Počinje samit Evropske političke zajednice: Vučić jedini predsednik države kandidata za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji

Evropska politička zajednica predlog je predsednika Francuske Makrona, a evropski lideri srešće se danas u Praškom dvorcu. Teme diskusija biće brojne, a najpre razgovaraće se o sigurnosnoj sitauciji i ratu u Ukrajini.

Sutra će se u Pragu održati neformalni samit Evropske unije, a lideri 27 država članica će razgovarati o sanckijama Rusiji i energetskoj situaciji koje je uslovljeno ruskom agresijom.

Poziv za prisustvo dobila 44 lidera zemalja, pa i one države koje nisu članice EU, poput Srbije, Turske i Ujedinjenog Kraljevstva.

Pozivno pismo je dakle sem članicama EU, upućeno i zemljama kandidata za pristupanje Uniji, ali zemljama koje su susedi evropskog bloka, a u ime predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i češkog premijera Petra Fijale čija zemlja je aktuelni predsedavajući Savetom EU.

Pozvane su vođe Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, a zatim Velike Britanije, Norveške, Švedske, Ukrajine, Moldavije, Islanda, Gruzije, Turske, Jermenije, Azerbejdžana i Lihtenštajna.

Pored Mišela biće prisutna i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Novinarka European Western Balkan Sofija Popović kaže da je jasnije šta Evropska politička zamisao nije, od onoga što ona jeste.

Kako je ranije pisao Radio Slobodna Evropa, pozivajući se na anonimne izvore, nakon samita neće biti nikakve finalne deklaracije ili bilo kakvog drugog pisanog dokumenta ili izjave, kako se skup ne bi okončao svađama oko biranja reči ili stavljanja veta na tekst. Nije poznato hoće li biti konferencije za medije nakon sastanka.

– Čitava ideja je da se stvori jedan širi forum koji ne obuhvata samo države članice EU i kandidate za članstvo i potencijalne kandidate, već i sve one države koje dele zajedničke vrednosti sa EU i suočavaju se sa zajedničkim izazovima. U kontekstu Srbije i Zapadnog Balkana, važno je podvući da Evropska politička zajednica nije nikakva zamena za proces pristupanja ovog regiona koji je započet još pre dvadeset godina, kaže ona.

Upitana za poziciju predsednik Srbije tokom samita, naša sagovornica kaže da će Vučić biti jedini lider države koja je kandidat za članstvo u EU, a koja se nije uskladila sankcijama Evropske unije Ruskoj Federaciji.

– To dosta govori o tome koliko će mu biti prijatno da sedi zajedno sa ostalim liderima EU, ali i regiona, koji su to još odavno uradili. Da ima bojazan kako će ga zbog toga prihvatiti u evropskim krugovima, Vučić je otkrio i u subotu na otvaranju gasnog interkonektora u Sofiji, gde je bila i predsednica EK Ursula fon der Lajen, kaže ova novinarka.

Ipak, bez obzira na činjenicu da će Vučić sutra biti usamljen u pokušaju politike balansiranja, nije za očekivati da će se na jednom tako visokom diplomatskom nivou poslati nekakva konkretkna poruka Srbiji da uvede sankcije Rusiji, smatra naša sagovornica.

– Da će verovatno tako i biti govore nam i najave da zbog heterogene liste učesnika sastanka verovatno neće biti nekakve zajedničke deklaracije ili drugog pisanog dokumenta. Upitno je da li će posle prvog sastanka u okviru Evropske političke zajednice uopšte biti i konferencije za medije, navodi Popović.

Čak i bez takvih poruka za očekivati da će se Vučić pri povratku u Srbiju, a možda i u samom Pragu, žaliti da je Srbija pod strašnim pritiscima kojima on uspešno odoleva, kaže ona.

-Iako Srbija nije, uvela sankcije Rusiji, činjenica je da su se vlasti uskladile sa nekoliko političkih deklaracija kojima se osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu. Time se mnogo više stavila na stranu Zapada, nego Rusije koliko god to vlasti pokušavale da sakriju ili relativizuju. Da li će to i u budućnosti biti dovoljno, ili će se aktivnije insistirati na uvođenju sankcija ostaje da se vidi, navodi novinarka EWB.