Podsetnik: Sastavi vlada od uvođenja višestranačja 1

Foto: B. C.

Nova Vlada Srbije, koja bi trebalo da bude formirana posle današnjih izbora, biće 17. po redu od uvođenja višestranačja u Srbiji 1991. i jedanaesta od demokratskih promena 2000. godine.

Poslednjih pet vlade većinski je činila Srpska napredna stranka, koja je svakog puta za svog koalicionog partnera izabrala Socijalističku partiju Srbije.

Posmatrajući prethodnih 13 vlada, od 1991. do 2016. godine, samo četiri premijera su imala dva uzastopna mandata – Mirko Marjanović od 1994. do 1998. i od 1998. do 2000, posle oktobarskih promena to je bio Vojislav Koštunica od 2004. do 2007. i od 2007. do 2008. godine. Potom je Aleksandar Vučić bio na čelu vlade od 2014. do 2016. te još jednom do 2017. kada je izabran za predsednika Republike.

Aktuelna premijerka Ana Brnabić bila je na čelu vlade od 2017. do 2020. godine kada je drugi put imenovana za predsednicu vlade.

Najduže su, po četiri godine, trajale prva vlada Mirka Marjanovića i vlada Mirka Cvetkovića koju je predvodila Demokratska stranka (2008-2012).

BROJNE I MANJE BROJNE

Svaki put uoči poslednjih nekoliko izbora lidera partija tvrde kako će formirati vlade koje će imati manji broj članova. Podsetimo se, zato, koliko je koja vlada u Srbiji u poslednjih 25 godina imala članova, makar prilikom formiranja, imajući u vidu da su u međuvremenu mnoge smanjivale, povećavale i rekonstruisale raspored ministarstava.

Vlada Dragutina Zelenovića, formirana februara 1991, imala je 24 člana. Pored premijera tu je bilo četiri potpredsednika, od kojih je jedan bio i ministar, i 19 ministarstava. Ta vlada trajala je manje od godinu, pa smo već u decembru iste godine dobili novi sastav izvršne vlasti na čijem je čelu bio Radoman Božović sve do februara 1993. Ona je brojala 28 članova.

Nikola Šainović bio je sledeći premijer. Njegov kabinet, koji je radio nešto više od godinu dana, imao je 26 članova. Marta 1994. na mesto predsednika vlade postavljen je Mirko Marjanović i bio premijer u dva mandata. Prva vlada pod njegovim vođstvom imala je 28 članova, a druga koja je trajala dve i po godine, sve do petoktobarske revolucije, čak 36 ljudi.

Nastupile su potom demokratske promene 2000. i do formiranja nove, demokratske vlade, Srbijom je vladala prelazna vlada sa 36 članova. Na čelu te vlade, koja je sa nešto više od tri meseca najkratkotrajnija za ove 23 godine, bio je Milomir Minić, a imala je dva potpredsednika, četiri kolegijuma ministara i 21 ministra. Ministarstvima unutrašnjih poslova, finanasija, pravde i informacija rukovodili su kolegijumi od po tri predstavnika različitih stranaka.

Prva demokratska vlada čiji je predsednik bio Zoran Đinđić imala je 24 člana. Nakon dve godine izvršen je atentat na premijera, pa je vladu preuzeo 2003. Zoran Živković koji nije menjao brojčano stanje ministara i potpredsednika. Najmanje brojni kabinet imali su dosad Vojislav Koštunica i Aleksandar Vučić. U svom prvom mandatu od 2004. do 2007. Koštunica je prilikom formiranja te vlade imao ukupno 19 članova, sa jednim potpredsednikom i 17 ministara. Druga njegova, jednoipogodišnja vlada, ipak, bila je brojnija i imala 25 članova. Vučić je u prvoj vladi imao 18 ministara i 16 ministarstava, a u drugoj 20 članova.

Izuzimajući rekonstrukcije u jednom trenutku, vlada Mirka Cvetkovića 2008. formirana je sa 27 članova, a vlada Ivice Dačića 2012. sa 20 računajući i premijera.

Prethodna vlada Ane Brnabić brojala 22 ministra, a još aktuelna 23.

NIKO VIŠE OD ŠEST VLADA

Za skoro 30 godina višestranačja u zemlji kroz vladu je na mestima premijera, potpredsednika i ministara prošlo ukupno više od 330 ljudi, od kojih su mnogi na istim ili sličnim funkcijama bili i po dva, tri, četiri, ali niko više od šest puta.

Neračunajući savezne vlade dok smo bili u zajednici sa Crnog Gorom, posle 2000. godine rekorder sa 13 godina „ministrovanja“je Rasim Ljajić koji je bio ministar u šest vlada – ministar rada (2007-2008, 2008-2012) i ministar trgovine i telekomunikacija (2012-2014, 2014-2016, 2016-2017, 2017-2020).

Iza njega sledi Zorana Mihajlović koja je ministarka ukupno 10 godina, u poslednjih pet vlada.

Takođe deset godina ministar i dve godine premijer bio je lider socijalista Ivica Dačića. Najpre kao ministar unutrašnjih poslova od 2008. do 2012, potom je bio premijer od 2012. do 2014, da bi od tada do ovih izbora bio na mestu ministra spoljnih poslova.

Devet godina na ministarskim mestima bio je Tomica Milosavljević koji je bio ministar zdravlja u pet vlada, od 2002. do 2011.

Isto toliko su ministri je i Aleksandar Vulin, aktuelni ministar unutrašnjih poslova, i Vanja Udovičić kao ministar sporta.

Četiri sastava vlade činili su do 2001. Dragan Dragojlović kao ministar vera i Zoran Sokolović kao ministar unutrašnjih poslova. Njih dvojica bili su ministri ukupno po sedam godina. U tri vlade u tom periodu bili su Vladislav Jovanović, ministar spoljnih poslova, Danilo Ž. Marković, ministar prosvete, Pavle Todorović u resoru životne sredine, Jovan Radić u resoru rada, Vladimir Cvetković za omladinu i sport i Borislav Milačić za finansije.

Nakon njih sa četiri vlade i osam godina ministarkog staža je predsednik Nove Srbije Velimir Ilić koji je bio ministar u obe Koštunicine vlade od 2004. do 2008, kao i u prve dve od 2012. godine.

Osam godina na mestu ministra proveli su i Aleksandar Antić (SPS), Jadranka Joksimović (SNS) i Zlatibor Lončar (SNS).

Potom sa po četiri vlade i sedam godina ministrovanja slede Božidar Đelić koji je bio ministar ekonomije, potpredsednik vlade za evropske integracije i ministar nauke, Slobodan Milosavljević koji je vodio resore trgovine i poljoprivrede od 2001. do 2004. i od 2007. do 2011, kao i Mlađan Dinkić u resoru ekonomije i finansija. Dinkić je, inače, prvu vladu Vojislava Koštunice napustio nakon dve godine, da bi 2007. ušao ponovo sa DSS u vlast, a iz vlada Mirka Cvetkovića i Ivice Dačića bio je izbačen.

ŽENE U VLADAMA

Od više od 330 ljudi koliko je prošlo kroz sve vlade bilo je svega 45 žena. Najviše ministarki, čak 10, ima aktuelna vlada – Zorana Mihajlović, Maja Gojković, Marija Obradović, Tatjana Matić, Darija Kisić Tepavčević, Anđelka Atanasković, Irena Vujović, Maja Popović, Gordana Čomić i Jadranka Joksimović, dok je premijerka Ana Brnabić kao 11. ženski član vlade.

Najviše ministarki, nakon toga, sedam, bilo je za vreme druge vlade Mirka Marjanovića od 1998. do 2000. Jorgovanka Tabaković vodila je resor za ekonomsku i vlasničku transformaciju, Gordana Pop Lazić za lokalnu samoupravu, Nada Popović Perišić kulturu, Rada Trajković Minisatarstvo za brigu o porodici, Leposava Milićević zdravlje, Kata Lazović prosvetu, dok je Maja Gojković bila ministarka bez portfelja.

Najmanje žena bilo je u prve tri vlade od uvođenja višestranačja. U prvoj to je bila samo Branka Ješić koja je vodila Ministarstvo rada, boračkih i socijalnih pitanja, u drugoj pored Ješićeve bila je i Divna Trajković zadužena za nauku i tehnologoju, dok vlada Nikole Šainovića 1993. nije imala nijednu ženu u svojim redovima.

Jedine dve žene koe su bile ministarke i pre i posle prve demokratske vlade Zorana Đinđića jesu Slavica Đukić Dejanović, funkcionerka socijalista, koja je u prelaznoj vladi 2000. kratko bila ministarka za brigu o porodici, i Maja Gojković, aktuelna ministarka kulture i informisanja.

Zorana Mihajlović bila je pet puta ministarka – energetike (2012-2014, 2020-2022) i saobraćaja i građevinarstva (2014-2020), dok je Jadranka Joksimović bila ministarka evropskih integracija u poslednje četiri vlade.

Kori Udovički bila je član tri vlade – rudarstva i energetike u dva nepuna mandata (2002-2003 i 2003-2004) i državne uprave i lokalne samouprave (20014-2016).

Potpredsednica vlada pre 2000. godine nije ni bilo, a nakon toga u istoriju višestranačja upisale su se funkcionerke URS Verica Kalanović koja je bila potpredsednica u vladi Mirka Cvetkovića i Suzana Grubješić kao potpredsednica za evropske integracije u vladi Ivice Dačića, kao i Zorana Mihajlović i Kori Udovički koje su bile potpredsednice u vladi Aleksandra Vučića.

Zorana Mhajlović ostala je potrpedsednica vlade u drugom mandatu Vučića, ali i u timu Ane Brnabić u oba mandata. Ivana Dulić Marković iz G17 plus bila je potpredsednica u prvoj vladi Vojislava Koštunice, a Maja Gojković u aktuelnoj vladi.

Ana Brnabić je za sada prva i jedina predsednica vlade u Srbiji.

Najduži staž u vladama

Rasim Ljajić – 13 godina
Ivica Dačić, Zorana Mihajlović – 10 godina
Tomica Milosavljević, Aleksandar Vulin, Vanja Udovičić – 9 godina
Velimir Ilić, Aleksandar Antić, Jadranka Joksimović, Zlatibor Lončar, Nebojša Stefanović – 8 godina

Žene u vladama