Poslanici pitali o zločinima, mafiji, lovcima i Evropskom parlamentu

Predsednik poslaničke grupe Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka Šaip Kamberi zatražio je od nadležnih da obaveste javnost da li su identifikovani počinioci zločina u kafiću „Panda“ 1998. godine u Peći.

Kamberi je podsetio da je tada u kafiću ubijeno šest mladića, od kojih su petorica još išla u gimnaziju, a da je zločin pripisan albanskim teroristima.

„Do 2013. godine roditelji su bili uvereni da je to tačno, ali je krajem te godine Aleksandar Vučić izjavio da zločin u Pandi nisu počinili Albanci i da će javnost biti zgrožena kad sazna istinu“, rekao je Kamberi.

On je dodao da je Vučić i kasnije ponavljao da ima saznanja o tom zločinu i da je prvi koji je smogao hrabrost da o tome govori, ali da 23 godine posle zločina javnost i dalje očekuje istinu.

Poslanik Đorđe Milićević iz SPS-a osvrnuo se na nacrt izveštaja Evropskog parlamenta i ocenio da se u njemu na oštar i neprimeren način iznosi sumnja u sastav srpskog parlamenta bez opozicije, kritikuje menjanje izbornih zakona u godini izbora i iznose primedbe da parlament ne kontroliše izvršnu vlast.

On je rekao da nije tačno da se u Skupštini koristi govor mržnje prema evropskim zvaničnicima, da oni ne znaju šta je govor mržnje i pozvao ih da im pravnici „Toma Fila ili Aleksandar Martinović objasne šta je govor mržnje“.

Milićević je pitao predsednika Skupštine Ivicu Dačića da li će skupština doneti svoju rezoluciju kao način da demantuju stavove iz evropske rezolucije.

Dačić je rekao da će se, kada izveštaj EP bude usvojen 24. marta videti u kom obliku je usvojen i ako bude potrebno, o tome će se izjasniti i Skupština.

Poslanik sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ Milija Miletić pitao je da li se planira izmena zakona o oružju i municiji.

Prema njegovim rečima, sada je zakon takav da ako neko podnese prijavu o pretnjama, oružje se oduzima ne samo onome ko je optužen za pretnje, već i njegovom ocu ili dedi, pa kako je ocenio to nije dobro, „jer onda oni ne mogu da idu u lov do kraja postupka“.

Poslanica Danijela Veljović iz SDPS-a pitala je kada će biti nastavljeni radovi na izgradnji Centra izvrsnosti u Kragujevcu gde je trebalo da bude smeštena i banka matičnih ćelija, čiji je zavšetak bio najavljen za 2015. godinu.

Poslanik sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ Uglješa Mrdić tražio je od poreske uprave i istražnih organa „da utvrde i saopšte sve što se tiče Đilasovih računa u Švajcarskoj, na Mauricijusu i drugim egzotičnim zemljama.“

„Dok se Srbija bori za ekonomiju i protiv mafije, imamo paniku kod tajkuna. Tajkun Dragan Đilas je pokrao državu i stekao 619 miliona evra „, rekao je Mrdić.

U nastavku zasedanja, poslanici su započeli raspravu o Zakonu o klimatskim promenama.

Vujović: Životna sredina među prioritetima Vlade srbije

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je danas u Skupštini Srbije u Beogradu da je Zakon o klimatskim pojavama kojeg poslanici razmatraju, „znak da je Srbija prepoznala važnost prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i uspostavljenja sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte“.

„Ovim zakonom potvrđujemo da su pitanja iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena konačno dobila zasluženo mesto u Vladi Srbije i da se nalazi visoko na lestvici prioriteta. Ujedno pokazujemo da je Srbija snažno opredeljena da svoj budući privredni rast bazira na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta“, rekla je ministarka.

Istakla je da će Srbija među prvima na Balkanu imati zakon o klimatskim promenama i, obrazlažući predlog tog zakona, navela da je Srbija jedan od najugorženijih regiona u svetu gde su klimatske promene najizraženije i klima se menja već decenijama.

„Ekstremni klimatski događaji poput poplava, suše, šumskih požara i toplotnih talasa su sve intenzivniji, a štete koje su u Srbiji izazvale elementarne nepogode od 2000. godine procenjuju se na oko sedam milijardi evra“, navela je Vujović.

Dodala je da su najteže pogođeni sektori zdravstvo, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.

Ministarka je navela da se predloženim zakonom „propisuje izrada važnih strateških dokumenata“ u roku od dve godine.

Među njima su Strategija niskougljeničnog razvoja, Akcioni plan za sprovođenje strategije i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Vujović je pozvala poslanike da podrže Zakon o klimatskim promenama jer će doprineti uspostavljanju sistema za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećati otpornost društva na negativne efekte klimatskih promena.

Poslanici su u nastavku najavili da pdržavaju predlog zakona o kojem se glasanje očekuje ove nedelje.

Poslanici podržavaju predlog Zakona o klimatskim promenama

U raspravi o predlogu Zakona o klimatskim promenama, poslanici Skupštine Srbije su danas u Beogradu najavili da će glasati za taj predlog da bi se u Srbiji smanjila emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

Glasanje o predlogu zakona očekuje se u četvrtak.

Predsednik skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, Ljubinko Rakonjac, izjavio je da privreda mnogo trpi zbog klimatskih promena i naveo poplava 2014. godine i kasnije.

Prepolovljen je rod kukuruza 2019. godine zbog poplavau istočnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, dok je novembar prošle, 2020. godine, bio kao četvrti najsušniji još od 1952, rekao je Rakonjac.

On je naveo da je neophodno uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na nove klimatske uslove, što predloženi zakon reguliše.

Izvestiteljka skupštinskog Odbora za evropske integracije, Elvira Kovač, navela je da se budućim Zakonom o klimatskim promenama stvara preduslov za uvođenje „sistema trgovine emisijama“ zagađujućih gasova koji je ključni instrument EU u borbi protiv klimatskih promena.

„Predložena rešenja su izraz potrebe usklađivanja sa zahtevima EU “ rekla je Kovač i dodala da je predlooženi zakon i uslov za održivi ekonomski razvoj i smanjenje rizika od gubitka zbog elementarnih nepogoda.

Poslanica SDPS-a, Jasmina Karanac, rekla je da Srbija, kao kandidat za prijem u EU, treba da zna da je cilj EU da najkasnije do 2050. godine postigne „klimatska neutralnost“ – nulto godišnje zagađenje.

Karanac je istakla da EU priprema mere da ograniči emisiju gasova najavljujući do 2023. godine uvođenje poreza ili takse na emitovanje ugljen dioksida, na uvoz čelika, cementa i veštačkog đubriva.

Ona je ukazala na veliki problem seče šuma u Srbiji bez dozvole i plana, za ogrev.

Poslanik Jedinstvene Srbije Života Starčević rekao je da prognoze kažu da će se temperatura u Srbiji povećavati za 0,04 stepena godišnje, što može dovesti do poremećaja u količini padavina.

Zato je najavio podršku zakonu kao koraku ka smanjenju zagađenja i planu za opštu borbu protiv klimatskih promena.

I ostali poslanici u prepodnevnom delu rasprave uglavnom su govorili o temi koja je na dnevnom redu.

Nova sednica u utorak, 23. marta

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić sazvao je za utorak, 23. mart, sednicu na kojoj će poslanici odlučivati o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, na predlog Visokog saveta sudstva.

Na dnevnom redu sednice biće i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj o zajmu za projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.

Poslanici će razmatrati predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja na Kosovu.

Na sednici će biti razmatran i predlog odluke o izboru zamenika poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, navedeno je u saopštenju Skupštine Srbije.