Podrška Karli del Ponte

Parlamentarna skupština Saveta Evrope pozvala je juče zemlje bivše Jugoslavije i međunarodnu zajednicu da preduzmu konkretne mere da zločini počinjeni u bivšoj Jugoslaviji ne ostanu nekažnjeni posle zatvaranja Haškog tribunala.
U rezoluciji usvojenoj u Strazburu ukazuje se da je od okončanja rata na Balkanu prošlo više od deset godina, ali je samo mali deo odgovornih za ratne zločine priveden pravdi. Ocenjuje se takođe da je u procesuiranju ratnih zločina učinjeno mnogo, ali da posao ni iz daleka nije završen i da je, s obzirom na skori prestanak rada Haškog tribunala, sada vreme da pravosuđe zemalja regiona preuzme njegov posao i ne dopusti da zločini ostanu nekažnjeni.

Glavna tužiteljka u Hagu do kraja godine?

Hag – Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun predložio je da Karla del Ponte, kojoj drugi mandat glavnog tužioca Haškog tribunala ističe sredinom septembra 2007, ostane na toj dužnosti do kraja ove godine. Del Ponte se, kako je na jučerašnjem pres-brifingu izjavila njena predstavnica za štampu Olga Kavran, „stavila na raspolaganje UN“ i izrazila je spremnost da ostane još dva meseca u Hagu, ali o tome tek treba da se izjasne vlada Švajcarske konfederacije i Savet bezbednosti UN. Prema izjavi portparola UN Iva Sorokobija, predlog generalnog sekretara ima podršku „čitavog sistema UN.“ Osnovni razlog za dvomesečno produženje mandata Karli del Ponte je, prema svemu sudeći, u tome što najozbiljniji kandidat za novog glavnog tužioca Tribunala, Belgijanac Serž Bramerc, ne može tu dužnost da preuzme pre kraja godine, kada mu ističe mandat specijalnog tužioca u Libanu gde od januara prošle godine predvodi istragu UN o ubistvu premijera Rafika Haririja.

U raspravi pre usvajanja Rezolucije, glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte naglasila je da preostala četvorica begunaca optuženih za ratne zločine moraju biti izvedena pred taj sud. Ona je pozvala zemlje regiona na saradnju i izrazila nadu da će se njen optimizam u pogledu saradnje Srbije s Tribunalom pokazati opravdanim u narednim nedeljama.

Mladić u Srbiji

Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izrazila je juče uverenje da je izručenje Ratka Mladića pitanje vremena, jer u Beogradu sada postoji politička volja da se okonča saradnja s Tribunalom. Ona je na konferenciji za novinare u Strazburu ponovila da veruje da se Ratko Mladić nalazi u Srbiji, dok je za Radovana Karadžića rekla da ne zna gde je, ali da zna da je u regionu. „Za Mladića je drugačije. Znamo da je u Srbiji, možemo uprti prstom u Srbiju i tražiti od nje punu saradnju“, dodala je.

Obraćajući se poslanicima Parlamentarne skupštine SE uoči glasanja o Rezoluciji o procesuiranju zločina iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Del Ponte je pozvala međunarodnu zajednicu da ne odustaje od pritiska na Beograd dok i poslednji optuženi za ratne zločine ne budu izručeni Tribunalu.
– Ukoliko i preostala četvorica optuženih ne budu izvedena pred lice pravde to će biti neuspeh ovog suda i imaće posledice za žrtve i čitav region – rekla je Del Ponte.
Ona je ocenila da se saradnja Srbije i drugih zemalja regiona s Haškim tribunalom „generalno poboljšala“ i pozdravila saradnju Srbije s BIH i Crnom Gorom u hapšenju haških optuženika Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića.
– Do nedavno je bilo problema sa Srbijom, ali od formiranja nove vlade saradnja je pozitivna. Članovi vlade dali su čvrste dokaze da će ispuniti obaveze prema Tribunalu – rekla je Del Ponte.
Precizirajući da je „Srbija odgovorila na najveći broj zahteva“ Tribunala, Karla del Ponte je dodala da sada od Beograda očekuje „potpunu saradnju, što znači hapšenje i prebacivanje begunaca, pre svega Ratka Mladića i neometan pristup dokumentima“.
Predsednik Parlamentarne skupštine SE Rene van der Linden rekao je u raspravi da haški tužilac može da računa na punu podršku te skupštine u insistiranju kod nadležnih vlada da izruče optužene za ratne zločine, pre svega Mladića i Karadžića.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je juče u Strazburu da bi nasilna promena granica Srbije i priznavanje nezavisnosti Kosova bez odluke Saveta bezbednosti UN predstavljali ozbiljnu pretnju za demokratski razvoj i bezbednost Srbije, regiona i Evrope.
Obraćajući se poslanicima Parlamentarne skupštine SE u svojstvu predsedavajućeg Komiteta ministara SE, Jeremić je rekao da bi nametanje rešenja za Kosovo bilo veoma opasno i naglasio da se to pitanje mora rešiti na način koji je prihvatljiv za obe strane.
– Nametanje nezavisnosti KIM ne samo protiv volje Srbije, već i bez odluke SB UN, ozbiljno bi podrilo suštinski princip međunarodnog poretka, pre svega princip suverene ravnopravnosti država i suštinu Helsinškog akta – rekao je šef srpske diplomatije.
On je naglasio da Srbija „neće štedeti napore u traganju za uravnoteženim rešenjem koje mora poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, uz istovremeno ispunjenje legitimnog zahteva albanske strane za za suštinsku samoupravu“.
Naveo je takođe da to znači da se „mora postići kompromis, a ne samo pritiskati jednu stranu da prihvati ono što je neprihvatljivo“.
Pred poslanicima Parlamentarne skupštine Jeremić je izložio prioritete Srbije tokom šestomesečnog predsedavanja Komitetom ministara, a potom odgovarao na njihova pitanja. Osim na ispunjavanje obaveza prema Haškom tribunalu, pitanja za šefa srpske diplomatije i predsedavajućeg Komiteta ministara SE odnosila su se i na položaj manjina u zemljama SE, problem izbeglica i raseljenih u jugoistočnoj Evropi, krizu u Darfuru, konflikt u Nagorno Karabahu, jednakost polova i položaj osoba s posebnim potrebama. R. D. i