „treba zaraditi, a ne pokušavati da izbegavate nepopularne odluke“, siguran je da će EU i SAD, ako se postigne dogovor, nagraditi i Kosovo i Srbiju.

Igor Bandović smatra da bi ono što bi sporazum definitivno promenio u odnosu na sadašnju poziciju Srbije jeste „prihvatanje Kosova kao činjenice koja ima svoj subjektivitet i ustavne prerogative, što je stav koji je svakako bliži stvarnosti, a dalje od mita koji postoji. o Kosovu u Srbiji“.

Šeholi, pak, smatra da bi prihvatanje francusko-nemačkog dokumenta značilo „sto odsto da Srbija de fakto priznaje Kosovo, jer bi po tom predlogu Srbija priznala teritorijalni integritet Kosova, simbola države Kosovo, pasoši, tablice, a došlo bi i do povećanja zastupljenosti na nivo ambasadora obe zemlje”. Dodaje da to ne bi bila klasična de jure ispovest, ali bi bila uvod u nju.

Premijer Kurti je sušta suprotnost opozicionom Kurtiju

Na pitanje koliku podršku uživa kosovski premijer, Fatmir Šeholi kaže da je Kurti popularnost stekao isključivo zbog dugogodišnje vladavine današnjih opozicionih partija i to iskoristio za politički iskorak nakon odlaska glavnih političkih aktera na Kosovu u Hag.

„Današnji premijer Kurti je totalna suprotnost Kurtiju od opozicije. Današnji Kurti više nema ogromnu podršku koju je imao pre dve godine“, kaže prištinski analitičar.

Kurti je u četvrtak u Prištini izjavio da Kosovo neće tolerisati da JSO bude preduslov za postizanje francusko-nemačkog predloga sporazuma sa Srbijom. On je rekao da zapadni plan u centru treba da ima obostrano priznanje jer je to jedini način da se u potpunosti normalizuju odnosi Kosova i Srbije. Kurti je istakao da na Kosovu ne postoje srpske opštine, već opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo, dodajući da Ustav Kosova ne dozvoljava udruživanje na etničkoj osnovi.

Lajčak ubeđuje pet članica EU da prihvate predlog

Lajčak je naveo da je započeo misiju susreta sa zemljama EU koje ne priznaju Kosovo, da ih ubedi da prihvate „evropski predlog“, te da postoje pozitivne poruke da četiri od pet ovih zemalja vide da je važno da „ proces donosi rezultate“.

„Sastao sam se sa predstavnicima četiri od pet zemalja u poslednja dva dana da razgovaramo o ovom predlogu. Sastao sam se sa ministrom spoljnih poslova Španije, Slovačke i Kipra, sa specijalnim izaslanikom Grčke i sastaću se sa ministrom spoljnih poslova Rumunije. Ove zemlje veoma pažljivo prate proces, jer je pitanje Kosova i Srbije regionalno pitanje“, rekao je on.

Na pitanje „Vijesti“ da li je moguće očekivati promjenu stava pet članica EU koje ne priznaju Kosovo, Bandović kaže da i ove zemlje žele mir i stabilnost u regionu i podržavaju rješavanje odnosa Srbije i Kosova što pre, ali da to ne znači da će ove zemlje priznati Kosovo. Zavisi od njihovih državnih interesa koje će svaka država procijeniti po svom nahođenju“, ističe Bandović.

SAD podržavaju budućnost Srbije u EU

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je u utorak da Vašington podržava nameru Srbije da sledi međunarodni plan za normalizaciju odnosa sa Kosovom i eventualno pridruživanje EU.

„Reč je zaista o budućnosti Srbije i odnosima koji su Srbiji potrebni“, rekao je Hil novinarima u Beogradu.

On je dodao da je Vučić u svom govoru jasno rekao da Srbija svoju budućnost vidi u Evropskoj uniji.

„Želim da budem vrlo jasan da SAD veoma podržavaju tu budućnost“, rekao je Hil.