Podrška predlogu Srbije

Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, okarakterisao je kao veliku pobedu prihvatanje inicijative Beograda. „Imali smo veru u sebe i snagu naših argumenta. Ostvarena je velika pobeda u Generalnoj skupštini UN, ali najteži deo puta je pred nama“, rekao je Jeremić.

Crna Gora, kao i predstavnici pet zemalja EU -Španije, Grčke, Kipra, Slovačke i Rumunije koje nisu priznale nezavisnost Kosova – podržale su Rezoluciju, dok su Hrvatska i Makedonija bile uzdržane.

Predstavnik Španije istakao je da njegova zemlja priznaje vodeću ulogu UN u međunarodnoj zajednici i dodao da je u opštem interesu da se dobije mišljenje o pravnim aspektima proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova. Predstavnik Grčke izrazio je uverenje da svaka država ima pravo da traži mišljenje od MSP, dok je predstavnik Kipra rekao da ta zemlja smatra da proglašenje nezavisnosti Kosova zaslužuje pravnu jasnoću i da MSP može u tome da pomogne. Predstavnici Rumunije i Slovačke istakli su da je poštovanje međunarodnog prava suština funkcionisanja UN, a da je MSP glavni organ koji predstavlja čuvara međunarodnog poretka. Predstavnik Meksika podvukao je da je njegova zemlja uvek promovisala principe međunarodnog prava i dodao da je MPS glavni pravosudni organ UN.

Protiv rezolucije glasali su SAD i Albanija, dok su Nemačka, Velika Britanija i Francuska bile uzdržane. Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je da time Nemačka istrajava u „uverenju da je odluka o priznanju Kosova bila ispravna“, ali da želi da pokaže poštovanje prema međunarodnim institucijama.

Ambasador Velike Britanije u UN Džon Sojers izjavio je, posle usvajanja, da je vrlo iznenađen ishodom glasanja i brojem država koje su podržale predlog Srbije. Britanski ambasador je podvukao da njegova zemlja u svakom slučaju podržava mišljenje MSP, ali je dodao da će to biti savetodavno mišljenje koje neće moći da utiče na sudbinu Kosova.

Francuski ambasador u UN Žan-Moris Riper je ocenio da je pitanje Kosova slučaj sui generis koji ne dovodi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet, pa je Francuska zato odlučila da prizna novu državu kao i ostale članice EU.

Nakon glasanja Vuk Jeremić je ocenio da ishod predstavlja i pobedu međunarodnog prava i napomenuo da su državni organi Srbije na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem, naporno radili na ovoj inicijativi prethodnih meseci, preneli su elektronski mediji. Prema njegovim rečima, ova odluka doprineće smirivanju napetosti na Balkanu, a kompromis o budućnosti Kosova nije nemoguće naći, i nije isključeno da njegovo donošenje pokrene postupak pred MSP.

„U trenutku kada su glasovi počeli da pristižu nismo bili iznenađeni, znali smo da imamo podršku velikog broja zemalja sveta ne samo za naš stav o Kosovu, već i za princip međunarodnog prava, odnosno očuvanja međunardnog prava kao nečega što predstavlja zaista najvažniju tačku stabilnosti današnjeg sveta“, podvlači on.

Šef srpske diplomatije je najavio da će Rezolucija u roku od nekoliko dana biti prosleđena MSP koji će odlučiti po kakvoj će proceduri početi da razmatra to pitanje. „Više nije ni važno u kojoj vrsti procedure će to pitanje biti razmatrano. Naš pravni tim je dobro pripremljen, mislimo da ćemo odneti prevagu“, ocenio je ministar.

„Ono što je najvažnije jeste da smo konačno uspeli da prebacimo pitanje budućeg statusa naše južne pokrajine iz političke arene u pravnu arenu zato što su u pravnoj areni naši izgledi najbolji. Imamo jak slučaj, prekršeno je međunarodno pravo prilikom proglašenja nezavisnosti“ Kosova, rekao je Jeremić.

On ističe i da se Srbija „oštro suprotstavila“ predlogu Velike Britanije da i Kosovo ima svoj glas u postupku pred MSP. „Kosovo ne može biti na istom nivou sa Srbijom pred Međunarodnim sudom pravde. MSP je organ UN, pred organom UN samo članovi UN imaju pravo da izražavaju svoje mišljenje. Srbija je član UN, ona će istupiti pred MSP sa svojom pravnom analizom. Kosovo to ne može učiniti jer ono nije član UN i ono nikada neće biti član UN“, rekao je Jeremić i za narednu nedelju najavio konsultacije pravnog tima Srbije.

Budući da je stav Velike Britanije bio da bi trebalo preispitati formulaciju pitanja, Vuk Jeremić je, obrazlažući predlog na početku sednice, istakao da „nacrt rezolucije koji je Srbija predložila ne sadrži nikakve kontroverze“, tako da nije potrebno vršiti bilo kave dopune ili izmene.

– Dozvolite da je usvojimo i dopustimo Sudu da deluje slobodno i nepristrasno u okviru svojih nadležnosti. Uvereni smo da će Međunarodni sud pravde znati šta da radi i da će uzeti u obzir mišljenje svih zainteresovanih zemalja članica UN i međunarodnih organizacija – naglasio je Jeremić.

Kako je zaključio, delovanje u korist rezolucije koju je predložila Srbija, doprineće vraćanju neprikosnovenog karaktera Povelji UN – dokumentu koji povezuje sve njene članice u zajednicu suverenih i jednakih država. Jeremić je u svom obraćanju Generalnoj skupštini UN ukazao na uzdržanost srpskih vlasti nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Prema njegovim rečima, slanje ovog pitanja MSP-u onemogućiće da kosovska kriza posluži kao veoma problematičan presedan u delovima sveta u kojima ima secesionističkih ambicija.

– Uvereni smo da će savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde obezbediti politički neutralnu, ali pravno merodavnu smernicu mnogim državama koje još odlučuju o tome kako da pristupe proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu s međunarodnim pravom. Konačno, verujemo da će odluka Suda ojačati vladavinu prava u međunarodnim odnosima – naglasio je Jeremić.

Ministar spoljnih poslova Srbije istakao je da će podrška Rezoluciji „reafirmisati temeljni princip – pravo bilo koje članice UN da postavi jednostavno, temeljno pitanje od vitalne važnosti međunarodnom sudu“, a da će glas protiv značiti „poricanje prava bilo kojoj državi da pribegne traženju pravnog rešenja kroz sistem UN, ali i prihvatanje toga da ništa ne može biti učinjeno kada secesionisti u bilo kom delu sveta istaknu jedinstvenost svojih razloga i utvrde da su izvan univerzalnih okvira međunarodnog prava“. Jeremić je izrazio poverenje u to da će MSP primerno obaviti svoju dužnost bez bilo kakvih posebnih direktiva.

Plenarnoj sednici, uprkos insistiranju Velike Britanije, nisu prisustvovali predstavnici vlasti u Prištini. Ministar spoljnih poslova Kosova, Skender Hiseni, međutim, proteklih dana vodio je ozbiljnu diplomatsku akciju sa ciljem da obeshrabri članice UN da podrže srpski predlog rezolucije.

Čekanje na odluku suda do dve godine

Međunarodnom sudu pravde u Hagu biće potrebno, kako se očekuje, jedna do dve godine da donese odluku o tome da li Kosovo treba da postane članica Ujedinjenih nacija, prenosi Rojters. Međunarodni sud pravde ustanovljen je u junu 1945. godine, na osnovu Povelje UN, a počeo je da radi u aprilu 1946. godine. Sedište Suda je u Palati mira u Hagu i od šest glavnih organa UN, jedini je koji se ne nalazi u SAD. Uloga Suda je da rešava – u skladu sa međunarodnim pravom – pravne sporove, koje pred njega iznose države, kao i da pruža savetodavna mišljenja na pravna pitanja, koja mu postave ovlašćeni organi UN ili specijalizovane agencije. U radu Suda učestvuje 15 sudija. Njihov mandat traje devet godina, a bira ih Generalna skupština UN i Savet bezbednosti. Od prvog slučaja iznetog pred sud, 22. maja 1947. godine, do 18. avgusta 2008. godine, u Generalnu listu Suda upisano je 140 slučajeva. Zahtev za ocenu legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova je 25. slučaj da svetska organizacija od Međunarodnog suda pravde traži da proceni da li je nešto u skladu sa međunarodnim pravom. Savetodavno mišljenje Međunarodnom sudu pravde prvi put je zatraženo 1947. godine, a poslednji put traženo je 2003. sa pitanjem da li je izraelska izgradnja zida na okupiranim paelstinskim teritorijama bila legalna. Pitanja koja se odnose na teritorije ili sporove razmatrana su do sada osam puta.