Podgorica i Skoplje šalju nove ambasadore

Za razliku od Podgorice, gde u vladajućem DPS-u postoji politička spremnost da se pozitivno odgovori na poziv predsednika Srbije Borisa Tadića, ali konkretne mere tek treba da budu preduzete, Ministarstvo spoljnih poslova u Skoplju već razmatra potencijalne kandidate za novog ambasadora.

Kako nam je objašnjeno, procedure imenovanja ambasadora su slične u obe zemlje. Šef diplomatije, nakon razmatranja u okviru ministarstva spoljnih poslova, predlaže kandidata vladi, koja to usvaja ili odbija, da bi na kraju vladin predlog stigao do predsednika države. Predsednikova reč je u tom procesu poslednja i, ako on bude saglasan, saopštava se ko je zvanični kandidat zemlje za novog ambasadora. Konačno postavljenje postaje moguće kada država-domaćin, u ovom slučaju Srbija, prihvati akreditaciju.

Kako je Danasu rečeno u kabinetu predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog, vladi premijera Nikole Gruevskog već je upućen poziv da počne konsultacije o imenovanju novog ambasadora u Beogradu. Predsednik ne odustaje od tog stava, rečeno nam je, i pored javne polemike koja se ovim povodom vodi u Makedoniji. Podsetimo, nakon što je predsednik Boris Tadić predložio pre nekoliko dana da Skoplje učini prvi korak i izađe s predlogom novog ambasadora u Beogradu, Crvenkovski je to odmah pozdravio. Međutim, kabinet premijera Gruevskog reagovao je kritikama na račun predsednika jer „nije komentarisao proterivanje ambasadora Makedonije i njegovo proglašenje za personu non grata u Srbiji“, a sada pokazuje interesovanje za tu temu.

Ipak, kako Danas nezvanično saznaje iz dobro obaveštenih izvora, ove nesuglasice su donekle prevaziđene i ministar inostranih poslova Antonio Milošoski je počeo sa procesom imenovanja novog ambasadora.

Ivan Stojiljković, jedini srpski poslanik u makedonskom Sobranju, objašnjava za Danas da razloge trvenja između Gruevskog i Crvenkovskog treba tražiti u činjenici da se oni bore za prevlast, odnosno ko će biti taj koji će pokrenuti normalizaciju diplomatskih odnosa sa Srbijom.

– Premijer ne želi da dopusti diplomatsku inicijativu predsedniku, a pritom previđa da je on bio taj koji je potencirao da Makedonija prizna Kosovo. Bilo je snažnih pritisaka spolja da se prizna ta nezavisnost, pa je biran trenutak u kojem sav bes Srbije ne bi bio izliven na Skoplje. Zbog toga se tempiralo da se Kosovo prizna kao država u isto vreme kada je to učinila Crna Gora – ocenjuje Stojiljković.

Mesec dana otkako je Srbija ambasadore Crne Gore i Makedonije proglasila personama non grata, nakon što su one 9. oktobra sinhronizovanim odlukama priznale samoproglašenu državu Kosovo, predsednik Tadić rekao je „da nije sada na Srbiji da vraća ambasadore Crne Gore i Makedonije, već da te države treba da izađu s predlogom ko bi bili njihovi novi ambasadoriu Srbiji“. Tadić je dodao i da je dobio informaciju da se Podgorici „ne žuri da poboljšava odnose sa Srbijom“, ocenjujući da to nije od koristi ni za koga i da bi svakome trebalo da se žuri da napravi što bolje odnose sa susednim državama, a da istovremeno svako vodi računa da ne uradi ništa što bi poremetilo te odnose.

Miodrag Vuković, član Predsedništva DPS-a i predsednik Odbora za spoljnu politiku Skupštine Crne Gore, najavljuje za Danas da će u narednih nekoliko dana šef diplomatije Milan Roćen, njegov stranački kolega, krenuti u proceduru imenovanja kandidata za budućeg ambasadora te zemlje u Beogradu.

Vuković naglašava da taj proces neće dugo trajati i da bi, ako od njegove volje zavisi, on voleo da se novi ambasador nađe u Beogradu „već sutra“.

Kritikujući srpske vlasti da je proterivanjem ambasadorke Anke Vojvodić udovoljavala nacionalističkim strujama, Vuković je naveo da se nada da će obe strane to brzo zaboraviti i prevazići.

– Malo je neuobičajeno da Srbija poziva svoje susede da predlože nove ambasadore, a ona ih je proterala. Ispada da je za pogoršanje naših odnosa bila kriva jedino jedna dama Anka Vojvodić. Srbija se očigledno kaje zbog tog nediplomatskog i nepromišljenog poteza i to je u redu. Mi ćemo biti konstruktivni – zaključuje Miodrag Vuković.

Složeni odnosi u Makedoniji

Beograd – Prioritet vlade konzervativnog premijera Nikole Gruevskog je povratak Makedonije na put ka članstvu u NATO i EU, uz očuvanje krhkog etničkog mira. Partija Gruevskog VMRO-DPMNE osvojila je apsolutnu većinu od 63 mandata od ukupno 120 poslaničkih mesta u Sobranju, na junskim izborima koji su bili obeleženi nasiljem i falsifikovanjem rezultata u zajednici etničkih Albanaca, koji čine četvrtinu ukupnog stanovništva zemlje. Zbog stabilnosti zemlje, u novoj vladi je i najveća partija koja okuplja Albance, Demokratska unija za integraciju (DUI) čiji je lider bivši vođa pobunjenika Ali Ahmeti. Koalicionom partneru, albanskoj stranci DUI pripalo je mesto vicepremijera i pet ministarskih mesta, a imaju i tri ministra bez portfelja. Predsednik Makedonije Branko Crvenkovski, čije odnose sa premijerom karakteriše stalna napetost, član je opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije. M. Mitrović