Zašto je Vučić baš sada otkrio koje zemlje su povukle priznanje Kosova?

Savet za nacionalnu bezbednost, koji se tada sastao zbog aplikacije Kosova za članstvo u Savetu Evrope, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću je ostavio slobodu da proceni momenat da li će i kada zainteresovanoj javnosti reći koje su to države.

Tada je bilo jasno da ni Kosovo ni Srbija više ne poštuju Vašingtonski sporazum prema kojem je godinu dana Beograd i Priština trebalo da se suzdržavaju od akcija učlanjenja u međunarodne institucije i kampanje otpriznavanja nezavisnosti Kosova.

Zatim je Vučić u avgustu obavestio javnost da u svojoj fioci ima sedam dokumenata o povlačenju priznanja, ali nije saopštio njihova imena. U međuvremenu se došlo do broja deset i pretpostavljalo se da je reč uglavnom o državama iz Afrike i iz karipskog regiona.

Aktiviranje primljenih nota najavljivalo se početkom novembra ukoliko u Savetu Evrope bude pokrenuta procedura za prijem Kosova. Zatim su mediji to najavljivali i u decembru nakon što je premijer Kosova Aljbin Kurti najavio da će 15. decembra predati aplikaciju za članstvo u EU. Kurti je to i učinio, ali Vučić imena zemalja nije obelodanjivao, sve do godišnje konferencije za medije u sredu, pa se postavlja pitanje koje su to okolnosti predsednika navele da baš u ovom trenutku objavi koje zemlje su povukle priznanje.

Ono što bi možda bilo logično zaključiti je da će svi naredni Vučićevi sastanci sa diplomatama sa Zapada biti vezani za ulazak Kosova u UN, bez formalnog priznavanja, a koji predviđa neku od varijanata francusko-nemačkog nacrta predloga.

Može se pretpostaviti da će Vučić ubuduće građane s vremena na vreme izveštavati o odnosu snaga Kosova i Srbije među članicama UN. Sada, prema Vučićevim rečima, 106 zemalja ne priznaje nezavisnost Kosova, a 84 države nedvosmisleno priznaju. Za tri zemlje, kaže, nije jasno da li priznaju nezavisnost ili ne.

Nikola Lunić, bivši vojni ataše Srbije u Londonu, za Danas kaže da je pored javnog obelodanjivanja devet zemalja koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova, predsednik Vučić najavio i desetu.

– Bez obzira što objektivno to nisu zemlje sa značajnim međunarodnim uticajem, činjenica jeste da je svet podeljen po pitanju nezavisnosti KiM. Unisoni stav po tom pitanju ne postoji ni u okviru EU ili NATO, ni u UN, pa čak ni u parlamentima mnogih suverenih zemalja. Sa jedne strane prekršene su mnoge norme međunarodnog prava, a tzv. jedinstveni slučaj Kosova je postao zavodljivi presedan za sve aktuelne i buduće sukobe širom sveta. Sa druge strane, gubitak potpunog suvereniteta na tom delu Srbije je faktičko stanje čemu je prethodio istorijski kontekst gubitka održivosti međuetičkih odnosa. U tako nasleđenoj situaciji nema pobede, ali ne treba imati ni poraženu stranu. Osnov pronalaska dugotrajnog rešenja bi trebala biti irelevantnost granica što bi promenilo svest regiona o teritorijalnim pobednicima. U tome bi EU trebala da ima ključnu ulogu – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, očigledno je da se početak ozbiljnih pregovora Beograda i Prištine približava jer nam stižu jasne i eksplicitne poruke uticajnih međunarodnih faktora.

– Izgleda da je i Putinova retorika i njegovo pravno obrazloženje fiktivnog prisajedinjenja osvojenih ukrajinskih oblasti to ubrzalo jer se pozivao na presedan Kosova. Zbog svega navedenog, rešenje ovog problema prevazilazi ne samo interese Beograda i Prištine, već i Zapadnog Balkana. U tom kontekstu, i Beograd i Priština rade aktivno na jačanju svojih pregovaračkih pozicija kroz diplomatiju, lobiranja, projekciju uticaja i kreiranje partnerstava. Čak i pomenuto obelodanjivanje zemalja koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova može predstavljati pokazatelj da je vreme teških odluka pred samim vratima – ukazuje on.

Kako dodaje, treba naglasiti da u ovakvom ambijentu, optimistički deluju odnosi koje je predsednik Vučić izgradio sa administracijom u SAD.

– Tokom 21. veka propustili smo mnoge prilike da kreiramo pouzdana savezništva što je od vitalnog značaja, ali podrazumeva i našu posvećenost zajedničkim vrednostima. Te vrednosti bi trebalo što pre pokazati i harmonizacijom spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezebednosnom politikom EU kako bi izbegli odijum prema svim inicijativama Srbije u aktuelnim geopolitičkim okolnostima. Ako bilo ko u Srbiji misli da može ostvariti snove o tzv. istorijskim teritorijama sa ruskom zastavom u ruci, u zabludi je. A populizam, posebno opozicionih, političara koji problem Kosova koriste za lični rejting bez ikakvog razumnog predloga, predstavlja samo šibicarenje kod zavedenih glasača bez ikakve realne osnove – navodi on.

Kako zaključuje, krajnje je vreme da shvatimo da nas u ovakvoj globalnoj rekompoziciji moći, naš talenat za slepilom u međunarodnim odnosima može lako dovesti do raskršća između održive budućnosti i neizvesnog opstanka.

– Civilizacija nije nikad bila u većoj opasnosti nego što je to sada. I umesto da tragamo za našim interesima, javnost je (često žovijalno) opterećena ishodom rata u Ukrajini pri čemu zanemaruje da državotvornost Srbije može lako postati i kolateralna šteta. U ovom vremenu, nacija bi trebala odbaciti celofan istorijskih zabluda i prestati sa tumaranjima lavirintima u potrazi za međunarodnom pravdom. Definišimo napokon naše vrednosti i interese, obelodanimo Strategiju spoljne politike i pokažimo partnerima i saveznicima jasno šta želimo, gde idemo i čemu se nadamo – kaže Lunić.